Izvor: B92, 21.Jan.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled stampe
"Danas", 19. januar
pise: Borka Pavicevic
Strah i sazaljenje
Pesma se zove "Dokaz". Eto jos jednog primera kako poetika, u nasem kljucu, prethodi politici. Kome nije jasno sta se u Interkontinentalu dogodilo neka pogleda spot o "mogucim zapletima bracnog trougla", umesto da se gradom sire glasovi o tome kako je u stvari Arkan odigrao scenu, a i nadlezni zajedno sa njim, kako bi negde u svetu, spasen od Haskog suda, a i svedocenja, ziveo na miru, jer se tako >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zavrsava svaka bajka o hrabrim princevima koji, na kraju, posle mnogih peripetija srecno zive ozenjeni lepim princezama. Ili, bez obzira na opstu konstataciju da svako ko se maca lati od njega i strada, vaznijim mi se cini zasto i kako je (i uz ciju pomoc) do maca doslo. Odnosno, kako je uniforma postala privlacnija od civilnog odela, zapravo neophodna za bajku i spotove. Nikada nisam u zivotu srela Arkana, niti mi je ikada nesto poverljivo rekao. Ali, naravno da se mnogih stvari u vezi sa njim secam. Njegova aktivnost svakako je uticala na zivote i agregatno stanje mnogih ljudi. Secam se jednog telopa na televiziji u kome su se oci i jezik micale unutar zaustavljenog kadra tigra. Strah je bio predeo u kome se se on kretao. Strah je predeo koji nadalje crta njegova smrt. A strah izaziva sazaljenje. Sta se da videti povodom toga. Da postoji jedan broj ljudi koji do te mere ne podnose one druge da su skloni da se sazale nad slabijim u velikoj igri na sve manjem prostoru, dakle u igri ciji zakoni ne dozvoljavaju vise igraca. I drugo, da je sredina ovako isfrustrirana dugim ratnim radom odavno vec prihvatila da je ovde samo mrtav covek dobar covek. Dakle, da je onaj ko postaje zrtvom u jednom trenutku, posle mnogih zrtava koje su nastradele jer nisu bile dzelati, taj u vezi sa kim mora da postoji nesto sto valja. Cim je mrtav, cim je ubijen, cim je nastradao. Ta igra naravno ima smisla samo u tome sto ce se onda ljudi pitati kako su i zasto bas oni zivi, i sta to oni treba da urade i da ispune da i sami ne bi postali zrtva. To ima smisla u pitanju jesam li ja kriv, zasto sam kriv, to jest zasto sam i kako ziv.
Ziv sam ako sam dobar, ako slusam, jeste da oni koji mnogo rizikuju mnogo i dobijaju, ali zato mogu sve da izgube, mogu biti kaznjeni.
Najbolje je videti se sto manje, jer ako tako mocni, tako oraganizovani ljudi nestaju, onda sta ostaje za mene maloga i nikakvoga, sta tek mogu meni da urade, meni koji sam nezasticen, nepoznat, mali covek. Zato je najbolje nista ne govoriti povodom svega toga, nemoj da te neko cuje, stvari postaju toliko opasne, da ce mozda i vicevi nestati. Ljudi su odlazili na robije, ako ne nesto gore, i zbog pricanja viceva. A sve to pocne tako jednostavno, lako. Na primer pricom da treba biti junak u ratu, a ne u miru. Da je, na primer, pravda na strani jaceg, da je sve dozvoljeno u ime viseg cilja, patriotskog, da se oruzjem moze ono sto se ne moze mudroscu, da je vlast vlast ako je neogranicena, da su drugi krivi za sve...
Ostalo, sve ostalo je cutnja, sve ono preko cega smo prosli sa dostojanstvenom cutnjom, ili to nije bio nas problem, ili smo skloni kompromisima da bi nesto dobili, nesto popravili, nesto postigli, imali vise, bili uticajniji, iz ovih ili onog razloga, zbog dobra ili zla, zbog licne stvari proglasene za visi interes, zbog preimenovanja stvari, zbog njihovog uzurpiranja, zbog laznog svedocenja, zbog preteranog zaklinjanja, zbog izdaje drugih ili samoga sebe, konacno, sve ostalo je cutanje, i nad mrtvima i nad zivima. Ili misticna obasnjenja misterioznih stvari, nestvarnih, govorkanja, nagadjanja, pravdanja, dokazivanja, neizlazenja iz kuce u vreme pomracenja sunca, zavera, "ko stoji iza toga", sve postaje moguce onda kada se jednom udje u nemoguce i neodrzivo. Kada geostrategija zameni demokratiju, drzava drustvo, partija civilno drustvo, pojedinci narod. Onda ostaju strah i sazaljenje. Za sebe i nad sobom.
