Izvor: RTS, 11.Jun.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (11. 06. 2009.)
Aleksandar danima strahovao za život, Presuda protiv Gavre zagubljena godinu i po dana, Streljano oko 800 Zaječaraca!, Dan Tana bio lažni predsednik Zvezde?!, piše beogradska dnevna šampa
Aleksandar danima strahovao za život
Aleksandar Vorkapić, službenik Visoke komisije UN za izbeglice (UNHCR), koji je poginuo u utorak uveče u samoubilačkom napadu terorista na hotel „Perl kontinental" u Pešavaru, u Pakistanu, došao je u taj grad 20. maja da pomaže >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u zbrinjavanju izbeglica nakon što se dobrovoljno prijavio za trening pomoći u kriznim situacijama. Vorkapić, koji je za sedam dana trebalo da napuni 45 godina, u kobni hotel preselio se u nedelju.
U samoubilačkom terorističkom napadu u kojem je poginulo najmanje 18 ljudi, a bar 60 povređeno, od hotela čije je celo krilo razneto sa oko 600 kilograma eksploziva ostale su samo ruševine pod kojima spasioci još traže eventualne preživele. Pored Vorkapića poginula je i službenica Unicefa, Filipinka Perseveranda So. Za napad još niko nije preuzeo odgovornost, ali se veruje da iza njega stoje talibani.
Lejla Hrasnica, koja je sa Vorkapićem radila u timu UNHCR-a u Pešavaru, priča da je poslednjeg dana Aleksandar napustio kancelariju po običaju u šest sati, ne sluteći šta ga čeka.
„Živeli smo svi zajedno u kući u kojoj je smešteno osoblje UNHCR-a, ali Aleksandru su ponudili da privremeno pređe u hotel zbog dolaska ljudi iz Unicefa, a ja sam ostala u kući u kojoj su smešteni ostali službenici UNHCR-a", priča za „Blic" Hrasnica. Ona je u Pešavar došla pre Vorkapića, u aprilu da pomaže u teškoj humanitarnoj situaciji u kojoj je preko milion ljudi izbeglo zbog sukoba vlasti sa militantnim pobunjenicima.
Presuda protiv Gavre zagubljena godinu i po dana
Pisani otpravak presude kojom je Željko Milovanović zvani Gavra početkom prošle godine osuđen na 13 godina zatvora zbog razbojništva stigla je u Okružno javno tužilaštvo u Beogradu pre dva dana. Presuda je zavedena u pisarnici tužilaštva sa datumom 8. jun 2009. godine, a izrečena je 28. januara 2008. godine u Okružnom sudu u Beogradu. Milovanović je sada osumnjičen za učešće u ubistvu Ive Pukanića, vlasnika zagrebačkog „Nacionala".
Zakonski rok za dostavu pisanog otpravka presude tužilaštvu je osam dana od usmenog izricanja, a 15 dana u izuzetno komplikovanim krivičnim predmetima. Zato se postavlja pitanje da li je obrazloženje presude pisano godinu i po dana ili je možda bilo napisano u roku a zatureno negde na putu od prvog do šestog sprata beogradske Palate pravde.
„Politika" je došla do ove presude, u kojoj piše da je petočlano veće Okružnog suda u Beogradu osudilo Željka Milovanovića, Petronija Rakovića i Zorana Ristića zbog razbojništva i Veselina Lalića zbog krivičnog dela prikrivanja.
Milovanoviću se sudilo u odsustvu, tako da mu je tek prošle nedelje uručeno rešenje o određivanju pritvora zbog razbojništva, koje je doneto još 2005. godine. Sud je januara 2008. godine utvrdio da je Milovanović sa saučesnicima upao 24. maja 2005. godine u prodavnicu oružja „Arsenal" u centru Beograda i uz pretnju oružjem vezao ruke prodavcu Ivanu Rodiću. Prilikom pljačke, razbojnici su bili obučeni u tamna odela, a preko lica su imali vezane marame. Iz sefa koji je se nalazio u prodavnici, trojica razbojnika odnela su oko sto komada naoružanja, koje su posle pljačke spakovali u rančeve.
