Izvor: B92, 02.Feb.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled stampe
"Danas", 2. februar
Fond za humanitarno pravo: lekcija iz Orahovca
"Bozo, nemoj, ti nas poznajes"
Svojim razumevanjem i molbama za prastanje, medjunarodna vlast na Kosovu ohrabrila etnicko nasilje
Ubistva i nestanak Albanaca za vreme NATO bombardovanja
Dvadeset sedmog marta, cetvorica nepoznatih Srba, u crnim uniformama, nasilno su uvukla u automobil marke "BMW" Ilira Dinu (21) i Cerma Redzu (18), dok je Ilirov brat Ibrahim uspeo da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << im pobegne. Tela otetih mladica nasli su pripadnici KFOR-a, krajem juna, u blizini sela Trupec, na putu prema Prizrenu. Dvadeset osmog marta policajci i rezervisti izvrsili su pretres kuca porodice Topali. Sledeceg dana su ponovo dosli, i naredili glavama porodice da sa svim clanovima porodice napuste kuce. Dvojica brace, Alus i Velija, krenuli su traktorom i automobilom. Kod hotela "Park" zaustavili su ih ruski vojnici, trazeci 40.000 DEM. Alus im je dao 17.300 DEM, koliko je imao. Vratili su mu 100 DEM za put. Prema svedocenju Alusa, nakon 20 metara zaustavio ih je rezervista u policiji Stanisic Zoran, iz Orahovca, koji je dva puta, kundakom puske, snazno udario Veliju, tako da je ovaj pao. Neki policajci su podigli Veliju i poveli ga prema hotelu. Na stepenicama su ga nozevima napali Stanko Levic i Aca Vitosevic, lokalni uniformisani Srbi i, prema navodima Alusa, njegov brat je na stepenicama pao mrtav. Tridesetog marta grupa srpskih policajaca i rezervista, od kojih su neki nosili crvene beretke, ubili su Cazima (45), Sabita (33) i Fahredina (27) Dula na policijskom punktu na izlazu iz Orahovca. Kao i prethodnih dana, krenuli su sa ocem na farmu da nahrane ovce. Na punktu su ih policajci legitimisali, ocu su nakon pregleda vratili licnu kartu i naredili da se vrati u Orahovac, sinovima su pocepali licne karte i pred ocima oca poceli su da ih tuku. Otac je cuo jednog od sinova kako moli: "Bozo, nemoj, ti nas poznajes". Dok se udaljavao, otac je cuo pucnjeve. Pet dana kasnije otac je nasao njihova tela, u ugljenisanom stanju, u nedovrsenoj kuci Bajrama Salje, na 100 metara od farme, u blizini policijskog punkta gde ih je 30. marta policija zaustavila. Trinaestog aprila, u svojoj kuci, ubijena je Dzulsime Sehu (58). Prema izjavi svedoka, clana porodice Sehu, cetiri policajca su usla u kucu, medju kojima su dvojica bili lokalni Srbi, rezervisti MUP Srbije. Svedok je cuo pucanj iz automatske puske, i nakon toga je video da su dvojica policajaca nakon izlaska iz kuce kopali u dvoristu, na mestu gde je porodica Sehu sklonila 70.000 DEM i nakit u vrednosti od 20.000 DEM. Dvojicu od ovih policajaca svedok je video ponovo nekoliko sati kasnije, kada su dosli da obave uvidjaj.
