Izvor: B92, 23.Jan.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled stampe
"Danas", 22. januar
pisu: Izabela Kisic i Veljko Popovic
SKELJZEN MALICI, predsednik Centra za humanisticke studije u Pristini i analiticar kosovskih prilika
Kosovo ceka status Republike Srpske
Verovatno ce Kosovo biti neki paradrzavni entitet, nesto kao Republika Srpska koja ima sve organe drzave, ali ogranicen suverenitet jer ne moze da se izdvoji vec mora da udje u odnose sa Federacijom. Ostaje, medjutim, tek da se vidi kakvi ce biti odnosi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << unutar SRJ jer formalno Kosovo, prema Rezoluciji UN, pripada SR Jugoslaviji.
Do 31. januara na Kosovu treba da bude formirana Vlada, odnosno lokalna vlast pod protektoratom UN, koju ce ciniti 19 odeljenja na cijem celu ce biti po jedan stranac i jedan predastavnik sa Kosova. To ce pomoci da se uspostavi efikasna administracija koja ce resavati svakodnevne probleme gradjana kao i da se stvori osnova za rekonstrukciju Kosova, narocito unistenog i spaljenog dela, kaze Skeljzen Malici,poznati analiticar kosovskih prilika i predsednik Centra za humanisticke studije u Pristini u razgovoru za "Danas". Nas sagovornik istice da ukoliko pomognu i sami albanski trgovci i biznismeni sa Kosova, kao i emigracija, na Kosovu moze da se napravi "prvi vid moderne drzave koja ce verovatno morati da prodje kroz nekoliko ciklusa stabilizacije". "Veoma je vazan sektor demokratizacije u Vladi koji ce se baviti sistemskim zakonima i profilisanjem sistema na kome ce se zasnivati volja gradjana tog entiteta. To ce biti glavna bitka. Stvari treba sistemski da se postave, da se osigura status manjina sto je najtezi proces na Kosovu, a ne da se trazi novi lider", kaze Malici.
Vidite li konacno resenje za Kosovo?
- Verovatno ce biti neki paradrzavni entitet, nesto kao Republika Srpska koja ima sve organe drzave, ali ogranicen suverenitet jer ne moze da se izdvoji vec mora da udje u odnose sa Federacijom. Ostaje, medjutim, tek da se vidi kakvi ce biti odnosi unutar SRJ jer formalno Kosovo, prema Rezoluciji UN pripada SR Jugoslaviji. Velike sile bi htele da zadrze taj paralelizam odnosa unutar Bosne i SRJ. Ako bi odmah dali nezavisnost Kosovu, to bi povecalo aspiracije RS da se separira. Scena se u svakom slucaju polako menja. Pobeda opozicije u Hrvatskoj mozda otvara novi tip odnosa prema Hrvatima u Bosni. Ne znam koliko ce sada moci da budu radikalni. Kljucno pitanje je Srbija koja se rapidno raspada i ide iz katastrofe u katastrofu i ne moze da se resi rezima.
Srpska scena - dosadna
Koliko na Kosovu postoji interesovanje za ono sto se desava u Srbiji, odnosno Beogradu?
- Ima interesovanja, ali informacije slabo pristizu. Srpska scena ionako sada izgleda nekako dosadno, nista se ne desava. Demonstracije i pokusaji ujedinjenja opozicije nisu izgledali ozbiljno. Ono sto se u dnevnoj stampi belezi iz Srbije uglavnom su pretnje. Dosta se prate srpske enklave, situacija oko Kosovske Mitrovice i moguca instrumentalizacija podele tog grada od strane rezima u Beogradu. U tom smislu se dosta pise o incidentima i tenzijama.
Hoce li se resenje za Kosovo uopste traziti u dijalogu sa Beogradom?
- Politicari na Kosovu smatraju da je Beograd vec iskljucen iz igre i da je njegova nezavisnost samo pitanje vremena. Ali, to sada ne zavisi samo od njih. Strani faktor je, naime, taj koji kontrolise Kosovo. Oni treba da odluce status Kosova i odnose sa Srbijom. Pre godinu dana Srbija je kontrolisala Kosovo vojskom i policijom i bez nje nista nije moglo da se resi. Sada je ona u drugom planu. Moze da pise zalbe da se poziva na Povelju UN, ali nije u poziciji da uslovljava.
Mogu li desavanja u Srbiji da uticu na ono sto se desava na Kosovu?
