Izvor: B92, 19.Jan.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled stampe
"Blic" 19. januar
pise: M. Stefanovic
Nove pojedinosti u vezi sa ubistvom Zeljka Raznatovica Arkana u beogradskom "Interkontinentalu"
Saucesnik u loznickoj bolnici
BEOGRAD - U Palati pravde u Beogradu ni cetvrti dan od ubistva Raznatovica nije moguce saznati nijedan detalj u vezi sa istragom oko trostrukog ubistva u "Interkontinentalu". Istrazni sudija Miodrag Paunovic rekao je da ne zna nista vise o slucaju, a da, iako sazna, to nece reci novinarima. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Tuzilac Nebojsa Maras izjavio je prekjuce da ne moze da prica bez odobrenja okruznog tuzioca Andrije Milutinovica, koji je odbio da da odobrenje rekavsi da je jos rano da se iznose pojedinosti o ovom dogadjaju.
Informacije o detaljima likvidacije Zeljka Raznatovica dobrim delom prerastaju u dezinformacije, s obizirom na nedostatak zvanicnih podataka sa uvidjaja koji su, u subotu, neposredno posle ubistva, izvrsili istrazitelji Okruznog suda u Beogradu. Uprkos cinjenici da je vest da je likvidiran vodja najozbiljnije paravojne formacije u Jugoslaviji, poznat po tesnim vezama sa razlicitim drzavnim sluzbama i podzemljem, izazvala burne reakcije u domacoj i svetskoj javnosti, jedino zvanicno saopstenje bilo je, u pogledu detalja ubistva, sasvim sturo. S druge strane, za razliku od prethodnih slicnih likvidacija posle kojih nije bilo dovoljno materijala cak ni za slobodne medijske spekulacije, ovaj put se pojavilo sijaset potpuno oprecnih informacija ne samo o razlozima, vec i samom cinu ubistva u poznatom beogradskom hotelu.
Od juce je u "opticaju" i vest da je jedan od napadaca na Raznatovica uhapsen, da je ranjen i operisan, ali da se nalazi u teskom stanju. Prema informacijama iz vise razlicitih izvora, on se nalazi u loznickoj bolnici, a prilaz hirurskom odeljenju bolnice od pre dva dana je potpuno blokiran. Dva patrolna automobila loznickog SUP-a i nekoliko pripadnika policijskih snaga, tvrdi jedan izvor "Blica", cuvaju prilaz jednom od ucesnika atentata na Raznatovica. Kako "Blic" saznaje, prema prvim nepotvrdjenim vestima, rec je o izvesnom Dusanu Gavricu iz sela Trbusnica kod Loznice, koji je, kako tvrdi isti izvor, pomagao ubici Raznatovica. Kako nam je receno, Gavric, koji je tesko ranjen tokom okrsaja u "Interkontinentalu", uspeo je da se zajedno sa ubicom izvuce iz hotela, gde ih je cekao automobil i odveo u nepoznatom pravcu.
Gavric je prekjuce prebacen u loznicku bolnicu, gde je nad njim izvrsena komplikovana hirurska operacija, zbog, kako "Blic" nezvanicno saznaje, teskih prostrelnih rana u predelu kicmenog prsljena. On je, prema istom izvoru, jos u besvesnom stanju.
Zvanicne potvrde ove informacije juce nije bilo, ali ostaje nejasno zasto je Gavric prebacen u ovu bolnicku ustanovu, s obzirom na to da ona ne spada u red najopremljenijih i najadekvatnijih za teske hirurske zahvate. Gavric, za koga kazu da ima oko 25 godina, poznat je u loznickoj carsiji kao jedan od Arkanovih momaka iz garde koji je ucestvovao u razlicitim aktivnostima pod Raznatovicevim okriljem od 1993. godine. Neko vreme o njemu su kruzile price i da je nizi operativac Sluzbe drzavne bezbednosti, ali se to ne moze pouzdano utvrditi. Prisustvo Gavrica u loznickoj carsiji je izazvalo zbunjenost i podozrivost, ali je primetno da njegov boravak nije skrivan od lokalnog stanovnistva, s obzirom na to da su se glasine procule gotovo istog dana.
pise: M. S.
