Izvor: RTS, 11.Avg.2009, 08:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (11. 08. 2009.)
Blic: Slede masovna otpuštanja u javnom sektoru, Press: Ekskluzivno otkrivamo: Tadić sprema novu vladu!, Novosti: I ministri će da odgovaraju, Politika: Hrvatski proizvodi jeftiniji u Srbiji, pišu beogradski dnevni listovi
Slede masovna otpuštanja u javnom sektoru
I dok javnost naveliko debatuje o većim porezima koji bi mogli da budu na tapetu u razgovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom, izvori „Blica" iz Vlade Srbije poručuju da povećanja PDV i >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << smanjenja penzija sigurno neće biti. Domaća vlast rešila je da pred MMF izađe sa jedinim zahtevom: da se poveća budžetski deficit na 4,5 odsto BDP (bruto društvenog proizvoda). A kao garanciju za jeftiniju državu Vlada će se obavezati da u narednih godinu dana žestoko smanji broj zaposlenih u javnom sektoru, pre svega u prosveti i zdravstvu.
- Plate i penzije u javnom sektoru neće biti dodatno smanjivanje, već zamrznute sve dok ne krene rast privredne aktivnosti, što se očekuje 2011. godine. Neće biti ni povećanja PDV-a, niti poreza na plate ili akciza. Srbija će pred MMF izađi sa zahtevom za povećanje deficita na 4,5 odsto kako bi se pregurala kriza, a zauzvrat nudi smanjenje administracije, kadrova u obrazovanju i zdravstvu i smanjenje broja sudova - tvrdi „Blicov" izvor u Vladi Srbije.
Već posle prvih pregovora sa MMF-om, kada je Srbija isposlovala kredit od tri milijarde evra, najavljeno je otpuštanje 8.000 zaposlenih u državnoj i lokalnoj administraciji. Kasnije je objašnjavano da bi valjalo promeniti dva zakona, a potom i da to zapravo ne bi bila golema, odnosno dovoljna ušteda. Ipak, svi su svesni da je Srbija država činovnika, a ideju racionalizacije zaposlenih u ovom sektoru podržavaju i sindikati. Njegoš Potežica, predsednik Sindikata uprave, kaže da oni podržavaju ovu meru, ali da se ništa ne može menjati preko noći.
- Mi ćemo prihvatiti reformu i racionalizaciju, ali uz uslov da se ispoštuju svi kriterijumi za isplatu otpremnina. Neophodno je, međutim, napraviti razliku između zaposlenih u javnim i komunalnim preduzećima, koji obavljaju poslove za državu, a finansira ih lokalna samouprava, i uprave koja pruža usluge građanima. Njih je nekoliko puta manje, a uz to imaju i manje plate i Vlada mora voditi račun o tome - kaže Potežica.
Broj zaposlenih u obrazovanju povećan je sa 113.000 na 131.000 u 2004. godini, da bi se smanjio na 125.000 u 2006. godini. Prošle godine postavljen je novi rekord sa 133.000 zaposlenih u ovoj oblasti.
Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin najavio je da će ova institucija zatražiti da se porez na dodatu vrednost (PDV) smanji od jednog do 1,5 procentnih poena. Takođe, komora će insistirati da se smanji opterećenje na plate sa 63 na 50 odsto i poreza na dobit spusti sa deset na osam odsto.
- Do kraja sledeće nedelje ćemo kompletirati i predate predloge Vladi Srbije, jer znamo da sada Vlada ne radi u punom sastavu. Insistiraćemo da se one ozbiljno razmotre pre sastanka sa MMF-om, kada bi Vlada mogla da bude primorana da poveća PDV ili porez na plate. U bilo kojoj od tih varijanti najveći ceh krize platila bi privreda, a u ovom trenutku problem je podjednako težak i za radnike i za sindikate i za Vladu. Baš zbog toga, ne treba ni da strada samo privreda, već da se teret rasporedi - kaže za „Blic" Bugarin.
Ekskluzivno otkrivamo: Tadić sprema novu vladu!
