Izvor: RTS, 14.Apr.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (14. 04. 2009.)
Strašno: Ubica pušten da ubije!, Koridorom kroz krizu, Socijalisti protiv smanjenja Vlade, Moraću da budem čarobnjak, piše danas beogradska štampa
Strašno: Ubica pušten da ubije!
Danijel Tomić (19) iz Uba, koji je ubio policajca Vladimira Grandića (31), član je valjevske kriminalne grupe čiji su članovi uhapšeni prošle nedelje zbog ubistava, razbojništava i iznuda! Protiv Tomića podneto je 26 krivičnih prijava, u zatvoru u Valjevu nije bilo mesta >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << za njega, pa je prebačen u Padinsku skelu, odakle je nedavno pobegao!
Danijel Tomić pucao je u subotu na policajaca Vladimira Grandića posle pljačke zlatare u Zrenjaninu i naneo mu smrtonosne povrede. Kako Pres saznaje, Tomić ima debeo policijski dosije.
- Protiv Tomića, koji je pripadnik kriminalnog klana iz Valjeva, dosad je podneto 26 krivičnih prijava zbog razbojništva i teških krađa. Samo u prošloj godini osumnjičen je da je izvršio 11 krivičnih dela na području Uba, Koceljeve i Valjeva! Tomić je vršio teška krivična dela još kao maloletnik! Neverovatno je kako je dosad uvek uspevao da se brani sa slobode! Uhapšen je krajem 2008. godine posle oružane pljačke seoske prodavnice u Sovljaku kod Uba. Istražni sudija Okružnog suda tada mu je odredio pritvor, međutim nije tada smešten u pritvorsku jedinicu u Valjevu zbog prebukiranosti, nego je prebačen u Padinsku skelu, odakle je pobegao - kaže za Pres izvor blizak istrazi.
- Tomić je prošle godine radio s bandom iz njegovog rodnog sela Slatina kod Uba, u kojoj su bili i otac i sin, koji su takođe uhapšeni. Sumnja se da ta grupa stoji iza oružane pljačke benzinske pumpe u Slatini, a pored provala i krađa u trgovine i privatne kuće, bavili su se i preprodajom ukradene robe. Tomić je uhapšenog Zorana Jovanovića iz Valjeva, koji takođe ima podebeo policijski dosije, upoznao na Ubu, gde je već duže vreme pljačkao prodavnice i krao automobile - navodi naš izvor iz policije.
Tomić je uhapšen u subotu po podne posle pljačke zlatare „Mališa" u Zrenjaninu. On je sa još trojicom upao u zlataru i odneo pet kilograma zlata.
- Utvrđeno je da je Zoran R. ustupio svoj „sitroen" Danijelu Tomiću, Zoranu Jovanoviću (30) iz Valjeva, Nenadu Matiću (27) i Aleksandru Majmunoviću (24) iz Beograda da ga iskoriste za razbojništvo u Zrenjaninu. Danijel je pucao u pod zlatare u Zrenjaninu. Razbojnici su posle pljačke pobegli u pravcu Novog Sada. Na autoputu ka Beogradu kod benzinske pumpe „Minut" banditima je preprečio put svojim motociklom policajac Vladimir Grandić iz Novog Sada.
Na njega je pucao Danijel Tomić i pogodio ga u rame. Tomić, koji je kasnije uhapšen sa ostalim članovima bande, pokazao je policiji mesto na kojem je bacio pištolj kojim je ubio policajca - kaže naš sagovornik. On je rekao da su Tomić i ostali pljačkaši povezani sa kriminalnom grupom iz Valjeva.
Koridorom kroz krizu
O čemu postoji nesporna saglasnost Svetske banke, Evropske unije, predsednika Srbije, vlade i svih ministara? O izgradnji Koridora 10 kao objektivno velike razvojne šanse Srbije, kaže Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu.
Ako je tako, zašto su onda na prošlonedeljnoj sednici Nacionalnog saveta za infrastrukturu „sevale varnice", a mediji čitav vikend obaveštavali da Mrkonjić podnosi ostavku. Ključna ocena je zapisana u materijalu Ministarstva za infrastrukturu, a glasi: „Sredstva za eksproprijaciju prioritetnih deonica autoputa nisu obezbeđena, a to je neophodan uslov da bismo počeli da koristimo kredite međunarodnih finansijskih institucija".
Ministar Mrkonjić u razgovoru za „Politiku" kaže da se može diskutovati o tome da li Koridor graditi u uslovima krize ili treba da se radi onoliko koliko se može. Ako se za bilo šta može mobilisati strani kapital, onda je to Koridor 10 i u načelu su svi za to da se Koridor 10 radi, ali postaje sporno kada treba obezbediti domaće pare.
„Čak ni pare nisu sporne. Srbija je dobila kredite za puteve i železnicu. Srbija je došla u fazu da te kredite otplaćuje, a ne koristi. I odatle moja ljutnja", kaže Mrkonjić.
„Za celu eksproprijaciju na 250 kilometara duž autoputa na Koridoru 10 treba nam 130 miliona evra. Kada je pravljen budžet, greškom je u rashode države ova suma upisana u dinarima i odatle deo problema."
