Izvor: RTS, 12.Mar.2009, 05:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (12. 03. 2009.)
Tužilac odustao od Đinđića!, Godišnjice zbližavaju socijaliste i demokrate, Irinej za potpunu izmenu zakona, 400 eko bombi po Srbiji!, neki su od naslova iz beogradske dnevne štampe
Tužilac odustao od Đinđića!
Specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević šest godina posle ubistva premijera Zorana Đinđića odustaje od istrage o političkoj pozadini ovog atentata! Radisavljević za Press kaže da nema dokaza za pokretanje istrage, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << mada je pre godinu dana obećao da će utvrditi ko sve stoji iza ubistva premijera!
Specijalni tužilac objašnjava da „nema nikakvih novih podataka sa kojima bi izašao u javnost":
- Još nismo pokrenuli zahtev za sprovođenje istrage protiv lica za koje bi se moglo sumnjati da su učestvovali u političkoj pripremi i organizaciji atentata. Da bih pokrenuo takav zahtev, potrebno je da imamo dokaza o tome, a mi zasad nemamo dovoljno kvalitetnih informacija... - kaže Radisavljević za Press. Na naše pitanje zašto je pre godinu dana najavljivao istragu ako nije imao dokaza, tužilac Radisavljević nije imao odgovor.
Podsetimo, i Radisavljevićev prethodnik, sada republički javni tužilac Slobodan Radovanović, još jula 2007. najavio je da će Specijalno tužilaštvo pokrenuti poseban postupak ispitivanja političke pozadine ubistva Đinđića. Do danas od toga nije bilo ništa. A, po svemu sudeći, od istrage političke pozadine ubistva premijera Đinđića sada se i potpuno odustalo!
Božo Prelević, bivši koministar policije, smatra da bi Tužilaštvo pokrenulo istragu o političkoj pozadini ubistva premijera Đinđića samo da to „hoće ili može".
- Politička pozadina nije otkrivena jer su još isuviše jaki oni koji se kriju u toj pozadini. Na istinu ćemo čekati sve dok interes nalogodavaca ne postane besmislen, zato što je prošlo isuviše vremena ili dok ne dođe do otvaranja arhiva domaćih i stranih tajnih službi. Znači, ne očekujem da će se to desiti u dogledno vreme... - kaže Prelević, koji napominje da je „sasvim očigledno da je postojala politička pozadina ubistva premijera Đinđića".
Godišnjice zbližavaju socijaliste i demokrate
Pokušaji svojevrsnog objedinjavanja obeležavanja godišnjica smrti Slobodana Miloševića i Zorana Đinđića, koji dolaze iz redova Socijalističke partije Srbije, u osnovi su nastavak procesa započetog potpisivanjem Deklaracije o političkom pomirenju između SPS-a i Demokratske stranke, smatraju analitičari.
Milan Nikolić, iz Centra za proučavanje alternativa, ocenjuje da dve stranke, uprkos različitoj prošlosti, vezuje sadašnjost u kojoj obe sede u Vladi Srbije. „Što je bilo, bilo je. Koliko vidimo, velikih konflikata među njima sada nema, a sve razlike iz prošlosti gube značaj pred problemima sa kojima se država suočava", kaže Nikolić za „Politiku" i dodaje da će i buka oko obeležavanja godišnjica Miloševićeve, odnosno Đinđićeve smrti da traje samo par dana, posle čega će svi da zaborave na to.
„Slobodan Milošević i Zoran Đinđić simbolizuju dve potpuno različite politike, ali realnost je takva da socijalisti i ovu situaciju koriste kako bi se još više približili demokratama i donekle učvrstili svoju poziciju unutar vladajuće koalicije", ocenjuje Dejan Vuk Stanković, analitičar. To je, prema njegovom mišljenju, u trenutnoj situaciji logično i sa čisto partijskog stanovišta, bar što se tiče socijalista, opravdano.
Lider SPS-a Ivica Dačić, koji je ujedno i zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova, najavio je da će učestvovati u obeležavanju godišnjice Đinđićeve smrti. „Demokrate, naravno, neće odgovoriti recipročno, što je potpuno razumljivo", kaže Stanković. On smatra da je vrlo verovatno da će dobar deo građana koji su simpatizeri DS-a, i koji su bili žestoki protivnici Miloševićevog režima, biti iziritirani takvim razvojem događaja.
