Izvor: RTS, 12.Feb.2010, 04:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pregled štampe (12. 02. 2010.)

Novosti: Suđenja čekaju brojeve, Politika: Pištolj u rukama političara, Blic: Sinod SPC rešen da razvlasti Artemija, Press: Alarmantno! Više od 500.000 Srba u sektama!, piše beogradska štampa

Suđenja čekaju brojeve

Suđenja u beogradskim sudovima još se nisu vratila na stari kolosek. Najmanje problema ima u Višem sudu, dok u Osnovnim sudovima, pogotovo u parničnom odeljenju, prenumeracija, odnosno dodela novih brojeva starim predmetima, i dalje traje.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Procenjuje se da svaki sudija parničnog odeljenja Prvog osnovnog suda ima između 600 i 700 završenih i nezavršenih predmeta. Tačan broj znaće se kad svaki predmet bude zaveden u upisnik.

- Ima predmeta iz bivših sudova koji još nisu dobili nove brojeve - objašnjava za "Novosti" sudija parničnog odeljenja Prvog osnovnog suda. - Zbog toga se ovde održava zanemariv broj suđenja. Osim toga, pisarnica još nije gotova, tako da nam predmeti stoje po sudnicama.

Mnogo predmeta, čak hiljadu, raspoređeno je u istražnom odeljenju ovog suda. Dvanaest sudija, koliko ih ukupno ima, dobiće svoje pomoćnike koji bi trebalo da im olakšaju posao.

- Radimo koliko je to moguće - kažu nam u ovom sudu - Ljudi dolaze svakodnevno da se raspituju kada će biti nastavljeni njihovi postupci. Problema i te kako ima.

U krivičnom odeljenju Višeg suda u Beogradu, predmeti su, uglavnom, raspoređeni sudijama. Svaki od njih ima ih u proseku oko 120. U parničnom odeljenju, situacija je, međutim, drugačija. Osamnaest sudija ovog odeljenja, tek je počelo da dobija predmete. Pretpostavljaju da će svaki imati između 200 i 300.

Osim parničnih predmeta, sudije ovog odeljenja Višeg suda, imaju i dodatnu obavezu. Pored tri dana nedeljno koliko imaju na raspolaganju da sude svoju materiju, ostala dva dana će provoditi kao članovi veća u krivičnim odeljenjima.

Pištolj u rukama političara

Posle napada na lidera Nove Srbije Velimira Ilića i odluke ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića da mu odobri nošenje oružja, postavlja se pitanje da li političari treba da se štite sami i organizuju „privatne vojske" ili taj posao treba da obavljaju nadležni organi, odnosno policija. Pogotovo kad je reč o političarima koji su skloni da povremeno „izgube kontrolu" i fizički nasrnu na novinare čija im se pitanja ne dopadnu ili javno prete drugim ljudima.

Neven Cvetićanin sa Instituta društvenih nauka nema razumevanja za nošenje oružja. Kako kaže, Srbija ima sistemski, a ne trenutni problem, zato što je kod nas već dugo ulica ono mesto gde se presuđuje, a ne institucije sistema. I glavni problem je kako politiku i društvene tokove sa ulice vratiti u institucije sistema.

„Tome sigurno neće doprineti izdavanje dozvole za oružje Velimiru Iliću, jer to samo znači da mu je data dozvola da se brani sam, opet na ulici. Umesto toga, država (bez obzira na to ko je aktuelni ministar) treba da svima da do znanja da niko ne može da primenjuje silu na ulici, osim nje - ni građani, ni političari, ni javne ličnosti, a pogotovo ne kriminalci, nego samo lica koja su ovlašćena za to, tj. pripadnici ministarstava sile, koji onda treba dobro da obavljaju svoj posao i da štite svakoga", ističe on.

Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, navodi da bez obzira na to da li je reč o političaru ili „običnom" građaninu, čovek ima legitimno pravo da se brani. „Kao građani smo različito fizički spremni (ima starih, hendikepiranih, borbeno nespremnih, fizički slabih...) da bismo mogli reći: niko ne bi smeo da nosi oružje. Mora se realno reći: neko mora da nosi oružje da ga ne bi maltretirali na ulici", kaže Nikolić, dodajući da upravo zato moraju postojati stroga pravila u vezi sa nošenjem i upotrebom oružja.

„Vrlo je važno da se političari, ali i njihovi sagovornici koji nisu političari, drže domena pristojnosti. I ne smete da nastupate tako verbalno agresivno da se posle toga lako prelazi u fizičku agresiju - tu postoji niz stepenica koje ne smeju da se pređu. Kod nas se to prelazi i ne pazi se previše na te fine granice što vodi, eto, dotle da i političari budu žrtve fizičkog nasilja", kaže on.

Neven Cvetićanin kaže da ova sadašnja generacija političara nije uzrok, nego su samo posledica institucionalnog haosa u kome živimo već 20 godina. „Ovo nam stiže na naplatu sve ono kada smo politiku izmestili na ulicu - od „jogurt revolucije" pa nadalje. Ali, ako se sada ne reši ovaj problem, može nastati potpuni haos - zamislite kada bi sada svako branio sam sebe - svaki biznismen, svaki političar, svaka javna ličnost, svaka pevačica - imali bismo naoružane grupe koje bi išle ulicama", ističe Cvetićanin, dodajući da država treba da iskoristi ovaj povod za kampanju ne samo da se ne deli oružje građanima kako bi se sami štitili, nego da se pokupi sve to što postoji izvan državnih tokova.