„Planirali smo da ove godine završimo kompletnu eksproprijaciju, a u međuvremenu smo promenili zakon koji dozvoljava zamenu zemljišta, pa je potrebno manje para. Tamo gde se dogovore vlasnici, moguća je zamena, a vlasnici nisu samo veliki i poznati biznismeni, nego i državna preduzeća. Onda će ta suma biti manja. I zato sada ne možemo da govorimo o sumama potrebnim za eksproprijaciju. I zato mnogi sada lupetaju o ciframa koje se ne znaju. Tek kad dobijemo projekat eksproprijacije znaćemo šta je čije zemljište."
Mrkonjić je najavio da će projekat eksproprijacije biti gotov ovih dana.
Socijalisti protiv smanjenja Vlade
Inicijativa da se smanji broj ministarstava u Vladi Srbije našla se na ledu zbog procene u vladajućoj koaliciji, posebno Demokratskoj stranci, da bi to moglo dovesti do stvaranja manjinske vlade, saznaje „Blic".
Iako sve stranke u koaliciji ističu da nemaju ništa protiv smanjenja broja ministarstava, svaka od njih ima problem s tim - SPS zbog unutarstranačkih odnosa, a G17 plus zbog procesa spajanja pojedinih resora. Procena je da bi upravo ti stavovi mogli da izazovu probleme u koaliciji zbog kojih bi neka od stranaka izašla iz Vlade i samo je podržavala manjinski.
Kako za „Blic" kaže dobro upućeni izvor, nije se odustalo od smanjena broja ministarstava, ali su dogovori odloženi na period posle kongresa SPS, koji bi, prema najavama lidera ove stranke Ivice Dačića, trebalo da se održi krajem godine. Cela stvar je i odložena dok Dačić ne precizira odnose unutar stranke. Najveći problem je u činjenici da Dačić jednostavno zbog sadašnjeg odnosa snaga u SPS ne može da se odrekne nijednog ministra, a posebno ne onih koji su veza sa tvrdim jezgrom nekadašnjih Miloševićevih sledbenika i birača. G17 plus je za smanjivanje broja ministarstava, ali ova partija problem vidi u procesu koji bi usledio posle ukidanja pojedinih resora kada Vlada treba da se prestrukturira i pojedina ministarstva utope u druga koja su im srodna.
Moraću da budem čarobnjak
Poljoprivreda je u veoma teškoj situaciji, a ova kriza će se vrlo ozbiljno osetiti na selu, upozorio je u razgovoru za "Novosti" ministar poljoprivrede Saša Dragin.
- Samo zbog planiranog smanjenja budžeta za 26 odsto Ministarstvu će nedostajati polovina sredstava za ispunjenje svih obaveza. A zbog otpuštanja ljudi - trpeće značajni projekti.
Dragin kaže da će se štedeti na svemu, osim na subvencijama na koje odlazi 90 odsto budžeta Ministarstva, tako da seljaci ne treba da se plaše da će ostati bez tih subvencija.
„Učinićemo sve da svako registrovano poljoprivredno gazdinstvo dobije tih 12.000 dinara po hektaru, ali pooštrili smo uslove za registraciju tih gazdinstava. Iz mera subvencija izbacili smo sve koji se ne bave isključivo poljoprivredom. To su, recimo, lekari, advokati, a poljoprivredom se bave tako što su kupili zemlju i čekaju da uđemo u EU, da cene zemlje porastu dva-tri puta, i da je prodaju. Na ovaj način broj gazdinstava koja dobijaju subvencije od države biće smanjen na 60 odsto od prošlogodišnjeg broja. Nerealno je da Hrvatska ima 150.000 gazdinstava, a Srbija oko 420.000. Biće to značajne uštede."
„Boriću se da poljoprivreda puni budžet, a ne da ga prazni. Od ove godine uveli smo, prvi put, obavezu plaćanja penzijskog osiguranja za poljoprivrednike i verujemo da će se budžet napuniti sa dodatnih osam milijardi dinara. Dogovorili smo se sa Ministarstvom finansija da se svi dugovi za penzijsko osiguranje od pre 2008. ne naplaćuju, a da se zakonskim izmenama do kraja 2009. ti dugovi oproste."
„Hrane neće nedostajati, Srbija neće biti gladna. Ali, ne pada ta hrana sa neba, ne raste mleko u tetrapaku, ne rastu jabuke na polici u supermarketu, nego neko mora da se potrudi da bi se sve to napravilo. A, to su seljaci. Dakle, ne treba da se pitamo da li ćemo imati dovoljno hrane, nego da li će seljak moći da, uz ovakve uslove na tržištu, uz ovakve subvencije, proizvede tu hranu. A moj posao je da mu to obezbedim."
„Biće teško sa ovakvim budžetom. Sve zemlje u okruženju imaju budžet od pet odsto, a Srbija samo 2,7 odsto".
„Naravno da sam se bunio. I, evo, sad se javno bunim. Ali, problem je u tome što to nije volja Vlade da ne da novac za poljoprivredu, nego tog novca realno nema."
„Moj posao se sada svodi na to da budem čarobnjak kako bismo ove godine izvukli poljoprivedu i svi seljaci dobili ono što im pripada. Zaista mi nije lako, noćima ne mogu da spavam. Stalno razmišljam šta će biti sutra, kako da preduzmem sve, a da poljoprivrednici budu zadovoljni. Jako težak trenutak i za Ministarstvo i za poljoprivredu."
„Ovo je definitivno godina u kojoj niko od poljoprivrednih proizvođača neće zaraditi, ali cilj je da niko ne izgubi."
„Cene hrane će definitivno rasti, ali ne zbog krize, već zbog smanjenja poljoprivrednih površina, prenamene poljoprivrednog zemljišta i povećanja populacije."