- Tesko je predvideti da ce promene u Srbiji biti brze. Cak i ako padne Milosevic imacemo vrlo komplikovanu situaciju da se uspostavi nova vlast. Tada se mogu ublaziti tenzije, ali ne moze da se ide u pregovore dok Kosovo ne bude imalo svoje lokalne strukture. Moze da se pretpostavi da ce demokratska vlast u Srbiji imati veci uticaj na medjunarodnom planu nego sada Milosevic koji je potpuno izolovan. Ali i ta vlast treba da dokaze da ima ideju o Kosovu i da prihvata realnost. To do sada nisam video.
Kakve su perspektive za ulazak stranog kapitala na Kosovo?
- Strana pomoc ce vise ici na vojne budzete za odrzavanje stabilnosti sistema. Od toga koliko je situacija stabilna zavisice i koliko ce biti interesa za privatnu inicjativu, odnosno koliko ce privatnog kapitala doci i koliko ce biti interesa za izgradnju puteva, fabrika i slicno. Ali, problem je nestabilnost Makedonije, Albanije... Pa ni Crna Gora nije najsrecnije mesto za dolazak kapitala. Ako ne postoji pretnja za novi ciklus nestabilnosti koja bi dosla iz Bosne, Srbije, Makedonije, onda moze polako da se racuna na dolazak kapitala. Postoje radikalne ideje da Evropska unija izdvoji neku vecu sumu novca kao sto je izdvojila za kandidate za ulazak u EU. Ako se to desi bez Srbije, onda to Srbiju ostavlja kao neku oazu. Srbija ce onda u pravom smislu dok traje ovaj rezim i ludilo biti nesto kao Albanija Envera Hodze koja nikom nije smetala jer je bila oaza u nekom prostoru.
Velike firme su prazne
Sta je sa velikim firmama?
- Prazne su i ne rade. U Trepci ne moze da se kopa nova ruda. Tek sada, strani i kosovski eksperti ulaze u okna i gledaju da li moze da se pocne proces proizvodnje. Potrebne su ogromne investicije. Jos se ne zna ko je vlasnik. Na neki nacin to je sada UNMIK. Prvo treba da se rese vlasnicki odnosi, a onda ko ce da upravlja, a bez Vlade i drugih izvrsnih organa ta pitanja se ne mogu resiti. Treba da se zna ko investira, koji je interes. Ne mogu firma i radnici da sami odlucuju o privatizaciji bez drzave i nekog ko je iza toga. Nova vlada to ima kao prioritet da obnovi elementarne ekonomske funkcije.
Na cemu je teziste kosovskih partija?
- To su jos ideoloske partije i pokreti starog tipa, tek izasle iz rata. Jos se bore izmedju sebe za vlast. Nemaju specificne interese, ne zastupaju neke drustvene slojeve, vec govore da je to nacionalni pokret i ideja. Jedino je sad distribucija vlasti nad nacionalnim pokretom problematicna - ko je bolji predstavnik i ko treba da ima izvrsnu vlast. Ima manjih gradjanskih partija koje manje - vise imaju neke programske izjave koje, medjutim, ne mogu imati uticaj na gradjanstvo jer je ono jos uvek pod presijom resavanja statusa.
Sta se desilo sa javnim sektorom, skolstvom i zdravstvom?
- Javni sektor je prakticno u tezoj poziciji nego pre rata. Tada je postojalo samoorganizovano albansko drustvo i samofinansiranje i motivacija da se radi jer radis protiv rezima koji ti uskracuje prava. Sada kada su svi mislili da je doslo oslobodjenje i da ce Zapad vratiti ljude na posao i da ce im biti placeno, desilo se da Kosovo nema budzet za te potrebe nego se Kusner snalazi i pozajmljuje od francuske vlade da plati lekare, profesore... Ima 40 do 50 hiljada ljudi koji rade u opstinama, skolstvu, zdravstvu... Pocelo je ciscenje ulica i elementarno regulisanje saobracaja. Nemci su najsistematicniji i oni drze Prizren koji je u tom pogledu bolje organizovan. Grad je cist i odmah su angazovane gradske sluzbe. Pristina je katastrofalna. Ne rade komunalne sluzbe, ljudi ne dobijaju plate.
Dosta je spekulacija o tome ko stoji iza zlocina koji su se desili na Kosovu nakon odlaska vojske i policije?