Milovanoviću je za ovo razbojništvo izrečena kazna zatvora u trajanju od četiri i po godine, ali je sudsko veće Okružnog suda kao utvrđenu uzelo i kaznu od devet godina zatvora, izrečenu pred Okružnim sudom u Novom Sadu, takođe zbog dela teškog razbojništva. Tako je Milovanoviću izrečena jedinstvena kazna od 13 godina.
Presuda Okružnog suda u Beogradu još nije postala pravosnažna, jer je tek pre dva dana dostavljena tužilaštvu koje ima pravo žalbe.
Poznato je da su sudije u zaista vrlo komplikovanim predmetima, sa velikim brojem okrivljenih i krivičnih dela, pisale obrazloženje presude više meseci, ali se čini da toliko vremena nije bilo potrebno oko presude za razbojništvo. Za sada nije poznato da li su u ovom slučaju zatajile sudije, administracija ili nešto treće.
Streljano oko 800 Zaječaraca!
Posle Drugog svetskog rata, samo u Zaječaru je, po kratkom postupku, ubijeno više od osam stotina ljudi koje su preki sudovi označili kao narodne neprijatelje. Njihova tela i dan-danas počivaju u dve masovne grobnice na obližnjem proplanku Kraljevica, koje je omiljeno izletište meštana ovog kraja.
- Do ovih stravičnih podataka došli smo, pre svega, zahvaljujući svedočenjima rođaka nastradalih ljudi - otkriva, za „Novosti", Suzana Tomić, direktor Istorijskog arhiva Timočke Krajine. - Nažalost, preciznih podataka koliko je ljudi streljano, jer su, navodno, sarađivali sa okupatorom - nema, budući da je to bila arhiva Ozna, koja je, najvećim delom - uništena.
Naša sagovornica ističe da su uredbom Vrhovnog štaba, od 29. maja 1944. godine, bila precizirana najteža krivična dela. Naredne godine, i privremena Narodna skupština DFRJ usvojila je Zakon o krivičnim delima protiv države i naroda. Preko noći, nevini ljudi proglašavani su narodnim neprijateljima, a kazna je unapred bila određena - smrt streljanjem.
- Posle završetka Drugog svetskog rata organizovani su vojni sudovi koji su presude donosili po kratkom postupku - dodaje arhivista Zoran Janković. - U početku su, posle presuda, objavljivana saopštenja ko je i zbog čega pogubljen. Tek kada su videli da je to kontraproduktivno, komunisti su napustili tu praksu i rodbini pobijenih „narodnih neprijatelja" saopštavali da su njihovi najbliži upućeni na prinudni rad u borski rudnik bakra ili u Rusiju. Od mora tih pamfleta uspeli smo da sačuvamo samo dva koja nedvosmisleno svedoče o suludim razlozima zbog kojih su ubijani ljudi.
Zatvorenici su bili smešteni u zatvoru iza zgrade današnjeg Opštinskog suda u Zaječaru i u artiljerijskoj kasarni, a smaknuća su se obavljala uglavnom noću.
- Postojala su tri stratišta - kaže Janković. - Najčuvenije je, svakako, „konjsko groblje" na Kraljevici, kako su komunisti posprdno nazivali mesto gde su streljani „narodni neprijatelji". Egzegucije su se vršile i na mestu zvanom Senjak, nedaleko od artiljerijske kasarne, i u zaseoku Duboki Potok, na putu ka zaječarskom selu Nikoličevo.
Direktor Istorijskog arhiva Timočke Krajine ističe da se, budući da pisani tragovi o tome ne postoje, pretpostavlja da su pobijeni ljudi sahranjivani u plitkim jamama na Kraljevici. Kao jedna od masovnih grobnica pominje se mesto gde je kasnije podignut spomenik Ljubi Didiću, vođi Timočke bune.
