Izvor: B92, 10.Jan.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled stampe
"NIN", 6. januar
Pise: Stevan Niksic
Odbranicemo Srbiju
I opoziciona elita sada, ocito, zivi mnogo bolje nego prosecan covek i to je nesto sto ljudi vide. Nase drustvo je zaista veoma korumpirano. Tuzna je istina da je po nekim anketama Srbija proglasena za jednu od najkorumpiranijih zemalja u Evropi. Bilo je zaista velike korupcije i na opozicionoj sceni Srbije. Nasi ljudi vide taj sjaj koji ide uz opozicione politicare, gledaju njihove >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << luksuzne automobile, njihova skupa odela i sve ostalo. Ovo je, ipak, zemlja u kojoj se lose zivi.
Goran Svilanovic o korumpiranim politicarima na vlasti i u opoziciji, o politickoj buducnosti Slobodana Milosevica, o patriotizmu, Kosovu i Bozicu...
Kraj protekle i pocetak nove godine obelezen je - mozda pomalo zagonetnom - promotivnom kampanjom najmladjeg stranackog lidera u Srbiji Gorana Svilanovica. Kao predsednik GSS-a i jedan od predvodnika Saveza za promene, Svilanovic je na javnoj sceni vec stekao atribut coveka koji se razlikuje ne samo od rezimskih politicara, nego i od vecine onih u opoziciji: nema rep, nema mrlje u biografiji, niti dlake na jeziku. Razgovor sa njim pocinjemo pitanjem: zasto se on, kao mlad covek, u ovo neveselo vreme, odlucio da krene u tu vrstu politicke trke? I, sta, zapravo, trazi u politici?
- Kod nas postoji predrasuda o tome ko je mlad, a ko star. Pogledajmo malo oko sebe: mnogi ljudi su u mojim godinama vec bili predsednici vlada, a gospodin Djukanovic je postao predsednik drzave. U Srbiji se iz nekih razloga veruje da su svi suvise mladi, sto je verovatno odraz patrijarhalne sredine i shvatanja. Sada su se stvari okrenule pa se mladost iskljucivo dozivljava kao prednost. Pravo pitanje je, ipak, sta svako od nas hoce u politici? To ne vazi samo za mene, nego i za one koji su vec desetak i vise godina sefovi raznih stranaka, a u politici su bili i pre toga.
Rezimske politicare u Srbiji bije glas da su lopovi: oni, njihova deca i clanovi njihovih familija su se silno obogatili, dok narod zivi u bedi. Vazi li to i za nase opozicione lidere?
- I opoziciona elita sada, ocito, zivi mnogo bolje nego prosecan covek i to je nesto sto ljudi vide. Nase drustvo je zaista veoma korumpirano. Tuzna je istina da je po nekim anketama Srbija proglasena za jednu od najkorumpiranijih zemalja u Evropi. Bilo je zaista velike korupcije i na opozicionoj sceni Srbije. Nasi ljudi vide taj sjaj koji ide uz opozicione politicare, gledaju njihove luksuzne automobile, njihova skupa odela i sve ostalo. Ovo je, ipak, zemlja u kojoj se lose zivi. Medjutim, rezim u Srbiji je sve vreme vodio upornu i perfidnu kampanju protiv pojedinih stranaka u opoziciji i ta kampanja je nesumnjivo dala rezultate. Setite se samo da su oni koji i danas vladaju ovom zemljom svojevremeno promovisali ideju "bespartijskog pluralizma". Oni jos pokusavaju da stvore drustvo u kojem ce stranke biti slabe, nepostojece ili fingirane, a da iza svega postoji samo jedna ideja i jedan vodja.
Vas je ovaj rezim izbacio sa Univerziteta. Da li ste u politiku, mozda, usli iz zelje za osvetom? I, sta uopste mislite o ideji osvete u srpskoj politici?
- Ne, nije mi to bio motiv. Dok sam bio na Pravnom fakultetu u Beogradu, bio sam aktivan u Centru za antiratnu akciju, a u Gradjanskom savezu Srbije pomagao sam kao pravnik jos u vreme izbora 1993. i angazovao se na razlicite nacine kao neko ko podrzava tu politicku opciju. U vreme izbora 1996. bio sam u pravnom timu koalicije Zajedno i radio sam u Saveznoj izbornoj komisiji. Posle je dosao Gonzales, usledili su pregovori, sporovi... Prema tome, nacin na koji sam ja postao politicar nema nikakve veze sa osvetom. Ali, slazem se, osveta je zaista velika tema u sadasnjoj Srbiji.
