Izvor: B92, 22.Jan.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled stampe
"Danas", 22-23. januar
pise: Izabela Kisic
Sonja Liht, predsednik Fonda za otvoreno drustvo: Drzava bi trebalo da bude srecna zbog donacija (odlomak)
Sve price o stotinama miliona dolara pomoci su price za medijsku manipulaciju, bile one usmerene na publiku u zapadnim zemljama ili kod nas. Nazalost, ne manipulise samo RTS vec i mnogi drugi. Kada neko pomene 100 miliona dolara koje ce ili koje su Vasington i odredjene agencije ulozile u nevladine organizacije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i u proces demokratizacije Srbije, taj neko takodje manipulise. Nikada nijedna podrska Fonda za otvoreno drustvo, na primer medijima, nije bila uslovljena uredjivackom politikom jer smatramo da bi to bilo upravo suprotno nasoj osnovnoj misiji a to je razvoj pluralizma i demokratske kulture u drustvu i drzavi. "Sve zesce napade rezima na nevladine organizacije i nezavisne medije ne vidim samo u povecanju represije i kriminalizovanja drustva, vec i kao pokusaj vracanja na jedan autarkicni sistem u kome se drustvu oduzimaju svi njegovi potencijali, a gradjanin postaje iskljucivo podanik. Nevladine organizacije, nezavisni mediji, nezavisno sudstvo, autonomnost sistema kao sto su obrazovni, zdravstveni - sve je to neophodno da bi se drustvo razvijalo i da bi se moglo nazvati demokratskim", kaze Sonja Liht, predsednica Fonda za otvoreno drustvo u Srbiji, u razgovoru za "Danas".
Kako da nevladine organizacije i mediji odgovore na represivne mere rezima i opstanu u takvim uslovima?
Ne bih da govorim o tehnikama. Svako mora da se snalazi u posebnoj situaciji. Uzasno je tesko za medije jer iz dana u dan se guraju u situaciju koja je neizdrziva, a cesto i neresiva. Predstavnici drzave vas stavljaju u situaciju da placate kazne za potpuno neverovatne stvari. List "Danas" i neke druge novine bivaju kaznjene samo zato sto prenose saopstenje jedne legalne cak parlamentarne partije kao sto je bio slucaj sa prenosenjem saopstenja SPO. Kada se otvori jedan takav presedan, onda se ta mreza siri i ide u nedogled i to je opasno. Jedina mogucnost u ovom trenutku je uzajamna podrska i solidarnost i ozbiljno osmisljavanje sopstvene odgovornosti prema drustvu. Potrebno je udruzivanje, saradnja, izgradnja najsirih mogucih koalicija koje shvatam pre svega kao saradnju na zajednickim opstim interesima. Verujem da mogu da opstanu samo oni koji su sposobni da taj opsti interes raspoznaju.
Vojislav Kostunica, predsednik DSS-a, nedavno je predlozio institucionalizaciju saradnje stranaka i nevladinih organizacija. Kako mogu da saradjuju NVO i stranke?
Dobra vest je da to nije samo njegova inicijativa. Prosli smo kroz talas uzajamnog nepoverenja izmedju stranaka i nevladinih organizacija. Izgleda da su obe strane pocele da uvidjaju da, ako imaju u vidu dobrobit gradjana, moraju da odgovore onome sto gradjani traze a to je da se svi koji se u ovom trenutku bave javnim poslovima na odgovoran nacin, udruze kako bi doslo do neophodne promene. Nevladine organizacije su stvorene pre svega da bi pomogle gradjanima da rese svoje probleme i pokrenu svoj istinski angazman. Politicke stranke su tu da bi predstavile na raznim politickim nivoima ono sto je njihov program, a gradjanin je tu da bira jednu ili drugu partiju ili koaliciju. U svakoj normalnoj zemlji postoji potreba i za jednim i drugim tipom organizacija.
Suoceni smo sa epidemijom gripa i porastom broja umrlih. Soros fond je, svojevremeno, mnogo pomagao zdravstvenim ustanovama u Srbiji. Ima li sada te pomoci?
