Izvor: B92, 06.Jan.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled stampe
"Danas"
pise: Jelena Tasic
Intervju sa protosindjelom Savom (Janjicem): Bez sveopsteg pokajanja jos cemo vise postradati (odlomak)
Usli smo u poslednju godinu drugog milenijuma. Kako objasnjavate da se, dok hriscanski svet slavi 2000 godina od rodjenja Isusa Hrista, jedan hriscanski narod, Srbi na Kosovu i Metohiji, proganjaju a njegove svetinje unistavaju. Ko je u "nesporazumu" sa Bogom - Srbi, svet ili svi zajedno?
- Evropa, zaista, u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << novi milenijum ulazi sa nasiljem koje se i dalje sprovodi protiv Srba na Kosovu i Metohiji. Za ovakvo stanje najvecu odgovornost snosi rezim predsednika Milosevica koji je neodgovornom politikom i nasiljem doveo Kosovo do rata. Zatim, albanski ekstremisti koji nasiljem zele da ostvare etnicki cistu albansku drzavu, ali i medjunarodna zajednica koja je ovom problemu pristupila sa jednostranom upotrebom sile i ne uspeva da zaustavi posleratni talas nasilja. Sve tri strane upotrebile su silu kao odgovor na politicki problem i svojim postupcima, manje ili vise, pogorsavaju situaciju na terenu. Kosovo je danas teritorija na kojoj vlada potpuna etnicka diskriminacija. Srbi zive saterani u geta, bez osnovnih sloboda. Albanci zele da stvore etnicki cistu drzavu, za sta im ono sto je g. Milosevic ucinio daje savrseno pokrice. Pored Srba, progonima su izlozeni i muslimani (Bosnjaci, Goranci), Romi, Jevreji, Hrvati, a i Turcima je sve teze. KFOR i Unmik zele da stabilizuju situaciju, ali ne i po cenu sukoba sa Albancima. Mislim da do znacajnijeg poboljsanja ove teske situacije nece doci sve dok se ne nadje pravi politicki odgovor na kosovsko pitanje.
Igumanija manastira Devic Anastasija jos pre godinu postavila je pitanje da li se svetinja moze (pro)dati. Postoji li u srpskom narodu svest o svetinji i da li su Srbi svojim odnosom prema njima sami kumovali onome sto se sada desava na Kosovu i Metohiji?
- Kosovo je na svojevrsan nacin pro(dato). Smatram da je rezim u Beogradu video da je upropastio srpsku stvar na Kosovu i svesno ga izgubio na takav nacin da bi poraz mogao da proglasi za pobedu. Vladika Artemije je jos prosle godine govorio o stvaranju laznog kosovskog mita i o tome da ce Milosevic Kosovo namerno izgubiti u velikoj bici i to proglasiti za svoju pobedu. Cinjenica je da u toj bici nije bilo ni cestitog kneza ni moralne pobede. Politicki i vojni gubitak Kosova najveca je sramota za nasu drzavu i vojsku. Milosevicev rezim je za sobom ostavio zgarista, masovne grobnice, opljackane domove i bespomocnu srspku sirotinju koja sada placa prljave racune njegovih generala.
Kako vidite buduce kontakte srpske strane sa predstavnicima medjunarodne zajednice i, pogotovo, sa Albancima, posle potpisivanja sporazuma o Prelaznom administrativnom vecu Kosova?
- Potpisivanje sporazuma je izazvalo kritike u nasem Vecu, pre svega zbog nacina kako je to ucinjeno, bez konsultacije sa srpskom stranom. Moje licno misljenje je da Srbi moraju odgovorno da ucestvuju u privremenoj vlasti koju organizuje Unmik, ali takvo ucesce mora biti zasnovano na jednakosti i punoj iskrenosti. Mi ne zelimo da budemo ukras nepostojece multietnicnosti, vec odgovoran faktor u resavanju problema. Nazalost, nismo u mogucnosti da biramo sagovornike sa albanske strane, ali, ne mozemo ni kao ptica-noj da zabijemo glavu u pesak i ponasamo se kao da zivimo na drugoj planeti. Tu smo gde jesmo i u ovakvoj, krajnje nepovoljnoj, situaciji moramo da trazimo nacina da zivot na Kosovu ucinimo boljim za nas narod.
Bernar Kusner Vas izdvaja u odnosu na ostale srpske predstavnike. Kakvi su Vasi utisci o njemu i sta mislite o sve cescim zahtevima za njegovu smenu?
