Izvor: RTS, 12.Apr.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (12. 04. 2009.)
Srbija će isplivati iz krize, Pobuna u Vladi Srbije: Mrkonjić podnosi ostavku!, Država neće da naplati milijarde poreza, Konkurencija obara cenu hleba, piše danas beogradska dnevna štampa
Srbija će isplivati iz krize
Svaki građanin mora da bude svestan da se Srbija nalazi pred velikim izazovima u svakom pogledu. Vlada drži situaciju pod kontrolom i neće dozvoliti nestabilnost u zemlji. Uspećemo zajedno da prođemo kroz ekonomsku krizu i da u jednom trenutku >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << koji nije tako dalek - krenemo putem razvoja.
To je u razgovoru za "Novosti" poručio Mirko Cvetković, predsednik Vlade Srbije, rekavši i da je novi Vladin plan za ekonomsku stabilnost Srbije državni bedem protiv svetske ekonomske krize, koja nas nije zaobišla.
- Kriza će pogoditi sve slojeve stanovništva. Ali, naš zadatak je da ravnomernije raspodelimo teret i time smo se rukovodili kada smo donosili mere. Ko ima manje da srazmerno manje podnese teškoće. U tome smo i uspeli.
- Nema nikakvog razloga za paniku. Od početka znamo kako se kriza realizuje, preko kojih mehanizama i šta izaziva. U skladu sa tim donosili smo i različite pakete mera za stabilnost ekonomije. Kriza pogađa celu ekonomiju, nema oblasti koja će biti pošteđena. Ali, izvesno je da će u jednom trenutku doći do stabilizacije.
Za sada ne izgleda da će se kriza u Srbiji produbljivati, procenjuje premijer Cvetković i dodaje da to ne znači da smo krizu prebrodili. "I dalje smo u njoj, ali ne u dubljoj nego pre mesec dana. Mere koje smo preduzimali u prethodnim mesecima dale su efekte."
- Zaustavljen je pad industrijske proizvodnje, stabilizovan je kurs dinara. Na osnovu takvih kretanja napravili smo projekciju do kraja godine i usvojili novi paket mera.
- Ako se sadašnja projekcija bude održala, neće biti potreba da se ulazi u novi rebalans. Svaki oprezan čovek razmišlja i o nepovoljnijim scenarijima, ali te opcije zasada nisu na stolu. Očekujemo da će se održati priliv u budžet i nivo privrednih aktivnosti.
- Država je htela najpre na svom primeru da pokaže da su uštede moguće. Značajno su smanjeni rashodi svih ministarstava. Ovoj vladi je zaista stalo da dokaže da možemo da imamo jeftiniju državu primerenu objektivnim ekonomskim okolnostima, pa smo u skladu sa tim krenuli i u proces racionalizacije državnog aparata.
- Prve rezultate dobićemo odmah, jer moramo da se uklopimo u nivo potrošnje. Gledano na srednji rok to će nam omogućiti da javna potrošnja bude na optimalnom nivou.
Govoreći o najavljenom smanjenju administracije premijer je u intervjuu za "Pres" izjavio da će u prvoj fazi to smanjenje biti za 10 odsto. "Suština je da se započne proces i on će nezaustavljivo dovesti do približno optimalnog državnog aparata."
- Doneli smo odluku da se obustavlja popunjavanje administracije na svim nivoima i da nema novog zapošljavanja bez saglasnosti Vlade. Oko dva odsto zaposlenih će prirodno otići u penziju bez ikakvih naknada. Naravno, slede i detaljne analize koliko je ljudi potrebno u administraciji.
- Smanjivaće se broj zaposlenih na svakom nivou. Razmotrićemo postojanje i obim velikog broja državnih regulatornih tela, Vladinih agencija i sličnih državnih organa. Započeli smo ozbiljnu reformu administracije.
Pobuna u Vladi Srbije: Mrkonjić podnosi ostavku!
Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić zapretio je da će podneti ostavku u Vladi Srbije, jer je vrlo nezadovoljan smanjenjem budžeta njegovog ministarstva. Mrkonjić je juče popodne svoju nameru da napusti Vladu najavio i partijskim kolegama, koji su ga čitavog dana ubeđivali da odustane od ove ideje, otkriva Pres.
Prema saznanjima Presa, ministar Mrkonjić vrlo je nezadovoljan što su u planu Vlade Srbije o štednji njemu ukinuti projekti za koje on smatra da su jako značajni. Mrkonjić juče nije odgovarao na brojne pozive Presa. Međutim, na njegov telefon javila nam se „prva saradnica ministra", koja nam je potvrdila da je „Milutin Mrkonjić najavio ostavku u Vladi Srbije"!