"Danas", 2. februar
pise: Borka Pavicevic
No longer and not yet
Boka kotorska
Kazu, a u nekim knjigama i pise, kako je jedan od najsavrsenijih oblika mucenja, zlostavljanja coveka, izmisljen tada i tamo gde su bili najveci majstori zivota i smrti: u staroj Kini su znali da ljudsko telo raslojavaju, ljuste tako da nervi koji preostaju pate za onim delom izgubljenog tela sve jace i jace, do osnovnog mozdanog nerva, gde pocinje smrt. Covek je do tada predmet antropologije, a od tada tamatologije. Postoje i precizni crtezi jednog takvog procesa. Do nerava i od nerava. Uzmimo da je ljudsko telo jedna zemlja, a upravo je na toj zemlji telo postalo osnovna materija i metafora. Sa svakim "palim" ili "osvojenim" gradom, mestom, de fakto su unistena mesta rodjenja i smrti generacije ljudi. Ako ste rodjeni tamo gde i umirete, koja je vasa prva a koja poslednja slika, prizor zivota koji se tu odigrao. Gde ste to prohodali, u kojoj ulici, gde ste shvatili da je zivot konacan, gde je put do groblja vasih roditelja. A ako ste se rodili na jednom mestu, ziveli na drugom, bivali na trecem, ako vam je otac negde na kopnu, a majka negde na moru, sta je to "osvojeno", a sta "palo" u vama. Neko je resio, a zna se i ko, da vas oljusti do mesta rodjenja. Neko vam je duzan zemlju, biografiju, sudbinu. "Ponekad se covek priseca mnostva cudnih stvari, pogotovo kada ga vode na gubiliste", reci ce Dostojevski. Otkako su brodovi Jugoslovenske ratne mornarice - skolski brod "Galeb" i "Sveti Stefan" - krenuli u suton, ili u zoru, vise se ne secam tacno kad, iz luke Koper ka jugu, pored Rijeke i Splita, dole, na kraju, gde se nalazi mali stomak, uterus, nevesta Jadrana, Boka kotorska, ja ih cekam tamo. I kanonade, i topove, tamo gde su Spasic i Masera u Prvom svetskom ratu, kao revolucionari, potopili svoj brod. Odbili su da pucaju po zalivu i po svojima. Ako je nasa neverovatna istorijska prednost mogla biti to sto znamo sta je more, a sta je kopno, sta suma, a sta reka, sta livada, a sta stena, i ako je ta vrlina postala manom, moramo znati i da ce nam taj teren, ta zemlja, odgovoriti kad-tad na neverovatan proces koji smo joj priredili, proces razgradnje. Pre nego sto Boka kotorska postane velika luka ratne mornarice, treba imati u vidu da se zaliv moze zatvoriti. Treba imati u vidu da su tu masline vec odavno posecene, narandze i limunovi takodje. Onda treba imati u vidu da su stanovnici Boke kotorske preziveli zemljotres, da su godinama, uz pomoc citave zemlje, pumpali vodu iz Kotora, jer se mesala morska i oborinska voda, i da su u tome uspeli. Zatim da je tamo sazidano sve i svasta, kao posledica korupcije neverovatnih razmera, pre zemljotresa i posle njega. Izgleda da gvozdje, ferforze, beton vole i jedni, i drugi, i treci i da je u tom slucaju svejedno ko je pravoslavni, a ko katolik, ko Srbin, ko Crnogorac, ko Hrvat, ko se kako oseca, pogotovo na ono malo preostalih Bokelja. Samo ce Boka, uterus, od te preterane ljubavi da ugine, ili da se srusi, ako u ime Oca i Sina, i Svetoga duha ne bude drukcije. Od oruzja, pucnja, detonacije; u danasnjim uslovima ratovanja Boka moze da prezivi samo u miru.
"NIN", 27. januar
pise: Batic Bacevic
Povratak u Karlobag
Peti kongres pokazao je da su radikali spremni za pravu akciju, a gradjanima Srbije ostaje da sacekaju kongres socijalista. Publika u kongresnoj dvorani Sava centra u nedelju ujutro mnogo vise je licila na fanove velikih zvezda novokomponovane muzike, nego na ucesnike velikog politickog dogadjaja. Sa zvucnika su se gotovo sat vremena razlegali zvuci rodnog kraja i stihovi posveceni borcima sa prve linije odbrane od Karlovca do Karlobaga, opasnostima kore od banane po izvesne beogradske advokate "Oj, Srbijo majko, ote mi se krik, Vojo ce ti Seselj biti predsednik". "Oj narode srpski, Bozija je volja, vodice te vojvoda iz Popovog Polja", slusalo je hiljadu delegata velike narodne partije iz svih srpskih zemalja.
Slucaj komedijant
Neki komedijant slucaj potrudio se da za dve godine radikalskog vrsenja vlasti, mnoge od jakih, zestokih predizbornih parola okrene u sopstvenu suprotnost. Iako je vojvoda Seselj obecavao da na Kosovo nikada nece krociti nijedan vojnik NATO-a, u juznoj srpskoj pokrajini smestilo se oko 50.000 stranih vojnika i civilnih misionara. Kosovo je napustio neutvrdjen broj ljudi, koji se sest meseci po ostvarivanju velike pobede nalaze po skrovitim izbeglickim logorima, gostuju kod osiromasenih rodjaka i cekaju da Rusija i Belorusija stanu na noge. Kongres je poceo sa starom "Sprem'te se, sprem'te cetnici" i himnom "Boze pravde", da bi delegate, goste iz prijateljskih nesvrstanih zemalja, blagoslovio vladika milesevski Filaret. Pozivnice za kongres nisu upucene koalicionim partnerima, niti bilo kojoj drugoj politickoj partiji u Jugoslaviji, ali su na koktel u "Interkontinentalu" vladajuce stranke poslale najjace ekipe, kojima je nedostajao samo bracni par Milosevic. Seselj i Toma Nikolic nosili su lente na prsima, Seselj crvenu, Nikolic belu. Sam Seselj je objasnio o cemu se radi: crvena je Karadjordjeva zvezda, a bela Orden Njegosa. Dodeljuje ih Republika Srpska odabranim licnostima. Ova priznanja Seselju i Nikolicu dodelio je Nikola Poplasen, smenjeni predsednik Republike Srpske i clan najuzeg rukovodstva Srpske radikalne stranke.