Na ratistima bivse SFR Jugoslavije
Blizi policiji nego Vojsci RS
BEOGRAD - Interpretacije i hronike o ulozi koju su imali Zeljko Raznatovic Arkan i Srpska dobrovoljacka garda iz koje su izrasli "Tigrovi" kontroverzne su koliko i price o njegovom ubistvu. Prisecanja na ratne dane ucesnika u sukobima u Hrvatskoj i Bosni, vojnika i civilnog stanovnistva, podeljena su. Za neke, Arkan i "Tigrovi" ostace zapamceni kao veliki heroji i patriote, najdisciplinovanija vojska koja je uvek uspevala da se izvuce iz skripca. Intervencija Arkana i njegovih momaka 1995. godine, kad su se muslimanske snage priblizile na desetak kilometara od najveceg grada u Bosanskoj Krajini, u saradnji sa specijalnim jedinicama drzavne bezbednosti u Banjaluci, prema kazivanju lokalnog stanovnistva, bila je presudna u ocuvanju Banjaluke. S druge strane, Arkana i njegove momke, pored muslimanskog i hrvatskog civilnog stanovnistva, cak i srpsko stanovnistvo, narocito sa teritorije Hrvatske, pamti kao surove i beskrupulozne. Disciplina, savrsena fizicka i vojna opremljenost, apsolutna poslusnost u vojnoj hijerariji i posvecenost ocuvanju srpstva na prostorima bivsih jugoslovenskih republika, u secanju pojedinih Srba se, ipak, vezuju za price o pljackama i brutalnostima.
Prvu vaznu operaciju na teritoriji bivse BiH Arkanovi momci su izveli 1. aprila 1992. godini u Bijeljini. Akciju koju su neki doziveli kao oslobadjanje, a neki kao veliku brutalnost, tokom koje su Muslimani, kako se tvrdi, svoju slobodu morali da placaju novcem, Haski tribunal je stavio na prvo mesto u optuznici koja je podignuta protiv vodje "Tigrova". Nasuprot tome, pojedini lokalni Srbi se secaju da je svim bijeljinskim Muslimanima Arkan licno najavio intervenciju u ovom gradu i garantovao bezbednost svima koji predaju oruzje, te da su oni koji to nisu ucinili, prema njihovim tvrdnjama, "dobili ono sto su zasluzili". Na gotovo istovetan nacin Arkanove jedinice izvele su, ubrzo nakon toga, i znacajnu vojnu operaciju na teritoriji opstine Zvornik.
Dobro obavesteni izvori bliski tadasnjem Glavnom stabu Vojske Republike Srpske tvrde da je, posle operacije u Bijeljini, general Ratko Mladic licno zahtevao da se Arkan i njegova paravojna formacija uklone s ratista u Bosni. Takav stav, medjutim, tadasnji vojni vrh nikad nije izneo javno. Ono sto je u to vreme bilo dobro poznato, jeste Mladicev zahtev da se na teritoriji bivse BiH iz svih vojnih operacija iskljuce sve paravojne formacije, kako bi se izbegle podele Srba i obezbedilo apsolutno postovanje hijerarhije i izvrsavanje naredjenja na celoj teritoriji koja je bila pod kontrolom Srba. Upucenima u dogadjaje iz tog vremena dobro je poznato da, iako je Raznatovic gajio neskriveno divljenje i postovanje prema generalu Mladicu, on ipak nije bio pozeljna licnost u najuzem krugu ljudi od Mladicevog poverenja. Najvisi oficirski krugovi pamte ga kao pedantnog i poslusnog spram ljudi koje je licno postovao kao patriote i branioce srpstva, ali se nisu slagali sa njegovim nacinom vodjenja rata.
"Tigrovi" i Arkan licno su bili vise vezani za policijske snage na teritoriji koja je tad bila pod kontrolom srpskih snaga. Hronicari beleze i njegovu vezu sa Biljanom Plavisic, koja, pak, nije skrivala svoje poverenje u Arkanove vojne sposobnosti.