- To jeste najvecim delom revansizam. O tome da li je i koliko organizovan bilo je dosta sporova i medju nama. Politicke stranke i pokreti to vise deklarativno osudjuju, ali nisu preduzeli neku akciju. Intelektualci, ljudi u civilnom sektoru, u medijima su to osudili. Cak je bilo vrlo zestokih osuda. Prema nekima iza zlocina stoje neke organizovane snage koje zele da etnicki ociste Kosovo. (Veton) Suroi je objavio takav clanak koji je imao veliki odjek u svetu, ali je na Kosovu primljen sa rezervama kod politickih stranaka. Prema drugoj teoriji to se desava u nekim segmentima drustva, odnosno to rade delovi OVK na svoju ruku bez komandne strukture ili onih koji se predstavljaju kao OVK.
Srbi nisu shvatili realnost
Sta se desava sa Srbima u enklavama?
- Problem je sa Srbima sto jos nisu shvatili da je realnost promenjena. Oni jos veruju u staru pricu i samo hoce enklave i razgranicenje koje konceptualno nije prihvaceno. NATO je mogao da kaze za Kosovsku Mitrovicu da je to sve jedna teritorija i da nema podela jer ionako tamo patrolira. Hteli su, medjutim, da se zastite od masovnog egzodusa svih Srba, da se ne ponovi Krajina. I oni sad tu situaciju zadrzavaju. Moguce je da je to i kompromis i jedan od uslova koji je Milosevic trazio od Rusa da mu izdejstvuju u Moskvi kada su Talbot i Rusi razgovarali kako da se resi pitanje intervencije. Pretpostavljam da je to deo tajnog dogovora jer je to stari plan.
Da li je moguc ostanak tih Srba i povratak onih koji su napustili Kosovo?
- U ovakvoj situaciji je prakticno nemoguc. Oni su jos uvek oslonjeni na ono sto je negativno, na Milosevica i te price da ce Beograd njih da podrzi. Jos su moneta za neke pregovore. Nisu subjekt. I desperativni su. Ne moze im Srbija vise pomoci. Nema sta da im ponudi. Srbija ih nece, inace bi svi pobegli. Pola familije im je u Srbiji, pola na Kosovu. Sve je to tragicno. To su enklave koje zive van prostora, vremena i perspektive.
Kako naci resenje?
- Ako zive karantinski, ako se ne nadje formula suzivota i ako neki od njih ne kazu: "mi smo pogresili", nema resenja. Nismo jos culi takve izjave osim oca Save koji je vise privatno to govorio. Oni ne shvataju sta se desilo vec misle da su samo oni zrtve. To je teska manipulacija. Srbi jesu najvece zrtve i to se videlo iz aviona i pre deset godina. To je ista prica kao sa Kninom. Sad oni ne mogu direktno da se integrisu. Mogu da se naprave neke paralelne institucije pa da se to polako resava.
Gde je danas albansko drustvo?
- Ono je u nekoj vrsti teske traume. Pola stanovnistva je raseljeno. Ne samo da su materijalno ugrozeni i nemaju kuce, vec su izbaceni iz normalnog zivota. U Pristini ima mozda trista hiljada ljudi koji su dosli sa sela. Oni su iz tradicionalnog drustva u kome se svi znaju i u kome postoji moralni kodeks da je sramota pred susedima da radis nesto jer je to sramota za familiju. Kada dodju u neko anonimno drustvo, to se odmetne potpuno i nema vise autoriteta. Pater familias koji je sve drzao sada je neki bedni izbeglica u velikom gradu koji ne moze da osigura egzistenciju. To je psiholoska trauma za stotine mladih. Tinejdzeri nemaju vise nikakvu kontrolu. Skola se raspada, raspada se autoritet ucitelja koji je vec deset godina frustriran jer dobija 100 maraka mesecno. Potpuno je ponizen posebno sad kad su dosli stranci i placaju njihovog ucenika, na primer za prevodjenje i po 100 maraka dnevno. Socijalizacija ne postoji i to ne moze da se kontrolise. Razbija se ono za sta se mislilo da je vrlo cvrsto, kao sto je Rugovin pokret. Kada je Rugova sa svim svojim ograncima govorio da ne treba uzvracati nasiljem, nemojte praviti probleme, uci cemo u rat, onda je taj princip autoriteta funkcionisao i oni koji su bili radikalni nisu smeli da to rade jer su bili pod kontorlom.
Kakvi su kontakti sa Albanijom?
- Albanija je trazila od UNMIK-a da otvori predstavnistvo na Kosovu. Ona, inace, u Pristini sada ima Informativni centar. Kontakti sa Albanijom postoje na kulturnom planu. Albanski intelektualci i politicari sada otkrivaju Kosovo. Te veze, medjutim, nisu intenzivne.