Ogroman broj biraca je krajem 1997. godine glasao za radikale jer su bili privuceni leprsavom socijalnom demagogijom, od obecanja da ce funkcioneri dobiti plate tek kada bude isplacena i poslednja penzija, do ekonomskog megaprojekta vracanja stare devizne stednje kroz prodaju parcela na Dedinju. Pocetkom 2000. godine, price o stednji, parcelama, funkcionerskim platama deluju kao jedan od Seseljevih viceva. Ostaje nejasno da li njegovi simpatizeri i dalje imaju smisla za tako grube posalice. Istrazivanja javnog mnjenja, koja su obavljena krajem godine, ukazuju da radikalsko biracko telo nije zadovoljno u ljubavi sa crvenim patriotama (u tri istazivanja rejting se krece od tri do sedam odsto), ali bi valjalo podsetiti da je i u svim ranijim istrazivanjima znatno potcenjena Seseljeva snaga. Sociolog i istrazivac javnog mnjenja iz Instituta drustvenih nauka Srecko Mihajlovic smatra da su radikali ozbiljno uzdrmani odlukama da udju u vladu i da u njoj ostanu posle potpisivanja kumanovskog sporazuma. "Cini mi se da je biracko telo radikala prepolovljeno. Mislim da se tu moze uociti trend transfera glasova koji je ranije isao od razocaranih socijalista ka radikalima, a sada ti glasaci, kao razocarani radikali idu ka grupi neodlucnih koji ce na narednim izborima najverovatnije apstinirati."
Dve stranke, koje se hvale najvecim brojem clanova (radikali tvrde da imaju 246.000 clanova), u izborima do 1993. godine bile su okrenute gotovo istom birackom telu, ali je posle toga ipak napravljena jasna demarkaciona linija izmedju dve stranke koje su kreirale srpsku politiku na kraju 20. veka.
Nuzno zlo
Visoki radikalski funkcioner kaze da vecina clanstva i lokalnih funkcionera dozivljava saradnju sa levicom "samo kao nuzno zlo" i intimno imaju veliki otpor prema "crvenim partnerima" zbog cega bi deo "nestasnijih, procetnickih" delegata mogao da izvizdi koalicionu bracu.
Socioloska istrazivanja ukazuju da je profil radikalskog biraca znatno blizi opozicionom nego socijalistickom, pa je, recimo oko 62 odsto biraca SRS-a moglo dobiti ocenu prodemokratski, dok je istu ocenu moglo da dobije svega 28 odsto SPS birackog tela. Politicki analiticari upucuju da je koalicija "Zajedno" u drugom krugu lokalnih izbora zabelezila uspeh i zahvaljujuci velikom broju radikala, koji su glasali za demokratsku opoziciju, kao sto se u drugom krugu predsednickih izbora za Seselja ocigledno izjasnio veliki broj Draskovicevih simpatizera. Nekoliko delegata koji su se usudili da prozbore koju o manama koalicionih partnera naisli su na upadljivo dobar prijem ucesnika kongresa. Govoreci da se proslog juna dogodila izdaja i da se nakon potpisivanja kumanovskog sporazuma iz Albanije na Kosovo "vratilo biracko telo SPS-a, to jest oko 200.000 Siptara", delegat iz Kosova Polja Miladin Ivanovic nasao je reci razumevanja za rukovodstvo stranke koje je "moralo da ostane u vladi kako bi preokrenuli izdajnike".
Republicki funkcioner iz radikalskih redova kaze da je Seselj svestan da bi "potpuno stapanje sa levicarima nanelo stetu i radikalima i levici", zbog cega, recimo, radikali sebi dopuste da ne odu na prijem povodom 29. novembra ili 7. jula. Nema nikakve sumnje da bi i levicarima mogla da naskode "gibanicarska skretanja", zbog cega se oba pola pazljivo trude da dokazu kako su u koaliciju stupili zbog najvisih, patriotskih interesa i svom clanstvu obecavaju da ce, cim nevolje prodju, krenuti u obracun sa sadasnjim koalicionim partnerima. "Njihov problem jeste slaba kadrovska struktura, koja se najbolje vidi iz cinjenice da su neki zamenici ministara, koji su imenovani prilikom rekonstrukcije vlade, u stranku usli tek 1998. godine. Seselj je, medjutim, vrlo talentovan i ambiciozan covek i svakako da u odredjenom trenutku moze da odigra iznenadjujucu ulogu. On je sada odabrao da bude deo autoritarne strukture koja podrazumeva da se na vlast ne dolazi putem izbora, i ne treba iskljuciti mogucnost da u nekom povoljnom trenutku on ne pokusa da uzme svu vlast", kaze sociolog Slobodan Antonic.