- Licno ne podrzavam zahteve za smenu Kusnera, jer to nije nacin resavanja problema. Kusner ne kreira samostalno politiku na Kosovu i licno verujem da je prilicno umoran od nasih balkanskih problema.
Da li se posle svega sto se na Kosovu i Metohiji desilo, od NATO bombardovanja SRJ do danas, ipak, moze govoriti o dvostrukim standardima medjunarodne zajednice?
- Bombardovanje Srbije je velika tragedija i zlocin, ali moramo imati u vidu da ga je izazvalo ponasanje rezima u Beogradu. Konfrontacija sa celim svetom u cilju odrzanja jedne diktature vec godinama je stil vladanja Milosevica koji je svestan da mu je bombardovanje produzilo politicki vek. Kada mu vlast dodje u opasnost on ce ponovo negde izazvati sukob i isprovocirati NATO da bombarduje nasu zemlju. Ocigledno postojanje dvostrukih standarda direktno je izazvano ponasanjem zvanicnog Beograda.
Ucestvovali ste u gotovo svim razgovorima sa predstavnicima Unmika i Kfora kao i sa stranim diplomatama koji dolaze na Kosovo i Metohiju. Koliko su iskrena njihova zalaganja za multietnicnost pokrajine i zastitu nealbanskog stanovnistva i da li postoje razlike u stavovima Evrope i Amerike?
- Mislim da u svetu postoji iskrena zelja da se situacija stabilizuje. Da li ce se to ostvariti reintegracijom Kosova u buducu demokratsku Srbiju i SRJ, stvaranjem nezavisnog Kosova ili produzenjem protektorata zavisi od vise faktora, a najvise od situacije u Srbiji. Trenutno je zvanican stav da se ne menjaju medjunarodne granice ali i taj stav je podlozan reviziji ukoliko sto skorije ne dodje do smene Milosevica. Izmedju Amerike i Evrope postoji razlika u pristupu, ali ne i u cilju. Vladavina kapitala i finansijske moci vise ne poznaje politicke i geografske granice. Americki kapital nalazi se i u Americi i u Evropi. Cilj Amerike nije da destabilizuje zemlje gde se nalazi njihov novac. Naravno, oni zele da se Balkan pacifikuje i trenutno imam osecaj da Amerikanci pokazuju izvesno nestrpljenje. Dok Evropljani i dalje insistiraju na multietnicnosti, medju ljudima u americkoj administraciji sve je vise onih koji smatraju da treba napraviti etnicke granice na Balkanu, a zatim te male drzavice ubaciti u balkanski lonac i spremiti ih za ujedinjenu Evropu.
Kako ocenjujete sve cesce najave vojnog i policijskog vrha o povratku jugoslovenskih snaga na Kosovo i Metohiju radi zastite srpske zajednice?
- Rec je o pricama koje obmanjuju narod. Dok god je Milosevic na vlasti nema povratka ni vojske ni policije. To je jasan stav svih u medjunarodnoj zajednici, a i u Beogradu su svesni rizika. Moskva ima precutni dil sa Zapadom oko Cecenije i nece se mesati u kosovsko pitanje. Pekingu trebaju americki krediti tako da oni nece uloziti veto na produzenje mandata KFOR-a. Mi u Vecu podrzavamo ideju da jednog dana na Kosovo, kao sastavni deo Srbije i SRJ, dodju vojska i policija. Ali vojska i policija jedne demokratske drzave, koje ce biti pod kontrolom naroda i parlamenta, a ne pod kontrolom porodice Milosevic. Onima koji su obrukali ime srpskog vojnika i srpskog naroda, ni Bog nece, niti moze dozvoliti da ponovo brane svetu srpsku zemlju.
Sudeci po reakcijama koje su se cule i videle na Saboru prognanih Srba sa Kosova, cini se mnogi od njih jos uvek nisu spremni da prihvate istinu o rezimu i njegovoj ulozi u kosovskoj tragediji. Zasto?
- Nasim narodom se i dalje manipulise na svim nivoima. I na Kosovu ima Srba koji u svojoj obmani misle da su pobednici i stalno cekaju generala Pavkovica na belom tenku. Samo ta cinjenica pokazuje razmere duhovne erozije srpskog bica i stepen manipulacije rezima.
SPC na Kosovu i Metohiji progovorila je i o zlocinima nad Albancima. Sta se zapravo na Kosovu desavalo i sta je istina o masovnim albanskim grobnicama?