Nikolić ocenjuje da socijalisti, najavom Dačićevog učešća u obeležavanju godišnjice Đinđićevog ubistva, rade na osvajanju novih birača. „Odlazak predstavnika SPS-a na Miloševićev grob je logičan potez. Time oni neguju ono staro, tvrdokorno članstvo, dok sa druge strane pokušavaju da privuku nove, mlađe birače. Jer, ako bi ostali samo na tvrdim pristalicama Miloševića, oni bi uskoro nestali", zaključuje Nikolić.
Irinej za potpunu izmenu zakona
Crkveni amandmani na predlog zakona o zabrani diskriminacije prosleđeni su juče Vladi Srbije i adresirani su na kabinet premijera Mirka Cvetkovića, a potom upućeni Ministarstvu za rad i socijalnu politiku Rasima Ljajića koje je i predlagač zakona. Kako „Blic" saznaje u krugovima bliskim vladici bačkom Irineju (Buloviću), tradicionalne crkve i verske zajednice zahtevaju značajnu promenu predloga zakona. Iznete su zamerke na ukupno 13 članova zakona, a insistira se na potpunom brisanju člana 18 u kome se govori o pravu pojedinca na slobodno izražavanje vere i ubeđenja, ali i člana 21 koji se odnosi na ravnopravnost polova, to jest seksualne slobode.
Kako „Blic" saznaje u Vladi Srbije, predlog zakona trebalo bi da se nađe pred ministrima u petak. Crkveni amandmani prosleđeni su juče kabinetu ministra Rasima Ljajića. Ministarstvo za rad i socijalnu politiku trebalo bi da utvrdi da li je moguće uvažiti crkvene amandmane, a od toga će i zavisiti da li će zakon otići u Skupštinu promenjen ili u sadašnjoj formi.
Tradicionalne crkve i verske zajednice zahtevaju da se iz zakona brišu termini „seksualna orijentacija" i „rodna ravnopravnost", a koji se pominju već u početnim odredbama zakona jer oni, kako se navodi, nisu adekvatni. Zahteva se potpuno brisanje člana 18 i 21 i zahteva da se posebnim članom uredi status verskih zajednica. Crkvenim amandmanima se predlaže i brisanje posebnih oblika diskriminacije jer to, prema stavu crkvenih velikodostojnika, nije neophodno. U crkvenom dopisu iznete su i zamerke na član koji govori o prekršajnoj odgovornosti u slučaju diskriminacije.
Iako se u javnosti spekulisalo da će na jučerašnjoj sednici Sinoda biti doneta odluka o zakonu o zabrani diskriminacije, to nije bio slučaj. Prema saznanjima „Blica", dopis Vladi Srbije upućen je nezavisno od jučerašnjeg zasedanja crkvene vlade na kome čak nije ni bilo reči o spornom zakonu i amandmanima. Vladike, članovi Sinoda, nisu ni imale priliku da se upoznaju sa crkvenim amandmanima, niti su upoznate sa „celim slučajem", pa je konstatovano da je sve vodio sam vladika Irinej (Bulović).
Episkop bački je i potpisnik dopisa sa amandmanima i to je, kako stoji u pismu, učinio u ime tradicionalnih crkava i verskih zajednica.
Pre nekoliko dana, odmah nakon sporne telefonske sednice, iz Vlade Srbije je nezvanično najavljeno da neće biti suštinske izmene predloga zakona i da se tradicionalnim crkavam i verskim zajednicama može izaći u susret samo ukoliko zahtevi ne budu drastični. Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović izjavila je juče u razgovoru sa ambasadorkom Australije u Beogradu Kler Birgin da se usvajanje zakona o sprečavanju diskriminacije očekuje do kraja aprila. Đukić-Dejanović je naglasila da je taj zakon značajan za liberalizaciju viznog režima za građane Srbije, saopšteno je iz srpskog parlamenta.
400 eko bombi po Srbiji!
U fabričkom krugu lozničkog FAK-a nalazi se između 15 i 20 tona otpadnih cijanidnih soli. Otpad se nalazi na otvorenom prostoru, i jedini način obezbeđenja je žičana ograda oko njega sa upozorenjem „Opasni otpad". Na udaljenosti od samo 50 metara od ovog preduzeća nalazi se stambena zgrada!
Ovo je jedan u nizu alarmantnih primera iz najnovijeg izveštaja Sektora za kontrolu i zagađenje Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja o preduzećima koja koriste opasne materije, a kojih je, prema zvaničnim podacima, u Srbiji oko 400!
