Izvor: B92, 02.Jan.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled stampe
"Blic News"
Intervju, glumac Voja Brajovic: Tihi otisao u hajduke
autor: Ranko Pivljanin
"Zalud je svetlost duha naseg, ako mrak vlada svuda oko nas. Samo su dela duha merilo", pevao je veliki Sekspir. Tom mraku se na svoj nacin usprotivio i glumac Voja Brajovic. Proslog utorka na kraju predstave "Bure baruta" u Narodnom pozoristu, Brajovic se publici poklonio odeven u majicu na kojoj je odslikana stisnuta pesnica dajuci tako podrsku akciji "Otpora".
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
- Mene je na taj cin inspirisao mladi svet, nasa buducnost koja se bori za mesto koje treba da nam pripada u svetu. Ovo je moj skroman doprinos toj borbi da zivimo kao sav normalan svet. Oni se bore protiv autizma, izolacije, kaveza, sirotinje, diktature i svega onog sto coveka ne cini covekom. Ovo sto sam uradio ne smatram nepozorisnim gestom jer pozoriste ne sme da sluzi za zaglupljivanje ljudi. Ne moze se ni pomisliti da je u pozoristu sve onako kako treba, kad tako nije u drustvu. Ljudi su prinudeni da prodaju, ne samo svoj talenat, vec i obraz, kaze za "Blic News" Voja Brajovic.
Glumacka postava ove predstave i tokom protesta 96 - 97. godine nije ostajala po strani. Glumci su na kraju predstave izlazili sa pistaljkama, setali ukrug po bini gde bi im se pridruzila i publika.
- Mozemo se mi slagati izmedju sebe, misliti sta hocemo ali ako ocekujemo da ce neko drugi za nas nesto uraditi, grdno se varamo. Nista se nece desiti. Ja sam i u "Radovanu Trecem" koristio priliku da komentarisem aktuelne dogadaje a tu sam procitao i zabranjeni Proglas udruzenja dramskih umetnika povodom represije na Univerzitetu. Ovo sto sam sada uradio smatram licnim cinom i ne bih zeleo da se bilo ko u predstavi oseti izmanipulisanim ili zloupotrebljenim. Mislim da se to nije ni dogodilo, jer od kolega dobijam iskljucivo poruke podrske i cestitanja. Kad smo obavestili reditelja Unkovskog on je bio miran i ponosan. Rekao je da i ako bude represije bice to dostojanstven kraj predstave. Mogu da ocekujem svasta ali ne verujem da ce predstava biti zabranjena. Narodno pozoriste nije drzavna vec narodna institucija, prica Brajovic.
Ovaj nesvakidasnji gest popularnog glumca publiku nije ostavio ravnodusnom. Gotovo cetvrt sata dug aplauz bio je recit odgovor na poruku koja im je upucena.
- Aplaudirali su pokretu i ideji. Shvatili smo da smo konacno nasli poruku te predstave koja je igrana vise od 150 puta. Poruka koja je do sada imala tragicnu refleksiju sada je do gledalaca doprla na najjaci i najbolniji nacin i prvi put je imala optimisticki karakter. Ovo je bila cista i jaka poruka koja je i sa umetnicke strane najbolje "upalila". Ona nikog nije povredila, cak ni one koji drugacije misle. To se osetilo. U stvari, sve je pitanje kolicine hrabrosti odnosno straha koji ljudi imaju. Ljudi cekaju hajduka koji goni hajduke, zele da cuju tu glasniju hajduciju. Treba se osloboditi straha. Tu ne mislim samo na obican svet vec i na ljude iz vlasti. Oni iz sopstvenog straha zavode strahovladu. Strah od promene i osvete je ubistven isto tako kao i strah od rezima. Marija Crnobori mi je jednom prilikom rekla: "Ali, ti njima moras reci!" I eto, rekao sam. Zar umetnost ne treba da sluzi razbijanju tih strahova, pita se Brajovic.
- Dosta je bola, dosta gluposti, patnje i u pozoristu i u drustvu. Ovaj narod pripada svetu i zaista je besmisleno da nas predvode najgori koji nas cine najgorim. "A mladi odlaze, Bog ih uzima sa sobom", kaze moj Dimitrije u "Buretu baruta". Ta recenica me je neposredno inspirisala da skinem kostim ispod kog je bila majica koja simbolizuje otpor. Nije to bila nikakva politicka promocija vec podrska jednom pogledu na stvarnost koji bi nam svima mogao doneti boljitak, kaze Brajovic i napominje da ga nije strah eventualnih posledica.
- Moja zabrinutost za buducnost je veca od licnog straha. Svako pozoriste je angazovano sem mrtvackog pozorista. Ono ne treba da sluzi samo sebi vec da oplemenjuje ljude sto je veliki i odgovoran zadatak. A majicu sam dobio od mojih novih mladih prijatelja. Oni me podrzavaju i veruju u mene kao sto i ja verujem u njih. Odmah posle mog istupa javili su se zabrinuti i uznemireni. Boje se da mi vise nece dozvoliti da igram. Dirnula me je njihova briga ali svako je odgovoran za svoje postupke. Nakon tog gesta sam zadovoljniji i nekako srecniji, zakljucuje Brajovic.