- Neosporno je da vojska i policija jedne demokratske zemlje treba da brane svoju teritoriju, ali poznato je iz istorijskog iskustva da se separatizam ne moze ugusiti silom. Umesto da se pored bezbednosnih mera razvijaju autonomne demokratske institucije i ekonomija, vecom integracijom u Evropsku zajednicu, Milosevic i Seselj su krenuli da pitanje Kosova resavaju ognjem i macem. U nameri da zastrase Albance i odvrate ih od pobune pocelo se sa brutalnim zlocinima nad civilnim stanovnistvom. Naravno, zapadni mediji su do beskraja preuvelicavali nasilje na Kosovu da bi opravdali NATO intervenciju, ali je cinjenica da su zlocini cinjeni i da postoje masovne grobnice. Najnoviji izvestaj OEBS-a dokumentuje mnoge zlocine koji su pocinjeni. Svojim ocima sam video proterivanje Albanaca iz Peci, kolone ocajnika, zapaljene kuce. Razgovarao sam sa mnogim ljudima. U Decanima smo pomogli stradalnicima koliko smo mogli, ali smo bili nemocni da sprecimo to zlo. Ono sto je radjeno na Kosovu jeste velika bruka i sramota za nas narod koji i dalje ne nalazi snage da se otarasi rezima. Smatram da odgovorne za ove zlocine sa obe strane treba sto pre dovesti pred lice pravde. Zalosno je da se oni koji su za sobom ostavili krvave tragove danas kite ordenjem i bestidno govore o nekoj pobedi.
Srpska strana na Kosovu trazi da se pred lice pravde izvedu svi koji su pocinili zlocine. Da li Srbi koji su se ogresili o pravdu treba odgovaraju pred sudom svog naroda ili, pak, u Hagu?
- Podrzavamo haski sud zato sto ga podrzava cela medjunarodna zajednica. Odbijanjem saradnje sa haskim sudom sprecavamo da dokazni materijal koji poseduje nasa drzava dodje u prave ruke i indirektno odlazemo osudu ljudih koji su cinili zlocine nad Srbima u Hrvatskoj, Bosni i Kosovu. Milosevic i njegovi ljudi zele da svoju licnu odgovornost pretvore u kolektivnu odgovornost naroda. To ne smemo dozvoliti. Ako se neko smatra nevinim to treba i da dokaze na sudu. Licno smatram da je saradnja sa Haskim tribunalom imperativ za povratak u svetsku zajednicu.
Imate li informacije kako sada izgleda zivot u gotovo etnicki cistim albanskim sredinama, pod vlascu Hasima Tacija?
- Tacijevi "partizani" zauzeli su najlepse kuce, sprovode cistke nad neistomisljenicima, voze najskuplja kola, umesani su u poslove mafije. Preko noci i bez razreda skole postali su "generali". Progone Srbe i sve nealbance. Sve je vise Albanaca koji su nezadovoljni ovim oslobodiocima i koji vide da ih oni nece odvesti u Evropu i prosperitet. Ipak, mlada generacija je veoma radikalizovana i u svojoj euforiji jos uvek podrzava ekstremiste. Gledano u celini, kosovski Albanci pokazuju da nisu zreli za drzavu i demokratiju i svet to sve vise uvidja. Sve je vise i onih koji dizu glas protiv nasilja, ali plasim se da to velikim delom cine samo zato sto etnicko nasilje sve vise od njih udaljava san o nezavisnom Kosovu.
Mnogi, ipak, u SPC vide jedinog moguceg pokretaca duhovne obnove, a samim tim i spasenja srpskog naroda. Da li je SPC spremna da odgovori tezini zadatka?
- Nasa Crkva ima jedinstvenu priliku da povede narod putem otreznjenja. Ocigledno do kraja nismo ispili casu gorcine i neminovno cemo jos vise postradati ukoliko ne dodje do sveopsteg pokajanja. SPC bi u nasem narodu mogla da odigra kljucnu ulogu u promeni rezima i sistema vrednosti kao sto je to ucinila Katolicka crkva u Poljskoj ili kao sto sada cini u Hrvatskoj i Sloveniji. Srpskom narodu trebaju hrabri svedoci istine i pravde koji su spremni za te ciljeve da zaloze i svoj zivot. Ovo nije pitanje politike, vec opstanka i Crkve i naroda.