Arkanova pomoc, medjutim, bila je neophodna 1995. godine, kad su pod navalom zestokih muslimanskih ofanziva, srpske snage pocele da gube veliki deo teritorija u zapadnom delu koji su kontrolisale srpske snage. Pored operacije u Banjaluci, vazna operacija koju su izveli Arkanovi "Tigrovi" izvedena je u Prijedoru, septembra i oktobra meseca 1995. godine. Tuzilastvo Haskog tribunala, sudeci po nezvanicnim izvorima, prikljucilo je i ovu operaciju tackama optuznice protiv Zeljka Raznatovica za zlocin protiv covecnosti.
Arkan: Nikad vise Jasenovca
"Necemo vise biti ovce! Bicemo pre svega vukovi, ili jos bolje moji tigrovi'! U meni je krv Obilica, koja mi ne dozvoljava da sedim kod kuce i gledam kako se fasisticka azdaja nadvila nad srpskim selima i kako ustaska kama opet kolje srpsku decu i njihove majke. Srbija je u stravicnom neprijateljskom okruzenju. Uz pomoc svih nasih neprijatelja, stvaraju se pred nasim ocima Velika Albanija na Srpskom Kosovu, Velika Hrvatska u Srpskoj Krajini, Velika Bugarska u Srpskoj Makedoniji. Muslimani su se povampirili u Bosni, a oni su srpski mucenici koji jos ne shvataju da su Srbi i koje je jako sramota sto su se iz velike nevolje poturcili i primili islamsku veru.
Zadar, Sibenik, Dubrovnik, Split su srpski gradovi u koje su se na silu naselili katolici. Doslo je najzad vreme da ih odatle isteramo! Borimo se da povratimo granice bivse Jugoslavije, sve do Sezane, jer su to srpske granice, Slovenija ce opet biti Srpska Slovenija, Hrvatska - Srpska Hrvatska, Bosna - Srpska Bosna, Makedonija - Srpska Makedonija. Slovenija je srpska zato sto sam ja u njoj rodjen i zato sto su se Slovenci udruzili sa nasim neprijateljima, ustasama, pa cemo morati da ih vojnicki porazimo, a pobednik ima pravo da po svom cefu kroji granice i osvojenim teritorijama daje imena koja on hoce.
Ako nas ustaske snage budu napale i ako u kontranapadu budemo prinudjeni da ih gonimo do Zagreba - a ja sam ubedjen da je ulazak u Zagreb jedini nacin da se definitivno obracunamo sa ustaskom ideologijom - onda cu ja sasvim sigurno da otvorim jednu poslasticarnicu na Jelacica placu. Ulaskom u Zagreb, mi bismo te postene Hrvate koji su u njemu taoci, oslobodili od hipnoze rimokatolicke crkve i vratili ih u realnost, kako bi mogli da uvide da je Nemacka bila i ostala ono sto jeste i shvate da je mizerno da se i dalje Nemcima ulizuju, pevajuci Danke Dojcland'."
Imovina Zeljka Raznatovica Arkana procenjuje se na vise desetina miliona maraka
Vlasnik vise kompanija i fudbalski menadzer
BEOGRAD - Otkako je osnovao Srpsku dobrovoljacku gardu, Zeljko Raznatovic je sebe predstavljao iskljucivo kao biznismena, zahtevajuci od novinara da ga i oni tako dozivljavaju. Na uporna pitanja o svojoj proslosti nevoljno je odgovarao, redovno negirajuci podatke o svojim hapsenjima i pljackama koje je pocinio u vise zemalja zapadne Evrope. Lakonski je odgovarao da njegova proslost sa tadasnjim angazmanom nema nikakve veze, ali je u najotvorenijoj varijanti pred novinarima "priznavao" da je kao mlad bio "nestasan". Koliko se zna, iz tog perioda nije izasao previse bogat, vec se za unosne poslove "opredelio" kasnije, u vreme kada su za to postojali odgovarajuci uslovi.