- Koliko znam, ministar se na ovaj korak odlučio pošto je nezadovoljan smanjenjem finansijskih sredstava namenjenih za izgradnju Koridora 10. Mrkonjić se u petak na sednici Nacionalnog saveta za infrastrukturu naljutio na svoje kolege iz Vlade Srbije zato što su „skinute" tri milijarde dinara namenjenih za izgradnju Koridora, iako je on već raspisao tender za izvođača tih radova. Tada je i najavio da će podneti ostavku. To je sve što ja znam, a ministar se trenutno nalazi u Preševu. Ne želim da vam kažem svoje ime i funkciju, dovoljno je da napišete prvi saradnik ministra u Ministarstvu za infrastrukturu - kaže sagovornik Pressa.
S druge strane, u vrhu SPS-a Presu su potvrdili da je i do njih došla informacija da je Mrkonjić najavio povlačenje sa funkcije, ali tvrde da se to neće dogoditi. Socijalisti, međutim, ne kriju da je Mrkonjić „jako nezadovoljan" što mu je zakinut budžet.
- Ne verujemo da će Mrkonjić podneti ostavku. Znate kakav je on, voli svašta da priča. Juče popodne Mrkonjića je pozvao i Ivica Dačić da se raspita šta se to dešava i kakve su to priče o ostavci, i uverio se da od toga nema ništa. Mrkonjiću nije pravo zbog smanjenja budžeta, ali će i on morati da radi, kao i svi ostali ministri kojima su smanjeni prihodi - kaže izvor Pressa iz vrha SPS.
Niko od ministara iz Vlade Srbije nije mogao da nam potvrdi da će Mrkonjić podneti ostavku. Neki od njih su izrazili čuđenje zašto Mrkonjić nedelju dana posle donošenje plana Vlade za štednju najavljuje ostavku i zašto to nije učio odmah. Nije mali broj onih koji sumnjaju u verziju saradnice ministra da Mrkonjić planira da napusti Vladu zbog smanjenja sredstava za izgradnju Koridora 10!
Oni dodaju da je sasvim moguće da se iza razloga za eventualnu ostavku, ukoliko takva i postoji, „krije nešto sasvim drugo i da to ima veza sa gradnjom puteva"!
Međutim, potpredsednik Nove Srbije Dragan Jovanović kaže za Pres da je i on čuo iz „vrlo proverenih izvora" da Milutin Mrkonjić podnosi ostavku!
- Glavni razlog je sukob Mrkonjića sa Ministarstvom finansija. Ministarstvo infrastrukture se nalazi u velikom nerazumevanju onih koji raspolažu novcem još od kada je propala koncesija za put Horgoš-Požega. Sada se raspisuju tenderi za deonice puta koji su skuplji od same izgradnje puta, a akcize za gorivo, umesto da se kao svuda u svetu koriste za obnovu puteva, kod nas se preraspoređuju u budžet za penzije i druga socijalna davanja. Valjda je i Mrkonjiću sada postalo jasno da neće moći da obnovi sve puteve koje je obećao - kaže za Press Jovanović.
Država neće da naplati milijarde poreza
Ukupan poreski dug, fizičkih i pravnih lica, na kraju prošle godine, prema nezvaničnim podacima, dostigao je milijardu evra. Dobar deo ovog potraživanja gomilao se godinama, a država se na to nije puno obazirala. Na radost poreskih dužnika koji su mirno nastavljali da otvaraju firme, voze skupe automobile ili izdaju lokale.
U Poreskoj upravi kažu da ne mogu da kažu koliki je ukupan poreski dug, ali navode da se polovina ne može naplatiti jer je reč o preduzećima koja su u stečaju, postupku privatizacije, reorganizaciji ili likvidaciji. To su manje-više propale firme, a zakon im ne dozvoljava da od njih prinudno naplate poreze. Nismo dobili komentar šta je s ostalim potraživanjima.
- Firma u obliku društva s ograničenom odgovornošću može da se registruje sa nekoliko stotina evra, a da napravi dugovanja od nekoliko stotina miliona dinara. U svakom trenutku vlasnik je siguran jer takvo preduzeće garantuje za obaveze samo do iznosa kapitala kojim je osnovano. Kada radnici ili država odluče da je tuže ili pokrenu prinudnu naplatu, mogu da se slikaju jer je to prazna ljuštura, bez imovine i para - kaže jedan od privatnih preduzetnika.
Aktiviranje prinudne naplate dok se dugovi nisu nagomilali - jedno je od rešenja. Da prinudna naplata kasni i da je neefikasna, pokazuju podaci iz prošle godine. Na ovaj način, što podrazumeva blokiranje računa, fizičku zaplenu novca iz kasa preduzeća, uzimanje novca od dužnika ili plenidbu imovine, prošle godine naplaćeno je oko 19 milijardi dinara. U odnosu na procenu ukupnog duga, to je samo četvrtina.
