Izvor: RTS, 13.Sep.2009, 02:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pregled štampe (13. 09. 2009.)

Politika:Obnova svetinja na Kosmetu, Novosti: Odbranio sam penzionere!, Blic: Rusi kupuju Frušku goru, piše dnevna štampa

Obnova svetinja na Kosmetu

Na Kosovu i Metohiji u periodu od 1999. godine do 2004. godine devastirano je 156 lokacija Srpske pravoslavne crkve, govore podaci su koje smo dobili iz Kancelarije za baštinu Eparhije raško-prizrenske. Danas, više od pet godina od pogroma 17. marta 2004, kada su uništene ili oštećene svetinje i objekti na >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << 34 lokacije SPC, obnova je i dalje u toku. Prema rečima naših sagovornika, sprovode je međunarodne nevladine organizacije, domaći stručnjaci iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, sredstva stižu od Svetske banke, Uneska, Ministarstva kulture, Ministarstva za Kosovo i Metohiju, raznih donacija.

„Izveštavanje o aktivnostima na obnovi srpske baštine na Kosmetu su sporadična i nepotpuna, što govori da su i same aktivnosti često u tokovima van utvrđenih procedura. Teško je precizno pobrojati sve inicijative, ali je obnova prema Memorandumu o razumevanju iz 2005. godine svakako najviše isticana", kažu u eparhijskoj Kancelariji za baštinu.

Mr Gordana Marković, upravnik ove Kancelarije, ističe da su u pogledu obnove mišljenja stručnjaka često suprotstavljena, čak i u očiglednim pitanjima.

- Eparhija se zalaže za integrativni pristup obnovi koji mobiliše eksperte, od planerske do konzervatorske struke, posebno uvažavajući teološki aspekt. Ako za takav pristup Eparhije nema sluha danas, ono što Eparhija prati i dokumentuje sigurno će biti od pomoći onoj generaciji koja će srpske svetinje na Kosovu i Metohiji vraćati u kontekst srpskog nasleđa - kaže mr Marković.

Ona upozorava da do danas nije načinjena procena štete počinjene srpskim svetinjama na Kosmetu, pa je „otvoreno pitanje gde je postignut napredak, a gde ništa nije činjeno, pa dokumentarnost predstavlja ujedno i dragocenost, ili gde je na objektima intervenisano bez neophodnog prvog i podrazumevajućeg koraka - utvrđivanja stanja kao dokaza o učinjenom vandalizmu".

S druge strane, Vera Pavlović-Lončarski, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, tvrdi da postoji obimna dokumentacija, rađena 2004. godine, sa spiskom objekata koji su stradali, izveštajima komisije Uneska o tome šta bi trebalo učiniti i procenama štete na objektima.

- Jasno je ustanovljeno šta je stradalo u martovskom pogromu, a šta u prethodnom periodu. Mi smo stalno na terenu, postoji Zavod u Leposaviću, kao i Zavod grada Prištine koji je preseljen u Gračanicu. I mi iz Republičkog zavoda angažovani smo u okviru onoga što je naša nadležnost na Kosovu - kaže Pavlović-Lončarski.

U obnovi svetinja, kako kaže direktorka, Zavod učestvuje na osnovu svog plana rada i delovanja u Komisiji za sprovođenje obnove, odnosno „memorandumskoj komisiji", a stručnjaci su uključeni i u sve ono što je domen rada Uneska na Kosmetu, s obzirom na činjenicu da su neki od spomenika kulture upisani na listu svetske baštine.

Odbranio sam penzionere!

Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić rekao je da se o rekonstrukciji vlade i smanjenju broja ministara neformalno razgovara već duže vreme, a da će reforma

penzionog sistema biti usvojena u prvoj polovini iduće godine.

On je za "Novosti" kazao da smatra da nije bitno koliko imamo ministara, već da je važno "koliko svako od nas uspešno, efikasno i racionalno obavlja svoj deo posla".

"To ne znači da sam protiv racionalizacije. Sve duplirane i neefikasne institucije treba smanjiti i broj radnika u njima svesti na pravu meru", dodao je potpredsednik vlade.

On je kazao da su predstavnici MMF "konačno shvatili da je prošlogodišnje povećanje penzija mudar i pametan potez ove države", tako da više neće tražiti "rezove" preko leđa najstarijih i najugroženijih.

Krkobabić je uveren da srpsku ekonomiju čekaju bolji dani, navodeći da je "zenit krize prošao".