Mnoga od preduzeća čija je privatizacija propala, odnosno gde su raskinuti kupoprodajni ugovori, prave su ekološke bombe! Uglavnom su ova preduzeća u stečaju ili rade sa simboličnom proizvodnjom, pa je tako opasni otpad postao ničija briga, zaboravljen, neuskladišten i nadohvat ruke svakome.
Tako se u šabačkoj „Zorki - obojena metalurgija", koja je u restrukturiranju, nalazi 5.000 metara kubnih opasne materije cink-sulfata, smeštene u rezervoare. Ovaj rastvor sadrži teške metale, deset tona olova, pet tona nikla, tri tone kobalta, 500 tona cinka, kiseline... Skladište opasnog optada „Jarosit taloga" u količini oko 350.000 tona, koje sadrži teške metale i njihova jedinjenja, zbog besparice i nedostatka kadrova ne održava se po važećim propisima, pa opasnost od ekološkog akcidenta vreba svakog trena.
- U „Viskozi" se nalaze ogromne količine opasnog otpada, koji će po odluci Vlade Srbije uskoro biti izvezen, jer nema više gde da se skladišti - kaže za „Novosti" Ljiljana Stanojević, pomoćnik ministra u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, i napominje da su prve količine opasnog tovara već krenule preko granice.
U mnogim firmama postoje velike količine opasnih materija, ali su one, srećom, uskladištene na propisan način. Tako se u valjevskoj „Novoj Srbijanki" u krugu preduzeća nalazi hladnjača sa oko 30 tona amonijaka, a u fabrici „Zorka - mineralna đubriva" u krugu fabrike uskladišteno je 6,5 tona koncentrovane sumporne kiseline i oko dve-tri tone amonijaka. Uskladištene opasne materije su pod stalnim nadzorom, a fabrika raspolaže obučenim i osposobljenim službama za delovanje u slučaju eventualnog hemijskog udesa.
Velike količine, oko desetak vrsta opasnog otpada, nalaze se i u posebnim tankovima, cisternama i magacinima sirovina hemijske industrije „PKS Lateks HLC" u Čačku, koja je u stečaju. Na listi opasnih materija su: akrilna kiselina, amonijak, metanol, fenol, toulen-sulfonska i benzen-sulfonska kiselina, trietil-amin, butadien...
U kraljevskom „Magnohromu" u rezervoarima i magacinskom prostoru koji je zatvorenog tipa, nalazi se oko 16 vrsta opasnih materija. To su akrilni lak, sumporna, azotna i hlorovodonična kiselina, zatim hromna, fosforna i borna kiselina, razređivač, amonijak, mazut, silikonski lak, natrijum-peroksid, otpadni lak, mulj od galvanizacije i fosfatiranja.
U Pančevačkoj HIP azotari zatečene količine opasnih materija na dan 15. januar 2009. godine su bile: oko 800 tona amonijaka, 145 tona azotne kiseline, 650 tona otpadne kiseline iz Rafinerije, 20 tona sumporne kiseline, 101 tona rastvorenog đubriva, oko 70 tona uskladištenog mazuta zaostalog nakon NATO bombardovanja. U transformatorima koji su u funkciji, nalazi se oko 30.154 litara piralenskog ulja.
Na naše pitanje ko će morati da preuzme brigu o opasnom otpadu u preduzećima čija je prodaja propala, Ljiljana Stanojević kaže da će za ovaj veliki posao morati da se pobrine država, jer je ona u ovoj situaciji ponovo njihov vlasnik:
- Svugde gde smo zatekli nepropisno odložen otpad, on će biti prepakovan i uskladišten na bezbedan način, ili izvezen s obzirom na to da mi još uvek nemamo postrojenje za uništavanje opasnog otpada - kaže ona.
Samo u Beogradu ima oko stotinak fabrika koje koriste opasne materije. Među njima su i fabrika boja i lakova „Duga" na Dorćolu, „Jugopetrol" na Čukarici, „Frikom" na Zrenjaninskom putu, „Grmeč" na Novom Beogradu, „Fitofarmacija" i „Pitura" u Zemunu, fabrika „Vrenje" na Čukarici, skladišta NIS u Ovči i na Čukarici ...
- Republička inspekcija zaštite životne sredine krenula je ovih dana u kontrolu fabrika boja i lakova i ona će u narednom periodu biti naš prioritet - kaže naša sagovornica. Po njenim rečima, iako se „Duga" nalazi u samom srcu Beograda, u ovoj fabrici otpad je uskladišten na propisan način.