Država ne želi da koristi prinudnu naplatu jer se, kako navode nadležni, tako uništava firma, i manje su šanse da se uzme neki novac. Ovu bolećivost države spretni biznismeni obilato koriste. Kada dugovanja postanu velika, osnivaju novo preduzeće i rade sve ispočetka. Pojedini dužnici imaju desetak takvih preduzeća. Javna je tajna da je reč o istom vlasniku, ali država zatvara oči. Umesto da im zabrani da se bave bilo kakvim biznisom.
- Najgore je što su računi pojedinih preduzeća blokirani više godina, čak i duže od desetak, a njihovi vlasnici ne trpe nikakve posledice. Iako imaju dosta imovine - od kuća, preko lokala do luksuznih automobila. Potrebno je promeniti zakone da bi ovo bilo sprečeno ali i dati odrešene ruke Poreskoj upravi da radi svoj posao. Dok stranka koja dobije Ministarstvo finansija vlada i Poreskom upravom, neće biti sreće - dodaje naš sagovornik.
Umesto ažurnije akcije Poreske uprave, krajem prošle godine odlučeno je da se dužnicima koji su je više puta prevarili pruži još jedna šansa. Država je rešila da poreskim dužnicima oprosti kamate u iznosu od 15 milijardi dinara, ili 183 miliona evra, pod uslovom da plate u celosti osnovni dug nastao do 31. decembra 2007. godine i obaveze od 1. januara prošle godine do dana podnošenja zahteva.
Akcija traje do 31. jula. Slična ponuda postoji i za neplaćene doprinose za zdravstveno osiguranje. Stručnjaci su tada kritikovali ovu odluku rečima da se iz dosadašnjeg iskustva pokazalo da bilo kakvo popuštanje u naplati poreza utiče na povećanje fiskalne nediscipline. Neplatiše su i pre toga imale mogućnost da poreski dug plate na rate. Pokazalo se da su u pravu jer se mali broj dužnika prijavio za ovu mogućnost.
Konkurencija obara cenu hleba
Cena hleba u pojedinim supermarketima drastično je smanjena poslednjih dana. Najpre je u SOS radnji za ugrožene građane ovaj pekarski proizvod počeo da se prodaje za 25 dinara, a potom je iz Unije pekara Srbije najavljeno otvaranje „socijalnih pekara" u kojima će se hleb prodavati po ceni 10 dinara nižoj nego u prodavnicama.
Pošto je pokazano da vekna može da košta i manje od 30 dinara, započela je konkurentska trka. Najpre je u svim prodajnim objektima „Delta Maksija" - „Tempu", „Maksiju" i „Mini Maksiju" - cena hleba koji se peče u njihovim pekarama smanjena je sa 38 dinara na 28,50 dinara, a u novootvorenim „Familija" marketima uvedena je takozvana stalna akcija za beli i crni hleb koji može da se pazari za 30 dinara.
Kako su ove cene počele da konkurišu i onima iz „Jabukinog" marketa za socijalno ugrožene, u drugoj SOS prodavnici, otvorenoj juče na Karaburmi u Beogradu, vekna belog hleba od 500 grama prodaje se za 23 dinara.
U beogradskim pekarama, ipak, cena hleba „miruje". Pekari poručuju da ih nisu menjali mesecima, niti to planiraju. Tako je za veknu običnog belog hleba tešku 500 grama potrebno izdvojiti od 33 do 40 dinara. U pekari „Kalevski" ova osnovna životna namirnica je najjeftinija i košta 33 dinara, a u pekari „Džordž" vekna običnog belog ali i crnog hleba košta 40 dinara. Hleb se može pazariti i za 35 dinara u pekari „Raša".
Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije, nije iznenađen pojeftinjenjem hleba u velikim trgovinskim lancima jer, kako kaže, neko ko prodaje hiljade artikala, uvek može da snizi cene nekoliko osnovnih namirnica.
- Lako je njima, za razliku od privatnih pekara koji to ne mogu. Oni peku i prodaju manje količine hleba, moraju da ulože u proizvodnju ali i da zarade. Zato je cena hleba u malim pekarama između 35 i 40 dinara - objašnjava Pralica.
Osim u tome, naš sagovornik uzrok pada cena belog hleba vidi i u konkurenciji. Prema njegovim rečima, posle najave otvaranja specijalnih kioska za ugrožene nalik na kontejnere za stanovanje u kojima će hleb biti deset dinara jeftiniji nego u prodavnicama, u supermarketima su bili primorani da snize cene ovog pekarskog proizvoda.
Iz Unije pekara Srbije, ipak, poručuju da je cena hleba u Srbiji između ekonomske i socijalne. Oni smatraju da bi realno jedna vekna hleba od 500 grama trebalo da košta 50 dinara, ali je zbog loše ekonomske situacije to, barem za sada, nemoguće.