Rezim, cini se, uporno plasi sve koji su ikada glasali za stranke na vlasti da ce se, ako sutra pobedi opozicija, suociti sa nekom vrstom odmazde. Jeste li vi spremni da oprostite Slobodanu Milosevicu i njegovim sledbenicima?
- U jednoj anketi pravljenoj u vreme kada su protesti Saveza za promene bili na vrhuncu mene su ocenili za "najradikalnijeg". Verovatno je to tacno. To je rezultat politicke pozicije moje stranke koja je radikalno drugacija od pozicije ove vlasti, narocito od kad je u koaliciji sa desnicom i levicom. Ali, to nije isto sto i zelja za osvetom. Vise puta sam rekao, i sad cu ponoviti, da nemam nikakvu ponudu za Slobodana Milosevica. Zao mi je sto je tako, ali on valjda treba da se zamisli zasto je sam sebe doveo u takvu poziciju. Ako je on sam svestan da sutra kao penzioner nece biti u stanju da sa unucima mirno proseta Kalemegdanom, zasto bismo mu mi to obecavali. Dakle, on treba prvo da se zamisli kako je dosao u situaciju da njegova dalja politicka sudbina postane potpuno neizvesna, narocito nakon podizanja haske optuznice. Bilo bi, medjutim, potpuno pogresno da se moj takav stav prema njemu dozivljava kao zelja za osvetom.
Kada dodje do promene ovog rezima, a doci ce kad-tad, onaj ko preuzme vodjenje drzave morace opet da ima oslonac u drzavnom aparatu. Mozemo da budemo nezadovoljni nacinom na koji je ova drzava bila vodjena i na koji sada funkcionise drzavni aparat, ali znamo da u organima drzavne uprave, u svim ministarstvima, postoje i ljudi koji profesionalno rade svoj posao, koji znaju taj posao. Neki od njih i ne glasaju za sadasnje vladajuce stranke, ali i ako glasaju, to je njihovo politicko uverenje i ja u tome ne vidim nikakav problem ako je rec o profesionalcima. Svi u opoziciji bi morali da budu svesni da ne sme da nam se ponovi 1996. godina kada smo dosli u situaciju da upravljamo gradovima, a nismo imali pripremljen aparat koji ce to znati da radi. Ne mozemo se u upravljanju drzavom oslanjati samo na svoje saborce, prijatelje, sofere, telohranitelje...
Dakle, ipak, nudite ruku pomirenja?
- Voditi zemlju ozbiljno znaci okupiti sve sto imamo i sve sto zeli da se ova zemlja promeni nabolje. Takvih ljudi ima, ima ih naravno i u SPS-u i u sadasnjem drzavnom aparatu. Ja o tom otvoreno govorim, jer hocu da kazem: nece biti osvete i ne moze je biti ako hocemo da sacuvamo ovu zemlju. Srbiji su potrebni svi njeni ljudi. Mi samo tvrdimo da smo u stanju da vodimo ovu zemlju bolje nego sto to cini ova vlast.
Bavljenje politikom u Srbiji je, u sadasnjim okolnostima, opasno zanimanje. Da li ste vi hrabar covek?
- Pa, neke stvari su mi se vec dogodile. Kao i drugi ljudi iz moje stranke, ali i ljudi iz nekih drugih stranaka, izgubio sam posao na Pravnom fakultetu Beogradskog univerziteta. Uostalom, isto se dogodilo i ljudima koji nisu imali nikakve veze sa strankama, a otpusteni su samo zbog toga sto su javno rekli sta misle o ovom rezimu. Naravno da se plasim. Plasim se pre svega za porodicu, za svoje klince, za suprugu, za njihovu bezbednost i njihovu buducnost... Taj strah je sasvim realan i mislim da na isti nacin strahuje vecina gradjana u Srbiji. To je, uostalom i jedan od odgovora na pitanje: sta se dogodilo sa protestima? Ljudi se, jednostavno, plase. U Vranju mi je posle jednog mitinga prisao covek i zapitao me: bojis li se ti? Kazem: ne, ne bojim se, dosao sam da vam ovde kazem sta mislim. E, vidis, kaze on, ja se bojim sto ovde stojim i slusam sta ti govoris... To je za mene bilo vrlo poucno. Strah je, zaista, jedna od onih karata koje rezim u Srbiji stalno poteze. Otuda izbacivanje ljudi sa posla, sudjenja novinarima kao sto je Nebojsa Ristic iz Sokobanje, prebijanje ljudi koji nisu u strankama, kao sto je Maki iz Valjeva...
