Izvor: B92, 27.Jan.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled stampe
"Glas javnosti", 27. januar
pise: M.Bjelovuk
Knjiga "Javno mnjenje Srbije" otkriva: Srbi politicki sazrevaju
Knjiga "Javno mnjenje Srbije" ekspertskog tima Srecka Mihailovica nastala je posle septembarskog detaljnog istrazivanja javnog mnjenja koje je finansijski pokrio Centar za proucavanje alternativa i UGS "Nezavisnost", a ciji je izdavac Udruzenje za unapredjivanje empirijskih istrazivanja. - Ovim istrazivanjem obuhvacena je klima za eventualne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << gradjanske akcije i mobilnost za promene. Zakljuceno je da je strah dominantno osecanje i to narocito medju stanovnicima Beograda, Novog Sada i mesovitih etnickih sredina - rekla je profesor Zaga Golubovic u sredu na prezentaciji ove knjige. Ona je napomenula da se u poslednje vreme ljudi sve vise ustrucavaju da daju svoje misljenje, a da je osnovni nalaz istrazivanja da gradjani Srbije politicki sazrevaju. - Raste gradjanska svest o potrebi demokratskih promena i to narocito putem postepenih reformi, uz ucesce strucnjaka u vlasti i povezivanjem sa Crnom Gorom - rekla je Goluboviceva. Rasirena je anksioznost od koje svakodnevno pati cak jedna petina gradjana. Tu su i socijalni strahovi od gladi, bolesti i smrti. Oko 60 odsto ljudi ocekuje jos gora vremena, a vise od polovine se plasi vlasti. - Zanimljivo je da gradjani sad daju prednost pravnoj, a ne nacionalnoj drzavi za razliku od, recimo, 1993. godine. Tako nacionalno pitanje kao prioritetno smatra samo 16 posto ispitanika - iznosi vodja tima Srecko Mihailovic. Okupljeni istrazivaci zakljucili su da je problematicno to sto trecina ljudi nije zainteresovana za politicka delovanja, a cak polovina ocekuje "da se neko drugi umesto njih izbori za promene". Gradjani su zbunjeni, ne mogu da dokuce da smo svi zaduzeni za promene. Knjiga "Javno mnjenje u Srbiji" pokazuje da je vecini stanovnika ove zemlje jasno da su neophodne drustveno-demokratske promene, ali su suzdrzani u pogledu vlastitog ucesca. - Neocekivano je bilo da je cak 60 posto ljudi spremno da izadje na izbore pod bilo kakvim uslovima, kao i to da je vecina spremna da glasa za jedinstvenu listu opozicije. Sustina istrazivanja je uverenje gradjana da se do promena moze doci u miru i zajedno - zakljucio je Mihailovic. On, medjutim, napominje da se, kada se porede rezultati iz 1996. godine, povecao broj onih koji su za radikalne promene, makar i silom, sa 25 na 34 odsto ispitanih.
Kako se gradjani opredeljuju?
- Kad bi opozicija na izbore izasla sa samo jednom listom, za nju bi, prema ovim istrazivanjima, glasalo 55 odsto ljudi. Kad smo ispitanike pitali da se opredele za vlast ili za opoziciju, ujedinjena opozicija je vodila sa 2:1. Dve opozicione liste njenu pobedu dovode u pitanje, dok je sa tri liste ona pod velikim znakom pitanja - istice sociolog Srecko Mihailovic. Oko 50 odsto ispitanih naglasilo je da samostalno formiraju politicke stavove, dok se 20 odsto njih konsultuje sa socijalnim okruzenjem. Samo 12 odsto gradjana se opredeljuje i informise pomocu medija. Poverenje u medije je malo - cetvrtina cita novine, trecina slusa neku radio stanicu, dok samo sest odsto ne prati nijednu televiziju. Tako je jasno da je samo televizija presudna u informisanju.
"Danas", 27. januar
pise: S. Nikasinovic
Konjunkturni barometar Ekonomskog instituta: SRJ najzaduzenija zemlja u svetu
Analiza koju je u okviru teme broja Konjunkturnog barometra Ekonomskog instituta sacinio novi urednik ove publikacije Nebojsa Savic, pokazuje da je prema dva od tri relevantna pokazatelja Jugoslavija najzaduzenija zemlja u svetu. Prema trecem pokazatelju nalazi se i dalje na ne bas zavidnom desetom mestu. Zakljucak je Savica da cemo sve dok ne uspostavimo normalne odnose sa medjunarodnim finansijskim institucijama imati ozbiljne probleme sa deviznom likvidnoscu, ali da ce kad ti odnosi budu uspostavljeni biti velikih teskoca oko otplate dugova. Uz otpisivanje dela duga bice potrebna i reorganizacija i reprogramiranje ostatka kako bi se nivo otplata uskladio sa stvarnim mogucnostima privrede. Prema podacima Svetske banke, jugoslovenski dug iznosi oko 12 milijardi dolara, a svake godine se ta suma uvecava pripisivanjem kamata od 750 miliona dolara. Dosadasnji urednik Konjunkturnog barometra Miroljub Labus, na ciju inicijativu je ova publikacija i pokrenuta, ostace da radi kao saradnik. Na jucerasnjoj konferenciji za novinare on je govorio o opstim makro-ekonomskim pokazateljima i prognozama za prvo tromesecje. Konstatovao je da u decembru imamo statisticko smirivanje cena, izrazavajuci rezerve prema zvanicnim podacima Saveznog zavoda za statistiku. Da ti podaci postaju sve manje pouzdani, kaze on, pokazuje i najnovija tvrdnja da bi rast proizvodnje u decembru bez uticaja sezonskog faktora bio veci nego sto jeste i da bi iznosio 4,3 odsto. U decembru, kaze Labus, proizvodnja uvek raste, pa je njegova procena da je od zvanicno registrovanog rasta proizvodnje od 3,8 odsto samo jedan odsto stvarni rast, a da je 2,8 odsto uticaj sezonskih faktora. Na pitanje novinara odakle uopste rast proizvodnje kad izvestaji govore da privreda veoma slabo radi, Labus kaze da odgovora nema. Kada je rec o cenama, onda svako statisticke podatke moze da uporedi sa cenama u samoposluzi, ali kada je rec o rastu proizvodnje, nema drugog izlaza nego da se veruje statistici. Komentarisuci cilj monetarne politike da u ovoj godini odrzi novcanu masu na nivou od decembra, Labus kaze da je takav cilj postojao i za 1999. godinu, a ipak je novcana masa povecana sa 10,5 na oko 17 milijardi dinara. Prognoza je inace da cemo u prvom kvartalu ove godine imati pad proizvodnje od oko devet odsto u odnosu na prvi kvartal lanjske godine, a u odnosu na poslednji kvartal prosle godine pad ce biti cak 11 odsto. Rast proizvodnje prema istom periodu prosle godine moze se ocekivati tek u drugom kvartalu, jer ce se onda porediti sadasnja proizvodnja sa onom iz vremena bombardovanja. Da li ce se cilj zvanicne ekonomske politike o rastu proizvodnje od 14 odsto u ovoj godini ostvariti - tek treba da se vidi. Ali, cak i ako takvi rezultati budu postignuti, bice nam potrebno dve godine da se vratimo na nivo proizvodnje iz 1998. godine.