Fond za otvoreno drustvo, do 1996. Soros fond, tokom sankcija UN je u vrlo znacajnoj meri pomagao zdravstvene institucije - pre svega donosili smo lekove i neke aparate. Medjutim, taj program od 1996. godine nemamo. Prvi razlog zbog koga smo odustali je to sto ovaj Fond nikada nije bio ni zamisljen kao humanitarna organizacija. U jednom trenutku rata u Bosni i Hrvatskoj, kao i ogromnog priliva izbeglica, uspeli smo da ubedimo naseg donatora Dzordza Sorosa da je neophodno da se nasa fondacija na prostoru bivse Jugoslavije na ozbiljan nacin bavi i humanitarnom pitanjima. Verovali smo da ce to kratko trajati. Shvatili smo, medjutim, da to nije bio ogranicen period i da je humanitarna pomoc postala potreba ne samo pojedinih kategorija vec celokupnog stanovnistva. Nas Fond nije u mogucnosti da tome izadje u susret. To mora da radi drzava, odnosno velike svetske humanitarne organizacije. Hteli smo da budemo korektivni faktor, ali u nasem drustvu korekcija vise nije dovoljna. S druge strane, zdravstveni sistem ne samo da je propadao vec je postajao zatvoren, strogo kontrolisan iz jednog centra tako da mi vise nismo mogli normalno da komuniciramo ni sa zdravstvenim radnicima i institucijama. Nema nijedne humanitarne organizacije koja moze razresiti problem gripa. Sve vise se govori o pandemiji i druge evropske zemlje se nose sa istim problemom. U jednom trenutku u Velikoj Britaniji je bilo samo dvadeset slobodnih kreveta u bolnicama. Dakle, ne moze se ocekivati da ce humanitarne organizacije resavati probleme koji su zapravo jedna ad hoc kriza. To mora da resava drzava sistemski. Ako zdravstveni sistem nije na visini zadatka da se suoci sa jednom takvom epidemijom, onda tu niko ne moze da pomogne. Izmedju ostalog, jer humanitarne organizacije imaju godisnje planove i moraju prikupiti sredstva od donatora sto traje mesecima. Niko ne moze da priskace u pomoc od danas do sutra.
Da li se odnos medjunarodnih fondacija promenio prema nevladinim organizacijama i medijima posle bombardovanja?
Najozbiljnija pomoc stize od samih gradjana Srbije. Nijedna NVO i nezavisni medij u ovoj zemlji ne bi preziveo da ljudi koji u njima rade nisu bili spremni na tolike zrtve. To je ono sto gradjanstvo cesto ne zna. Ne znaju ljudi kolike su zrtve podneli novinari i ostali saradnici "Danasa" ili lokalnih medija da bi list mogao svaki dan da im se pojavi na stolu. Ne znaju koliko su miliona i miliona volonterskih casova neki ulozili da bi jedna NVO opstala u Beogradu, Leskovcu ili bilo gde drugde. To je osnovna pomoc. Pomoc odavde je spremnost ljudi da u vrlo teskim uslovima samopregorno rade da bi odrzali svoju instituciju ili organizaciju. Sto se tice donatora, tu postoji uzlazna linija vec godinama. Sredstva su, medjutim, mnogo, mnogo manja nego sto se pominje, a i sporo stizu. Sve price o stotinama miliona dolara su price za medijsku manipulaciju, bile one usmerene na publiku u zapadnim zemljama ili kod nas. Nazalost, ne manipulise samo RTS vec i mnogi drugi. Kada neko pomene 100 miliona dolara koje ce ili koje su Vasington i odredjene agencije ulozile u NVO i u proces demokratizacije Srbije, taj neko takodje manipulise, u stvari baca kost razdora i daje vrlo mnogo materijala ovdasnjim drzavnim medijima da nezavisne medije i ostale nazivaju ne samo slugama, nego i da ih optuzuju da su se obogatili na tim ogromnim parama.
Da li donatori postavljaju neke uslove?
To je mit. Koliko ja znam, vecina donatora te uslove ne postavlja. Vi, naravno, predate projekat s namerom, recimo, da ojacate distribuciju odredjene novine. Oni pomognu da se ona ojaca.
Ili ne pomognu.