Predsednik Boris Tadić u dogovoru sa premijerom Mirkom Cvetkovićem priprema za jesen veliku rekonstrukciju Vlade, saznaje Press od izvora bliskih predsedniku Srbije. Prema ovim informacijama, Vlada će biti smanjena za nekoliko resora, dok će neki ministri biti smenjeni, a na njihova mesta postavljeni potpuno novi ljudi.
Sagovornik Presa kaže da će Vlada biti rekonstruisana i pod uslovom da koalicija oko SPS-a i G17 ne bude htela da se odrekne pojedinih svojih resora, i objašnjava da predsednik Tadić „zasad" ne razmišlja o promeni vladajuće većine.
- Predsednik je odlučio da sprovede u delo ideju o kojoj se govorilo u martu ove godine, kada je prvi put bilo reči o rekonstrukciji. Razloga za promene u Vladi ima nekoliko. Prvi i najvažniji je ekonomska kriza, zbog koje se državni aparat mora smanjiti, makar i formalno, jer će se u narednom periodu od privrede i građana tražiti nova odricanja kako bi se napunio budžet. Zato ne bi bilo u redu da Vlada uvodi nove poreze, a da i dalje ima 25 ministarstava i prvo ne uštedi na sebi. Drugi razlog je što nisu svi ministri svojim radom u prvih godinu dana dobili prelaznu ocenu, iako su imali dovoljno vremena da pokažu koliko znaju i umeju. I vreme je da se nekom od njih premijer zahvali na saradnji - ističe naš izvor.
On dodaje da zasad ne postoji spisak ministara koji će ostati bez posla i da će o tome odlučivati svaka stranka vladajuće koalicije ponaosob. Ali, konačnu odluku će zajedno doneti predsednik Tadić i premijer Cvetković.
- Vlada gotovo sigurno neće biti smanjena proporcionalno, odnosno tako što bi se svaka od vladajućih stranaka odrekla nekog od svojih resora proporcionalno broju ministara koje ima. Lako je moguće i da SPS, koji nije pristalica rekonstrukcije, uopšte ne pristane da se odrekne mesta u Vladi, već da to urade samo DS i G17 Plus. Treba očekivati spajanje nekih resora i ukidanje jednog broja ministarstava, a DS i G17 već imaju razrađene predloge za manju vladu, koja bi imala između 15 i 20 resora - navodi sagovornik Pressa.
I ministri će da odgovaraju
Dosadašnja borba protiv korupcije nije dala dobre rezultate. Krajnje je vreme da se sa tim problemom do kraja uhvatimo u koštac. To od nas traže Savet Evrope i ostale međunarodne institucije. Mislim da su toga sada svi u državi svesni i zato očekujem punu institucionalnu podršku u ovoj borbi - poručuje, za "Novosti", direktorka Agencije za borbu protiv korupcije.
- Većina institucija do sada se uglavnom bavila posledicama korupcije, kada se već desi afera. Mediji to razvlače nekoliko dana i - nikom ništa. Sada prvi put dobijamo instituciju koja će se baviti preventivom, kako bi se na duži rok rešila sistemska korupcija u državnim organima. Preventivni rad ne daje brze rezultate, ali na duži rok ne može da propadne.
Upitana ima li Agencija konkretne mehanizme sankcija ili će to biti još jedno telo koje će samo upozoravati, izricati preporuke, ona je rekla: - Mi nismo istražni niti organ gonjenja, ti poslovi su i dalje u nadležnosti policije i tužilaštva. Naš zadatak je da podignemo kvalitet obavljanja javnih funkcija. Da štitimo interes javnosti i građana sprečavajući funkcionere da se nelegalno bogate i kumuliraju funkcije, ali i da ministre zaštitimo da bez dokaza budu povlačeni kroz medije.
Kada se utvrdi kršenje zakona Agencija će moći da opomene, a da zatim i javno objavi inicijativu za razrešenje, kaže Zorana Marković i nastavlja: - Državni organ u kome dotična osoba radi mora da preduzme mere po našoj inicijativi i da nas izvesti šta je urađeno. Za sukob interesa slede prekršajne prijave i niz novčanih kazni. Za neprijavljivanje imovine zaprećena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina. Svim poslovima koje nam je zakon dao u nadležnost moramo da počnemo da se bavimo podjednako - da rešavamo sukobe interesa, vodimo imovinske karte funkcionera, registar njihovih poklona, kao i udela u preduzećima većim od 20 odsto akcija, kontrolišemo finansiranje stranaka...