Rezim ocito zeli da prosiri taj strah i pokusava uz pomoc straha da vlada Srbijom. Ali, zapitajmo se: ako nas taj strah spreci da nesto promenimo, u kakvoj cemo zemlji ziveti? Ova zemlja bi ponovo mogla da udje u neki rat, ili bi moglo doci do krvoprolica na nasim ulicama...
Ako je vlast resena da po svaku cenu brani sopstvene privilegije i, u krajnjoj liniji, sopstvenu kozu, ako je opozicija razjedinjena i delom korumpirana, a narod uplasen, ko je onda u stanju da izvede promene u Srbiji, gde je ta neophodna energija za promene?
- Ta energija verovatno ne dolazi iz jedne politicke ideje nego iz stomaka, jer je sada osnovni motiv da se ova vlast promeni-sirotinja i neimastina. Ali, tacno je i da su nasi ljudi skloni da cute i trpe. Mnogo je onih koji se stalno pitaju - kada ce to da se dogodi? - ali ipak ne dolaze na mitinge. Misle, valjda, da ce se, kada udarimo o dno, nesto samo od sebe dogoditi. Ali, to je sasvim pogresno, jer dno ne postoji. Sada zivimo sa 80 maraka, a sutra cemo opet ziveti sa 10, kao sto smo ziveli i 1993. godine... Medjutim, ako mi ne budemo imali dovoljno energije da nesto promenimo, ovo zaista moze da traje jos dosta dugo, to je istina. Nista se samo od sebe nece dogoditi. Ja se, ipak, nadam da su ljudi tokom protesta Saveza za promene prepoznali da se tu ne radi samo o trci za Milosevicevu fotelju, vec da se postavljaju neka mnogo krupnija pitanja. Kada je to osetila, vlast je odmah pocela da pruza zestok otpor. Usledio je, medjutim i otpor u delu opozicionih stranaka, pa i iz nevladinog sektora, od onih koji su isto tako zainteresovani za ocuvanje statusa kvo. Mnogo je ljudi na javnoj sceni, i na jednoj i na drugoj strani, koji zele da sve ostane kako jeste, da oni ostanu tu gde su.
Sta biste u drzavi promenili?
- Mora najpre da se promeni sadasnja podela vlasti; zakonodavna, izvrsna i sudska vlast moraju biti izbalansirane. Ovde je izvrsna vlast preuzela sve ingerencije, a druge dve su prosto ponizene. To se najbolje videlo po nacinu na koji su ovih dana smenjene neke od najboljih sudija koje imamo. Srbija je trenutno veoma centralizovana drzava u kojoj se svim i svacim upravlja samo iz jedne, ili mozda dve sobe u istoj kuci. O cemu odlucuje nas parlament? Predsednik savezne drzave im javi sta da rade i oni tako postupaju bez pogovora. Ovde ni ministri, zapravo, ne vode nikakvu politiku. Bave se samo izdavanjem uvoznih i izvoznih dozvola i onim u cemu eventualno mogu nesto licno da usicare. To nije vlada koja definise spoljnu i unutrasnju politiku zemlje. Pa, svi znamo da ovde o svemu odlucuje samo jedan covek. Zato najpre treba obnoviti drzavne institucije.
Neophodno je ipak napraviti odlucujuci prvi korak. Kako to uciniti ako ovaj rezim odbija da pristane na izbore, ili ako te izbore opet falsifikuje i pokrade?