Iako je tokom nekoliko godina neprestano odlazio na ratista, nije skrivao da, pored vojnickih, ima i politicke ambicije. To je i pokazao kandidaturom za poslanika u skupstini, sto je i postao krajem 1992. godine. Vec tada se sirila fama o Arkanovom bogatstvu i raznim poslovima kojima se bavio, mada je u prvo vreme Beogradjanima bilo poznato, jer su to mogli i da vide, da je Arkan vlasnik menjacnice, poslasticarnice i pekare.
Da bi objedinio prihode za svoju Srpsku dobrovoljacku gardu, tvrdeci da se novac za njene potrebe nabavlja radom privatnih firmi ciji je vlasnik i donatorstvima prijatelja i rodoljuba, Arkan je osnovao SDG kompani, u cijem sastavu su, koliko se moze saznati, bile transportne firme, "Ari kompani", "Vizantin kompani", "Grand kazino" u Hotelu "Jugoslavija", Zadruga "Dedinje", nekoliko stambenih zadruga, poslasticarnica i pekara. Naravno, nemoguce je ustanoviti u kojim je sve preduzecima, lancima prodavnica i butika imao svoje interese, kao i to koliko je njegovo licno i ucesce firmi njegovih poslovnih partnera u uvozu nafte, cigareta, kafe i deficitarnih proizvoda u Jugoslaviju.
Upuceni u nacin rada ovih preduzeca kazu da je Arkan jednostavno bio covek koga nisu mnogo zanimali niti opterecivali detalji poslovanja, vec je njegova rec vazila kao garant u sklapanju poslova. Isti izvori objasnjavaju da u poslednje vreme Raznatovic nije ni imao previse brige oko rada firmi, niti potrebe da se sam angazuje oko poslova, jer su ga prijatelji koje je "darivao" zastitom svog autoriteta debelo nagradjivali za protivusluge, odnosno za mogucnost da bez nekih posebnih nevolja prostom trgovinom zgrcu ogroman novac.
Raznatovic se narocito ponosio Fudbalskim klubom Obilic, koji je pod njegovim patronatom od srpskoligasa uspeo da postane sampion Jugoslavije. Dobri poznavaoci fudbala, i svega u sustini vaznijeg sto prati ovu zabavu, tvrde da je to postao jedan od najunosnijih poslova ne samo u Jugoslaviji, zbog cega se Arkan, nimalo slucajno, opredelio za ovaj debelo profitabilni "hobi". Naime, posto transferi igraca u inostranstvo odavno donose ogroman novac, uz cinjenicu da sam fudbaler od dobiti uzima najmanje, razlozno je zakljuciti da fudbalski menadzeri i vlasnici klubova od toga otkidaju najvise. Prosta racunica kaze sledece - ukoliko u Jugoslaviji nekog, naravno kvalitetnog fudbalera dovedu u veliki, prvoligaski klub i pri tom ga nagrade sa njemu neverovatnih 50.000 DM, uz uslov da dokaze svoju vrednost, onda se takav prilikom prodaje u inostrani klub, bio on prva ili druga liga, vec procenjuje na vise stotina hiljada maraka.
Razlika u ulozenom i dobijenom je evidentna, a postoji i mogucnost da cena igraca bude visestruko veca ukoliko iskaze takvu vrednost. Posao, sve u svemu, ima malo rizika, jer na jednog dobro prodatog igraca svaki menadzer moze da "podbaci" sa nekoliko lose procenjenih, pa da opet bude u ogromnoj materijalnoj "prednosti".
Mada je ovo prilicno prosta racunica, cinjenica je da su se u Jugoslaviji mnogi opredelili za posao fudbalskog menadzera, u cemu je Raznatovic ipak bio vodeci i zbog cega je bogato mogao da "motivise" igrace svog kluba. Nikada nije zeleo da odgovori na pitanje koliko novca ima, vec je stalno govorio da poslovnim partnerima duguje stotine hiljada maraka.
.jpg)