"Blic", 21. januar
Svedocenje koje je objavio dnevnik "Frankfurtske vesti"
Ceca Raznatovic: Cetvorica na Arkana
BEOGRAD - Neposredno po ubistvu svog supruga, Svetlana Raznatovic je ispricala "Frankfurtskim vestima" sta se dogodilo u subotu, u Hotelu Interkontinental.
Prema pisanju ovog dnevnika, u hol hotela, gde je Arkan sedeo sa prijateljima, dosla su cetvorica mladica, obucenih sportski, u trenerke i patike. Prisli su Mandi i Zeljku i upitali da li na spratu radi "fitnes sala". Ovi su im odgovorili da je u subotu posle podne sala zatvorena. Pre toga su se sa njima pozdravili, sto ukazuje da su se poznavali. I dok su dvojica produzila dalje, druga dvojica su pocela da pucaju.
"Ceca, skrhana bolom, pod jakim sedativima, ipak uspeva da po ko zna koji put isprica pricu, priseti se prizora koji nikad nece zaboraviti. Od smrti je bila udaljena pedesetak metara. Sa sestrom Lidijom otisla je u butik 'La Frans' i tamo razgledala haljine. Odjednom, zacuo se rafal. Pojurila je ka holu, gde je sa prijateljima Mandicem i Garicem, sedeo Zeljko, medjutim, prodavacice su je zadrzale. Htele su da je sprece da uleti u vatru", pisu "Frankfurtske vesti".
"Ceca se otrgla i dojurila do mesta krvoprolica. Zeljko je lezao u lokvi krvi, a ona je sa sestrom Lidijom pocela da ga vuce ka izlazu. Niko od prisutnih nije joj pritekao u pomoc. Interventna ekipa SUP-a Beograd stigla je vrlo brzo, ali hitna pomoc ne. Pozvali su je sluzbenici La Fransa', umesto zaposlenih u hotelu. Ceca je, onako krhka, jedva vukla supruga. Kad ga je dovukla do jednih policijskih kola, tamo nisu hteli da ga prime, bez odobrenja pretpostavljenog." Arkanovoj supruzi, prema njenom svedocenju, tada pristize u pomoc gost koji je sedeo u "Braseriji" i njegovim BMW-om odlaze u Urgentni centar.
"Ceca rukom sve vreme vadi Zeljku krv iz usta kako bi mu omogucila da dise. Ne odvaja se od njega ni za tren u operacionoj sali. Ali, spasa nije bilo. Zeljko joj umire na rukama. Ona tada pada preko njega u nesvest. Daju joj infuziju, kako bi bila u stanju da se pridigne."
"U kuci Raznatovica kazu da je Ceca slutila neko zlo. Naime, prethodnu noc sanjala je da joj ispadaju zubi. To u narodnom verovanju nagovestava smrt. Vec duze vreme Ceca i prijatelji savetovali su Zeljka da bude oprezniji, da se ne krece tako slobodno. On je takve primedbe podsmesljivo odbacivao. Cak se smejao i na pomisao da bi ga na stadionu Obilica' neko mogao pogoditi iz okolnih zgrada. Jednostavno, u svom gradu osecao se bezbedno. Isto kao i u Interkontinentalu, hotelu u kojem je pre pet godina bila njegova i Cecina svadba, gde su proslavljani decji rodjendani, trofeji Obilica, kao i nedavna Cecina promocija", pise dnevnik, pozivajuci se na razgovor sa Raznatovicevom.
"Obezbedjenje kao da je zakazalo. Policija je reagovala samo kada je Lidija sa poda digla Zeljkov pistolj, koji je ispao dok su ga vukle. Oni su se obrusili na krhku devojku, koja je u soku htela da ponese ono sto je pripadalo Zeljku", stoji u tekstu ovog dnevnika.
Uniforma sa prosidbe
"Supruga Raznatovica resila je da sahrana bude po pravoslavnom i vojnickom obicaju. Obuci ce ga u uniformu, onu koju je nosio kada je pre pet godina posao sa svatovima da je prosi u Zitoradju. Po srpskom obicaju, kovceg ce biti u kuci, i odatle ce povorka krenuti ka Novom groblju", ispricala je Raznatoviceva "Frankfurtskim vestima".
pise: V. T.