"Trojedinstvena" koalicija
U tumacenju prilicno maglovitih odnosa u "trojedinstvenoj" koaliciji, najzanimljivija prica lansirana je iz cuvenog liberalnog, tehnokratskog krila SPS-a prema kojoj je najveca partija u Srbiji "priklestena izmedju radikala, koji joj sistematski otimaju nacionalno odgovorne birace, dok levica stavlja pod kontrolu partijsku elitu SPS-a". Dve radikalne partije su, takodje, nacrtale osnovne konture spoljne politike i unutrasnje politike cija bi pojednostavljena verzija mogla da glasi: sve patriotske snage se nalaze u vlasti, svi njeni protivnici su nepojamne hulje i izdajnici jer vlast brani zemlju od Amerike i drugih zemalja NATO-a, a ako i izgubi kontrolu nad Kosovom ili nekim drugim delovima drzave, ne treba joj zameriti jer su protivnici daleko nadmocniji. Seselj je, takodje, najavio da treba proterati "okupatore i izdajnicku vladu" Milorada Dodika Republike Srpske, cime je od Milosevica zatrazio da se u potpunosti odrekne prekodrinskih socijalista. "Ti komunisti su navikli na politiku 'kreni i stani', ali kod nas toga nema, jer znamo da nas je oklevanje najvise kostalo", komentarise funkcioner radikalsko ubrzavanje, ocenjujuci da je levica daleko spremnija na kompromis nakon sto su se Seseljevi ministri vratili u vladu, koju nisu ni napustali.
Drzavna televizija je u ponedeljak posvetila sat vremena udarnog programa Petom kongresu, na kome je najavljeno oslobadjanje Krajine, Kosova i Metohije, Republike Srpske, cim istorijske prilike to budu dopustile. Specijalna emisija pocela je poznatom cetnickom pesmom, porucujuci gradjanima da se spreme za nova uzbudjenja.
Rekli su
Slobodan Milosevic "Najvise cenim Seselja, jer smatram su on i njegova partija finansijski samostalni od inostranstva, a i zato sto je dosledan u izrazavanju svog politickog misljenja. On ne oscilira u misljenju kao neke njegove opozicione kolege, koje danas govore jedno, a sutra drugo."
("Ilustrovana politika" 23. mart 1992)
Mirjana Markovic
"Umesto sto se Seselj junaci po konferencijama za stampu, vise bi mu pristajalo da se junaci tamo gde padaju granate i gore kuce. A narocito bi mu vise prilicilo da umesto sto u Beogradu ratuje protiv jedne zene, ode u rat u Bosnu da ratuje s muskarcima."
(Dnevnik u "Dugi" 21. oktobar 1993)
"Ovaj reinkarnirani Turcin u Beogradu izivljava se nad stanovnicima sadasnjeg Beograda kao sto se nekada izivljavao Mula Jusuf nad tadasnjim stanovnicima Beograda. Ali, ovaj reinkarnirani dahija u licu dezertera sa bosanskog fronta sedi u Beogradu, zivi na tudj racun i preti kojom ce smrcu da umori jednu zenu. Ne, Seselj nije Srbin. On je Turcin u najprimitivnijem istorijskom izdanju. A mozda samo - nije muskarac. Mada, da budem iskrena, ja mislim, nije ni jedno ni drugo. Ni Srbin, ni muskarac."
("Duga" Dnevnik 14. jul 1994)
Vojislav Seselj
"Milosevic uveliko razmislja o likvidaciji politickih protivnika."
("Telegraf" 19. oktobar 1994)
"Mislima Mire Markovic najvise odgovara toaletni papir. Na njemu bi njena inventivnost, kreativnost i originalnost najbolje dosli do izrazaja. Njena licnost tako bi bila kompletirana."
("Velika Srbija" januar 1995)
"Milosevic se spremao na totalnu izdaju srpskog naroda priznavanjem BiH i Hrvatske u avnojevskim granicama. Neokomunisticki tiranin sa Dedinja i njegova supruga pokazali su odlucnost da i srpsku krv prolivaju u cilju svog golog odrzavanja na vlasti. Iza svih kriminalnih afera u Srbiji, stoji licno Slobodan Milosevic"
(NIN 23. jun 1995)
"JUL u narodu ne postoji. To je rak rana SPS i dokaz apsolutnog iracionalizma Milosevicevog rezima. Problem je u licnosti Slobodana Milosevica i njegove zene."
("Nedeljni telegraf" 24. jul 1996.)
"SPS postoji kao nosorog. To je ogromna partija koja nema mozga, a JUL je kao pijavica koja mu sise krv."