"Srbija je na putu postepenog oporavka. Ali, hipotetički, čak i kada bi se kriza produbila, penzije ne bi bile smanjene. Uveren sam da smanjenje penzija niko neće tražiti, jer su svi svesni da su penzije na minimumu socijalne izdržljivosti, pa tu nema više šta da se smanji. A i svi već znaju da ja na to neću pristati!", dodao je on.

Krkobabić je kazao da očekujete da novi, reformisani sistem penzijsko-invalidskog osiguranja bude usvojen u prvoj polovini iduće godine.

"Oformili smo tri radne grupe koje imaju tri zadatka: da tehnički, kadrovski i organizaciono reformišu Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje. Potrebno je da se donese zakon o Centralnom registru, a kojim će Registar biti ustanovljen kao posebna institucija od izuzetnog značaja ne samo za PIO fond, nego mnogo šire.

Reformisaćemo i penzioni sistem. On mora da bude pravno utemeljen, socijalno pravedan i ekonomski održiv. Suština je da se sadašnji glomazan, spor i neefikasan sistem upodobi potrebama društva, države i građana koji to pravo ostvaruju", kazao je on.

"Razmislićemo dobro o gornjoj granici za odlazak u penziju. Da li će se ona povećati, za koliko godina, da li ćemo izjednačiti odlazak muškaraca i žena u penziju - videćemo. U radu na ovoj analizi učestvuju predstavnici sindikata, poslodavaca i države pa ćemo tako naći najprihvatljivija rešenja", dodao je potpredsednik vlade.

Rusi kupuju Frušku goru

Ruski stručnjaci na privremenom radu u Srbiji, sa stalnim zaposlenjem u Naftnoj industriji Srbije, uživaće u novosagrađenim kućama na padinama Fruške gore. Ova planina zasad je prvi izbor „baćuški" za odmor od teških radnih zadataka. Više od pola godine na Fruškoj gori vlada prava pomama jer se pojavljuju razne agencije i pojedinci, iz Srbije i inostranstva, u nameri da pazare zemljište ali i gotove kuće i vikendice.

- Rusi su od početka bacili oko na Frušku goru zbog netaknute prirode nadomak Novog Sada i Beograda, gradova u kojima rade. U međuvremenu su „razgledali" i druge lokacije, kao što je parcela u blizini bombardovane novosadske televizije, na obali Dunava, u centru grada. Ipak, Fruška gora pruža bolje uslove. Najinteresantnija im je sremska strana sa pogledom na Dunav. Ruse interesuju velike parcele jer očigledno žele da izgrade risort centar za odmor i rekreaciju, ali već su kupili i nekoliko manjih parcela - kaže naš sagovornik iz Naftne industrije Srbije.

Jedan od najpoznatijih risort centara u Rusiji je Soči pa baćuške izgleda žele da dobiju nešto nalik tome. Još da nije presušilo Panonsko more... Inače, „Gasprom njeft" već ima nepokretnosti na Fruškoj gori. Kupovinom 51 odsto akcija NIS-a dobio je hotel „Osovlje", nazvan po istoimenom vrhu od 420 metara nadmorske visine, i fabriku vode „Jazak", kod istoimenog sela.

U jednoj novosadskoj agenciji za nekretnine kažu da se kupuje zemljište od Čortanovaca do Beočina. Cene se kreću od 500 do 2.000 evra po aru, i najviše zavise od lokacije. Sve je, priznaju, obavijeno velom tajne. Ne pojavljuju se Rusi zaposleni u NIS, već to radi neko u njihovo ime, pojedinci koje se često i ne predstavljaju. Ali ima raznih agencija, domaćih i stranih. Ko šta pazari i za koga, pokazaće vreme. I snalažljivi domaći biznismeni našli su svoj interes. Oni se raspituju za kupovinu vikendica i manjih kuća jer nameravaju da ih srede, doteraju i iznajmljuju ruskoj klijenteli.

- Iako su posle privatizacije NIS-a, krajem prošle godine, cene zemljišta na Fruškoj gori povećane, vlasnici se poslednjih nedelja teško odlučuju na prodaju. Da li ne žele da prodaju svoje nepokretnosti ili čekaju bolju cene, ostaje da se vidi - kažu u ovoj agenciji.

U pogonima NIS-a, u Beogradu, Pančevu i Novom Sadu, trenutno radi pedesetak državljana Rusije. Najviše ih ima u centralama u Beogradu i Novom Sadu i mahom je reč o upravljačkom kadru, direktorima, manje je onih koji rade baš na terenu.

- Ovaj broj će se sigurno povećati jer „Gasprom njeft" želi da ima više svojih stručnjaka prilikom obimnih i skupih poslova modernizacije NIS-a u narednim godinama - navodi naš sagovornik iz Naftne industrije Srbije.

Nastavak na RTS...