Novi detalji ubistva Zeljka Raznatovica Arkana u hotelu Interkontinental
U Beogradu uhapseni Jevtovic i Vujovic
BEOGRAD - Mada je veci deo javnosti s manje-vise opravdanim pesimizmom bio uveren da ce ubica (ili vise njih) Zeljka Raznatovica, Milenka Mandica i Dragana Garica ostati neotkriven, sve je izvesnije da beogradska kriminalisticka policija u ovom trenutku vec zna skoro sve sto joj je potrebno da u potpunosti rasvetli slucaj. Za razliku od sijaset nerasvetljenih likvidacija koje su se u Beogradu dogodile tokom proteklih desetak godina, ovaj put ce, kako sada cinjenice govore, policija imati cime da se pohvali. Bar sto se svog dela posla tice. Pojedine informacije iz policije, koja, ipak, uspesno cuva najvaznije detalje, kao i one dobijene od dobro upucenih u zbivanja s druge strane zakona, juce su bile skoro identicne - sumnjivi za saucesnistvo u ubistvu u Interkontinentalu su otkriveni i uhapseni, a najverovatnije je "pod kontrolom" i sam ubica Raznatovica. Ovi izvori ostavljaju samo malu rezervu u slucaju da ubica jos nije u policijskim rukama, ali su ubedjeni da organi gonjenja veoma dobro znaju o kome je rec. Ujedno, tvrdi se da istim podacima raspolazu i prijatelji pokojnog Raznatovica. U Beogradu se sapatom uveliko spekulise s nekoliko imena, ali niko pouzdano ne tvrdi da je potpuno siguran kako je ono koje pominju - bas to.
Medjutim, "Blic" nezvanicno saznaje da su pored Dusana Gavrica, operisanog u loznickoj bolnici, i kog policija revnosno cuva, istovremeno u Beogradu uhapseni izvesni Branko Jevtovic i biznismen Dragan Vujovic. Poznanici clanova porodice ove dvojice kazu da tokom prethodnog dana niko od rodbine nije uspeo da dodje u kontakt sa uhapsenima. S druge strane, isti izvori tvrde da Jevtovic, iako se nalazio u Interkontinentalu u vreme ubistva, nije imao veze sa likvidacijom Raznatovica, Mandica i Garica, a da Vujovic niti je bio na mestu zlocina, niti je na bilo koji nacin umesan u citav slucaj.
Za sam dogadjaj pomenuti izvori imaju svoju verziju. Naime, kako tvrde, Gavric, rodom iz sela Trbusnica kod Loznice, bio je ne samo jedan od saucesnika u ubistvu, vec, mozda, upravo covek koji je usmrtio Raznatovica. To je, zasad, tesko proveriti, ali se ocekuje da bi policijsko saopstenje, koje je najavljeno u narednih nekoliko dana, trebalo da pruzi odgovore na sva pitanja.
Takodje se dobro zna da je policija u proteklih nekoliko dana na saslusanje privela vise "starih poznanika", trazeci od njih odgovore na pitanja o ubistvu, kao i o mrezi potencijalnih saucesnika. Nije poznato da li su neki od njih zadrzani u pritvoru, jer u gradu, iako je ubistvo Raznatovica vec danima tema broj jedan, vecina nije voljna glasno da govori o svojim sumnjama, nagadjanjima, ili nejasnim saznanjima.
Sve pojedinosti likvidacije u holu Hotela Interkontinental, uglavnom, ni posle pet dana nisu poznate, ali se u grubim crtama gotovo sa sigurnoscu moze opisati kako se desilo ubistvo Zeljka Raznatovica Arkana, Milenka Mandica i Dragana Garica.
Izvesno je to da je ubica u samom hotelu imao pomagaca, kao i da ih je ispred hotelskog ulaza u automobilu kojim su pobegli cekao bar jos jedan saucesnik. Pretpostavlja se da je pored njih trojice u pripremi ubistva ucestvovalo bar jos nekoliko ljudi, ali se juce prvi put nezvanicno, mada takvu pricu ovih dana forsiraju mediji bliski vlasti, pominje mala mogucnost ubistva "na mah". Carsija, naravno, u to tesko moze da poveruje, jer dosadasnja iskustva u ovakvim slucajevima kazuju da su ubistva bila pazljivo pripremana.
Prema informacijama koje se vise naziru nego cuju iz policijskih krugova, Raznatovic je bio prava meta, dok su Mandic i Garic stradali zbog toga sto su bili u drustvu sa Arkanom i, verovatno, pokusali da sprece napadace. Za sada, medjutim, niko nije u stanju da odgovori na pitanje da li je medju sumnjivima pronadjen, ako se ne radi "o mahu", mozda nalogodavac ubistva, odnosno da li je moguce da se nesto sigurnije nasluti o motivu ubistva.
Prema svedocenjima nekih od zaposlenih u hotelu, napadaci su u Interkontinentalu bili duze vreme, a u trenutku ubistva u holu se nalazilo puno ljudi. Verodostojnost njihovih kazivanja o samom momentu ubistva je pod velikim znakom pitanja, jer je vecina bila u soku. Zna se, medjutim, da je iz hotela pobeglo vise ljudi, da je jedan bio ranjen, te da se najverovatnije radi o Gavricu. Njega je, potom, automobilom s mesta ubistva odvezao saucesnik.
