Izvor: B92, 05.Jan.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled stampe
"Danas"
No longer and not yet
pise: Borka Pavicevic
Preko puta Dejtona
U stvari, kod nas je sve neverovatno tacno, hocu reci sve se bas dobro vidi, jedni su bas sada procitali Jaspersa, te su poceli da razlikuju kriminalnu, politicku, moralnu i metafizicku odgovornost i da traze da se preispita duh i stanje svesti naroda, a drugi postavljaju isto pitanje kao da ga niko i nikada nije postavljao onim prvima tokom ucinkovitosti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << misije intelektualaca i pisaca u vremenu koje ce zbog odsustva ozbiljnosti i pravovremenosti akcije postati banalno. Za pravo na tragediju ipak treba uloziti nesto vise, ili za pravo na istoriju. Ponekad kada se covek bas zaleti samo pomislim kako bi izgledalo kada bi se toga dograbio Danilo Kis pa uradio, danas, jos jedan "Cas anatomije". Ne bih sada ni o Kosovskom boju, a ni o Gazimestanu. O tome je trebalo govoriti, a govorilo se "dok je Tito bio ziv".
Sada bih o inscenaciji Novog Beograda i zgrade Centralnog komiteta za docek 2000. Ona sasvim jasno pokazuje sta nasi vlasnici sami o sebi misle. Prvo, i odavno imate onu Jugopetrolovu pumpu koju popularno zovu "Dejton", na njoj ste za devizne pare mogli proslih godina da kupite naftu za grejanje, i na to pomislite kada cujete kako ce svako ko menja marku za vise od petnaest dinara biti kaznjen. Takav nacin misljenja jednostavno vidite u cirkuskom izgledu pumpe zvane "Dejton". Dakle, "skijaska skakaonica" ili ulaz u neki motel blesti u novobeogradskoj noci... Shodno tome, shodno postkolonijalizmu, ali bez Hegela, ili Spenglera, svetle ka nebu, u mraku reklame za Mekdonald's i Dzoni Voker.
Sa leve strane "Dejtona" nalazi se jedina prikladna reklama, jednostavno ispisana - pise automehanicarska radnja Rade Koncar. Plava, obicna. A onda dodje Jugopetrolova kuca niz koju vise zvezde i sa koje laser osvetljava sam vrh srusene zgrade nekadasnjeg Centralnog komiteta. Da smo u vremenu Gazimestana, kada smo jos mogli makar o natruhama da se prisetimo Spera, zgrade CE-KA, koje vise nema, vec je Pink odradio svoju kulturnu preradu nepostojece stvarnosti, verovatno bi sva iznutra bila osvetljena stotinama reflektora tako da bi utisak ovog duha od zgrade mogao da bude upecatljiv, strasan i krajnje diskutabilan, ali efektan. To bi znacilo jasno iskazivanje stava.
Ali, zgrada je uramljena crvenim svetlom, tako da lici na pozornicu, ili bolje receno, govornicu, i umesto da bude u celosti predmet umetnicke obrade, ostala je u mraku, a samo gornji deo, vrh, biva osvetljivan i to slabo, u stvari osvetljava se antena Pink televizije, pa je to zato nekako nejako.
Medjutim, ono sto bi trebalo da bude najjace ili najupadljivije jeste jugoslovenska zastava. Ona je nekako povucena sa tri reda svetlecih konaca, u stvari vi tacno ne vidite zastavu dok ne pridjete sasvim blizu. Sta je, u stvari, ikonopisac zastave o njoj mislio. Zasto ona nije upecatljiva iz daleka, velika, vidna, napravljena sa ponosom, iz punog uverenja. Zasto ona ne "sija" jace od Mekdonaldsa, Dzoni Vokera i od ne zna se tacno ideoloskih ili novogodisnjih zvezda na Jugopetrolovoj zgradi...
Zato sto kada pogledate kako je osvetljena zgrada Skupstine Srbije iz Ulice srpskih vladara vidite kako je dizajner tretirao zgradu kao kockarnicu, ili kao neki prilicno problematican motel na autoputu. To se gasi i pali, pali i gasi, kao na pocetku ulaska u Las Vegas, negde gde je jos sve uz put. Negde gde jos uvek ima vise dzek-potova, nego ruleta. Neko je poceo nesto da misli u osvetljavanju ili inscenaciji grada za dvehiljaditu. A onda je ustuknuo ne znajuci tacno sta da misli o sebi, gradu i stvarnom zivotu u njemu. Steta za priliku da zapanjite i gradjane i svet. Umesto da se nekako udenete.