Sinod SPC rešen da razvlasti Artemija

Nakon što se četiri godine vladika Artemije oglušivao o odluke najviših crkvenih vlasti, Sinod SPC na čelu sa patrijarhom Irinejem rešen je da sredi stanje u Eparhiji raško-prizrenskoj. Prema informacijama „Blica" iz Patrijaršije, po svemu sudeći, vladici Artemiju bi trebalo da ostane status episkopa, ali ne i vlast nad eparhijom. Razvlašćivanje vladike Artemija znači da bi on trebalo da bude suspendovan, a u eparhiji određen administrator koji će njome upravljati do sledećeg redovnog zasedanja Sabora.

Sednica Sinoda SPC održana je danas, a okidač za vanredno zasedanje je činjenica da je vladika Artemije dan ranije, u sredu, odbio da sarađuje sa sinodskom komisijom koja je u Gračanici trebalo da ispita finansijsko poslovanje Eparhije raško-prizrenske. To je bio još samo jedan u nizu primera oglušivanja vladike Artemije o odluke najviših crkvenih vlasti.

Zbog ovakvog učestalog ponašanja u poslednjih nekoliko godina moglo se čuti da je vladika Artemije „bukvalno u raskolu", a što je najveći greh u Crkvi. Međutim, Sinod i Sabor su vladici raško-prizrenskom, kao malo kome do sada, uvek pružali šansu da ispravi greške. On bi obećao da će ispuniti odluke najviših crkvenih tela, a onda bi bukvalno dan kasnije pogazio reč i krenuo u žestoke medijske napade na ostale arhijereje.

Prema saznanjima „Blica", Sinod danas nije doneo nikakvu konkretnu odluku o episkopu raško-prizrenskom Artemiju, niti o njegovom najbližem saradniku, igumanu manastira Banjska Simeonu, koga je pre izvesnog vremena vladika postavio za arhijerejskog zamenika.

Alarmantno! Više od 500.000 Srba u sektama!

U Srbiji je u ovom trenutku aktivno oko 100 različitih verskih sekti, a podaci govore da u njihovom funkcionisanju učestvuje čak pola miliona ljudi, kaže za Pres Zoran Luković, inspektor MUP-a i naš vodeći ekspert u ovoj oblasti.

Ekonomska kriza, praćena velikom stopom siromaštva i egzistencijalne ugroženosti, Srbiju je učinila pogodnim prostorom za dodatno širenje organizacija sektnog delovanja, objašnjava Luković. On upozorava da je sektno delovanje sve veće i opasnije, i objašnjava da tu ne spadaju samo grupe ljudi kao verske zajednice, već i pojedinci koji se bave proricanjem, nadrilekarstvom i bilo kojim drugim vidom alternativne pomoći.

- Slabost ljudi se koristi tako što im se nude instant terapija, sirup terapija, gutljaj nečega ili 20 minuta meditacije, što će ih navodno smiriti, prosvetliti. Sve te ponude zaista deluju atraktivno i optimistički, a činjenica je da naši ljudi ne mogu biti imuni na njih, s obzirom na to da su zaista uzdrmani političkim i ekonomskim turbulencijama. Zato je naše tlo zaista idealno za širenje raznih vrsta organizacija - kaže Luković.

Prema njegovim rečima, sektna metodologija ušla je u rad raznih proroka, vidovnjaka, nadrilekara, što govori da sektu ne mora da predstavlja grupa ljudi, već pojedinac koji se bavi takvim delovanjem.

- Pojedinac može da meditira, veruje u crvene kišobrane ili bilo šta, ali ako on to nudi kao metodu za izlečenje, onda je to sektno delovanje. Zato je važno shvatiti da su sekte multidisciplinarne kategorije i da to nisu samo verske organizacije, niti gomila ljudi - rekao je Luković.

Nastup „lovaca na duše" je umiven i našminkan. Poruke koje emituju kroz razne vrste delovanja usmerene su na najosetljivije grupe ljudi sa komplikovanom životnom problematikom, a neretko i na najmlađi uzrast.

Advokat Centra za antropološke studije Miroslav Vasić kaže da je teško opisati profil žrtava, jer sekte vrbuju sve generacije i profile ljudi.

- Žrtve su raznolike. Tu su ljudi i slabijeg i visokog obrazovanja, vrlo siromašni, ali i imućni. Svako od njih ima neki problem. I svako ima svoju priču. Ključan je taj trenutak slabosti, kada prilaze takvim grupama jer im se nudi rešenje koje na prvi pogled izgleda primamljivo. Zatim polako ulaze u jedan tunel dok ne dođu do lavirinta, kada počinje prava igra - kaže Vasić, i dodaje da dosta žrtava potraži pomoć stručnjaka.

Nastavak na RTS...