- Ja cu kao Srbin biti ponosan ako iz ovako duboke krize izadjemo na najdemokratskiji moguci nacin, izborima. Sada je mozda cak vaznije kako, nego sta treba da se ucini. Tako ne bi bilo polupanih glava, ne bi bilo novih nacionalnih podela na "partizane" i "cetnike", i ne bismo u narednih dvadeset godina morali ponovo da raspravljamo ko je na koga pucao, da bismo se potom ponovo mirili... Tako bismo brze mogli u svet i sa svetom. Iako sam svestan svih prigovora o mogucim prevarama i manipulacijama, ja verujem u izbore i zato mislim da je bolje da Srbija izadje iz krize kroz izbore, makar to bilo i sest meseci, pa i godinu dana kasnije, nego da se prevrat odigra na ulicama. Prevratnicki scenariji, kojima se ja ne bavim, mozda bi nas i oslobodili rezima, ali to bi nas za duze vreme uvuklo u nove nevolje. Medjutim, mi smo takva zemlja u kojoj je zaista sve moguce. A vlast, ako slusate njihove price o aferi "Pauk" i slicne, sada priprema ljude upravo na takav rasplet. Oni, verovatno, zele da zaplase ljude, ali mozda i nesvesno stavljaju svima do znanja da je i takav rasplet moguc.
Vi ste jedini stranacki lider u Srbiji kome su porodicna kuca i porodicno groblje na Kosovu, koji je tokom poslednjeg rata nosio uniformu Vojske Jugoslavije i ciji su najblizi rodjaci sada, kao i vecina kosovskih Srba, u izbeglistvu. Kako se osecate kad neki od onih toboznjih patriota, koji su nas doveli dovde, sve svoje neistomisljenike optuzuju za nacionalnu izdaju?
- Ja nisam nosio uniformu da bih branio ovaj rezim. Bio sam, kao i desetine hiljada drugih ljudi, spreman da branim svoju porodicu, svoju kucu, svoju zemlju. Medjutim, nakon svih ratova koje je ovaj rezim vodio, vise nisam siguran koliko bi se ljudi u Srbiji sutra odazvalo na poziv za vojsku. A s druge strane, svestan sam da ova zemlja mora da ima svoju vojsku. Bojim se da ce ovaj rezim do kraja upropastiti i vojsku, bas kao sto je svojom politikom upropastio i srusio sve druge institucije. Ako zelimo dobro ovoj zemlji, moramo da branimo njene institucije i onda kada su ugrozene od ljudi koji su na njihovom celu.
Inace, svi moji su, a imam veliku familiju, sada uglavnom u izbeglistvu. U Gnjilanu, gde sam rodjen, ostale su mi samo dve strine i jedna sestra od strica, moja vrsnjakinja. Te zene pokazuju zaista neverovatnu energiju da, svemu uprkos, tamo i ostanu, a sestra mi je aktivna u crkvenom odboru u Gnjilanu, koji odlicno radi. Taj njihov pokusaj je velika stvar, ali meni je mnogo vaznije da njih tri sacuvaju svoje glave. Na srpskoj strani, kada je rec o Kosovu, nije bilo mnogo mudrosti i mislim da su propustene ozbiljne sanse da se sa Albancima uspostavi neki kontakt i saradnja. Buducnost Kosova je u ovom trenutku potpuno otvorena i tu ne treba zavaravati ljude: Kosovo je pod medjunarodnim protektoratom. Trebalo je da taj protektorat donese stabilnost i red ali, nazalost, nije ostvareno ni jedno ni drugo. Mnogo je Srba ubijeno za ovih nekoliko meseci, a jos vise ih je kidnapovano ili su jednostavno nestali. Tamo sada niko nije bezbedan. To je sramota za one koji su preuzeli odgovornost, a KFOR i Unmik tome nisu dorasli. Medjutim, prica da ce se Srbija ili njena vojska uskoro vratiti na Kosovo je neozbiljna, jer prisustvo Srbije na Kosovu nece biti moguce sa ovim rezimom, pre svega zbog nedemokratskog karaktera tog rezima i drzave. Mislim da je u Srbiji potrebno mnogo vise hrabrosti da se otvoreno porazgovara o tome sta mi hocemo na Kosovu i sta nam je tamo sada najvaznije. Da otvoreno o svemu razgovaramo sa medjunarodnom zajednicom i sa Albancima. Ako zelimo da pomognemo ljudima na Kosovu, moramo uspostaviti odnose i sa Albanijom, s obzirom na ogroman uticaj koji ta zemlja ima na kosovske Albance. Ali vi sada necete cuti nikoga u Srbiji da govori o tome. I vlast i opozicija bi morale da budu saglasne oko toga sta je sada nas nacionalni interes na Kosovu. Mislim da je trenutno najvaznije da se pomogne onima koji su tamo - da tamo i ostanu. To bi bio prvi korak. Jer, ako i ono malo Srba tamo ne ostane, svi nasi veliki razgovori postace bespredmetni.