Kako bi se uveo red u oblasti finansiranja stranaka i izbornih kampanja, "pored obaveznih finansijskih izveštaja, tražićemo da stranke popunjavaju i posebne formulare, koje ćemo tek pripremiti, kako bismo došli do zaista pravih podataka o donatorima i finansijerima. I tu su predviđene vrlo ozbiljne kazne za kršenje zakona".
Registri imovine funkcionera biće dostupni javnosti na sajtu Agencije koji Agencija priprema u saradnji sa OEBS-om i uskoro će svaki građanin moći da pronađe imovinsku kartu bilo kog od oko 13.000 funkcionera, koliko se procenjuje da ih ima u Srbiji, najavila je direktorka Agencije za borbu protiv korupcije u intervjuu za „Novosti".
Hrvatski proizvodi jeftiniji u Srbiji
Nije samo BiH privlačna za građaneSrbije i Hrvatske, koji tamo odlaze u pogranična mesta radi kupovine pojedinih proizvoda, jer su jeftiniji nego u mestima gde žive. Ispostavilo se da je za hrvatske građaneprivlačna „Meka" Srbija o čemu govori i reportaža zagrebačke Nove TV, čija je reporterska ekipa ovih dana boravila u Bogojevu i na licu mesta snimila ovu priču.
Reporter uvodno ukazuje da „hrvatska kuna u Srbiji vredi puno više nego u Hrvatskoj, posebno kada je reč o hrani i piću" i napominje kako su u Srbiji „posebno jeftina pića - i sokovi, i vino, i pivo, ali i žestoka pića, a cigarete su gotovo dvostruko jeftinije nego u Hrvatskoj". Takođe su - dodaje - jeftiniji sveže meso i mesne prerađevine „iako njih ne bismo smeli prenositi preko granice". Posebno ga iznenađuje da su „čak i hrvatski proizvodi jeftiniji u Srbiji nego u Hrvatskoj, pa zato ne čudi sve više hrvatskih automobila ispred srpskih trgovina".
Pred marketom u Bogojevu automobili s registracijama Vukovara, Vinkovaca i Osijeka (koje inače pokrivaju celu istočnu Hrvatsku), a jedan kupac iz Hrvatske u mikrofon bez ustezanja saopštava: „Meso je bolje i jeftinije, hrenovke i da ne pričam, suhomesnati proizvodi svi su jeftiniji nego kod nas."
Reporter napominje da je „potrošačka korpa gotovo upola jeftinija nego u Hrvatskoj, pa čak kad je napunite i hrvatskim proizvodima", što je ipak preterivanje, ali ostaje činjenica da suhrana i neki drugi proizvodi širokepotrošnje osetno jeftiniji u Srbiji nego u Hrvatskoj,poput cigareta o kojima žena koja ih upravo kupuje kaže: „Uzmemo šteku i mirni smo nedelju dana, isplati se."
Reporter zatiče u marketu i jednog slovenačkog državljanina koji mu u kameru kaže ne krijući čuđenje: „Kod nas je dvostruko skuplje. Ako tu košta dva evra, kod nas je četiri."
Reporter podseća da su građani Srbije donedavno u Hrvatskoj kupovali belu tehniku, „no ti su dani prošli", a njegove navode ilustruje jedan meštanin Bogojeva: „Išli smo u Osijek i kupovali veš-mašine, frižidere i slično, a sad i ovde kod nas te cene polako idu dole i sad su tu negde."
„Srbi tako pune blagajnu, a Hrvati kese i svi su zadovoljni. Razloga za zadovoljstvo jedino nema hrvatski budžet",zaključuje zagrebački reporter i dodaje da to još nije masovni pohod na srpske radnje preko Dunava, ali je sve češća pojava koja se razvija u tom pravcu.