Uglavnom ne pomognu. Ali u svakom slucaju kod nas se veoma malo zna o tome kako donatori i privatne fondacije rade. Nikada nijedna podrska Fonda za otvoreno drustvo, na primer medijima, nije bila uslovljena uredjivackom politikom jer smatramo da bi to bilo upravo suprotno nasoj osnovnoj misiji a to je razvoj pluralizma i demokratske kulture u drustvu i drzavi. Ta podrska je obicno usmerena kao podsticaj da se zapocne novi projekat i da se obezbede osnovni tehnicki uslovi da ono na cemu vec rade te organizacije moze da se razvije. Bombardovanje je izazvalo jos slozeniju situaciju u kojoj su se nasli nasa zemlja i gradjani. Izolaciji i samoizolaciji, nije doprinelo samo bombardovanje vec i politika (rezima) koja je posle toga vodjena. Sve to cini i delovanje donatora mnogo slozenijim. Sve vise je privatnih donacija iz Evrope jer se shvata da bez Srbije ni Evropa ne moze da funkcionise kao celina.
Da li su se smanjile ili povecale donacije Fonda za otvoreno drustvo u Srbiji?
Fond je deo siroke mreze, sada vec vise od trideset fondacija, ciji je osnovni finansijer gospodin Soros. On je poceo da ulaze u razne programe, van Evrope - u Zapadnoj Africi i nekima azijskim zemljama. Soros smatra da je neophodno pomoci tranziciju ka otvorenom drustvu i u drugim delovima sveta. To znaci da su sredstva koja se ulazu u ovaj deo sveta nesto smanjena. Drugo, on sve manje zeli da kao donator bude sam jer je shvatio da je bolje da odredjeni projekat ili institucija ima vise izvora finansiranja jer se time toj inicijativi ili projektu obezbedjuje da ne zavisi od volje nijednog donatora posebno.
Na kakvim programima ce Fond raditi u 2000. godini?
Mi 2000. godinu vidimo kao odredjenu prekretnicu. Zelimo da se usmerimo na ozbiljne projekte koji ce obezbedjivati saradnju, zajednicki rad vise organizacija i institucija.
Da li Fond ima u planu i projekte koji se ticu regionalne saradnje?
Teziste stavljamo upravo na saradnju unutar regiona Jugoistocne Evrope. Imamo prednost sto u svim tim zemljama postoje nase fondacije. Pre par meseci formiran je i program koji podrzava projekte koji su usmereni na saradnju unutar regiona. I nasa, i ideja gospodina Sorosa bila je da se formiranjem tog programa ljudima priblizi mogucnost da kao gradjani, kao aktivni ucesnici drustvenog zivota uticu na Pakt stabilnosti i da ga ucine zaista delotvornim.
Prisustvovali ste brojnim skupovima vezanim za Pakt stabilnosti. Kakva je uloga nevladinih organizacija i nedrzavnih struktura iz Srbije u Paktu stabilnosti?
Pakt stabilnosti komunicira sa nevladinim sektorom u Srbiji. Ali, nevladin sektor ne moze da zameni drzavu. On moze da obezbedi da se Srbija ne zaboravi i da bude prisutna u svim razgovorima. Onog trenutka kada je neko iz Srbije prisutan na tim sastancima vezanim za Pakt naglasavano je mnogo intenzivnije da nema regionalnog razvoja bez Srbije. Mi ih podsecamo da postojimo i da nasa zemlja ne moze da se tretira kao crna rupa. Bitno je da je prvi put, pre svega Evropa, pa i sira svetska scena, shvatila Balkan kao jedinstven region. Prvi put postoji spremnost da se Balkan tretira ne kao prostor u kome ce se razni geostrateski interesi sukobljavati i svako boriti za svoje parce teritorije, nego se ima pravi regionalni pristup u kome bar deklarativno postoji spremnost da se pomogne balkanskim narodima da razrese svoje uzajamne probleme, kao i one sa svetom. Koliko ce se ta mogucnost realizovati u velikoj meri zavisi od nas samih.
Mnogo se manipulise donacijama. Ima li drzava koristi od njih?
Ako bi drzava htela da bar ostavi utisak da je drzava svih nas, onda bi morala da bude srecna za svaki dinar koji ulazi u ovu zemlju. Ako je drzava samo drzava malog broja pojedinaca, koji bi zeleli da sve pare idu samo u njihove dzepove, da to ne dele sa svima nama, onda ce i dalje da demonizuje donacije. U ovom trenutku svaki normalan covek mora da bude zadovoljan ako odredjena sredstva stizu u zemlju i pomazu da se razviju neke korisne drustvene delatnosti.