Rezim optuzuje opoziciju za manjak patriotizma, dok neke licnosti na javnoj sceni, koje se nominalno deklarisu kao protivnici rezima, govore o "visku patriotizma" kod pojedinih opozicionih stranaka i nezavisnih medija. Kazu: svi su oni isti, svi su izasli ispod Milosevicevog sinjela i zato se u Srbiji mora sprovesti denacifikacija. Kako to komentarisete?
- Takve teze su sada narocito zastupljene u tzv. nevladinom sektoru, a dolaze i iz pojedinih stranaka ili medija. Rec je, takodje, o pojedinim ljudima koji se, izgleda, plase promena. Neki od onih koji nisu bili tu za vreme bombardovanja, sada dele samare svima onima koji nisu nigde pobegli, i koji su i u takvim uslovima nastojali da odbrane ono malo prostora slobode, da kazu da braniti svoju zemlju nije isto sto i braniti rezim... Iako je, naravno, rezimska propaganda sve vreme pokusavala da kaze, a to i dalje uporno cini, da je jedinstvo u odbrani zemlje znacilo odbranu jedne politike... Mislim da je patriotski biti zabrinut nad sudbinom ove drzave. Jer, cini mi se da rezim namerno unistava vazne institucije drzave, jednu po jednu: parlament, sudove, vladu, vojsku, policiju...
Cesto ste se sretali sa uticajnim stranim funkcionerima. Sta ste im tom prilikom zamerali?
- Ja sam strancima uvek govorio da bi bilo najbolje da mi sami rascistimo sa ovim rezimom, ali da drugi treba da nam pomognu tako sto nas nece drzati u izolaciji. Postoje mnogi uticajni ljudi u svetu koji danas razumeju tu potrebu da vise ne budemo izolovani. U nekim stvarima smo se slagali, u nekima nismo.
Zapad je sve donedavno tesno saradjivao sa Slobodanom Milosevicem, sa njim paktirao, trgovao i pomagao mu da se odrzi na vlasti, dok je prema ovdasnjim opozicionim strankama ispoljavao velike rezerve. Postoji li mogucnost da zapadne sile sutra Milosevica ponovo prihvate kao garanta stabilnosti u regionu?
- Vi verovatno mislite na Holbruka. Sa njim smo nedavno razgovarali u Vasingtonu. Rekao nam je: toliko puta sam razgovarao sa Milosevicem da bi bio red da jednom razgovaram i sa njegovim politickim protivnicima. To je bio vrlo tvrd razgovor, najtvrdji koji smo imali u Americi. On je, kao ambasador SAD u UN i dalje vrlo uticajan covek. Dobro je sto smo razgovarali. I nama, ali i g. Holbruku je sada konacno jasno da Milosevic vise ne moze biti partner za onu vrstu trgovine kakva je ranije cesto praktikovana, mada znam da ima i drugacijih misljenja. Milosevic, svakako, misli drugacije. Nama su potrebni prijatelji u svetu, ali nam je najvaznije da nase ljude, koji vole svoju zemlju, oslobodimo straha kako bi mogli da se suprotstave ovom rezimu i odbrane svoju drzavu.
Razgovaramo uoci Bozica. Kako ce taj praznik izgledati u vasoj kuci?
- U nasoj kuci se uvek pridavalo vise znacaja Badnjoj veceri nego samom Bozicu. To je vreme kada se svi okupljamo i na to cuvam najlepse uspomene jos iz vremena kada sam bio decak. To je za mene uvek bilo jedno toplo vece, kada smo svi tu i kada se lomi pogaca i svi se osecamo srecnim. Zato bih voleo da i moja deca, kada porastu, ponesu tu toplotu u svoj zivot, da ih greje onako kako je mene oduvek grejalo i pomagalo mi da sacuvam uspomenu na svoje roditelje i svoje korene ...