- Potomci i rođaci pobijenih ljudi tražili su od tadašnjih vlasti da im dozvole da dostojanstveno sahrane svoje bližnje, ali im to nije bilo dozvoljeno - kaže Tomićeva. - Zato su oni, pod okriljem mraka, dolazili do grobnica, rukama i noktima ih raskopavali i, po odeći, tražili svoje mrtve. Kasnije su komunističke vlasti zabranile svako okupljanje na tom mestu, tako da je do danas ostala nepoznanica koliko je zaista ljudi pobijeno u slepoj odmazdi. U međuvremenu, gotovo kompletna arhiva je uništena ili je završila ko zna gde. Zato danas samo možemo da pretpostavimo da je broj ubijenih „narodnih neprijatelja" bio oko osam stotina. Međutim, ono što mene plaši jeste mogućnost da je taj broj daleko veći...
Dan Tana bio lažni predsednik Zvezde?!
Dobrivoje Tanasijević, alijas Dan Tana, bio je lažni predsednik Crvene zvezde! Naime, posle izborne sednice Skupštine 13. novembra prošle godine staro rukovodstvo je zaboravilo da Tanasijevića upiše u registar Ministarstva omladine i sporta. Samim tim bi ugovori koje je potpisivao priznati sportski radnik iz Santa Monike praktično bili nevažeći.
Izvor Presa blizak „Marakani" tvrdi da je Tanasijević potpisao ugovor sa sportskim direktorom Ilijom Ivićem, koji trenutno vodi tvrde pregovore sa Zvezdom i traži da mu se odmah isplati 230.000 evra duga. Ako se to potvrdi kao tačno, ugovor bi mogao da bude oboren.
Dokument do koga je Press došao jasno pokazuje da su pre Vladana Lukića ovlašćena lica za zastupanje i predstavljanje Crvene zvezde bili Toplica Spasojević, prethodnik Dobrivoja Tanasijevića, i bivši generalni sekretar kluba Saša Kozić.
- Prvi čovek crveno-belih Vladan Lukić bio je začuđen kada je video da, s pravne tačke gledišta, u predsedničkoj fotelji Crvene zvezde nasleđuje Toplicu Spasojevića. Deluje gotovo nestvarno da je bivša vlast na „Marakani" zaboravila da Tanasijevića upiše u registar Ministarstva omladine i sporta. Da li je to namerno urađeno, teško je reći. Međutim, vrlo je indikativna činjenica da je pravo potpisa imao bivši generalni sekretar Crvene zvezde Saša Kozić. Nije nemoguće da je Tanasijević bio izigran na jeftin način. Znate i sami da je pre izvesnog vremena u pismu Nadzornom odboru kluba jasno naznačio da nije doneo nijednu značajnu odluku, nego da su o svemu odlučivali finansijeri i generalni sekretar Saša Kozić - ističe izvor Pressa upućen u dešavanja na „Marakani".
Zbog svega navedenog predsednik Vladan Lukić i generalni sekretar Andrija Kluet angažovali su tim priznatih beogradskih advokata. Oni žele da se uvere da li mogu da ponište sve ugovore koje je potpisao Dobrivoje Tanasijević.
- Narednih dana treba očekivati rasplet na „Marakani". Situacija je prilično delikatna, pogotovo što je Dan Tana potpisao ugovor sa Ilijom Ivićem, prema kojem je bivšem sportskom direktoru zagarantovana godišnja plata od 300.000 evra. Lukić i Kleut su već obavili razgovor sa advokatom Aleksandrom Đorđevićem i nema sumnje da će dokument iz Ministarstva upotrebiti kao adut u pregovorima sa Ilijom Ivićem. Postoje razna tumačenja, zakon je na strani novog rukovodstva, ali pitanje je kako će na spor gledati disciplinski organi FIFA u slučaju da Ilija Ivić ili neko od igrača tuži Crvenu zvezdu zbog neisplaćenih zarada - završava naš izvor.
