Izvor: B92, 31.Dec.1999, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled stampe
"Vreme"
pise: Slobodan Kostic
Intervju: Srdjan Dragojevic
Obracun sa sobom
Mozda sam prestrog, ali cini mi se da postoji vreme kada umetnik mora da kaze - MARS STOKO!, ili da zacuti. Nema sredine.
Srdjan Dragojevic je otisao iz zemlje pocetkom godine nakon saznanja da vise nece moci da snima filmove. Nekoliko meseci proveo je u Njujorku, a sada je privremeno u Los Andjelesu. Privremeno, jer planira >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da se vrati nazad u Njujork. "Los Andjeles znaci udoban za zivot, lepo je ici na plazu u decembru. Naravno, i citava 'filmska nacija' je ovde, imam priliku da upoznam neke ljude sa kojima cu mozda saradjivati, upoznajem producente koji su zainteresovani da rade sa mnom ali i sa Miramaxom, i nude mi scenarije u nadi da cu se za njih zainteresovati i plasirati ih u Miramax", kaze Dragojevic.
"Medjutim, ima i gadnih strana na koje Evropljanin tesko moze da se navikne -dosadno je i osecaj izolovanosti je strasan. Kao u jednom romanu Isaka Asimova koji se desava na planeti gde su distance toliko velike da ljudi ne komuniciraju fizicki vec samo videofonom. Covek mora da sedne u kola i vozi se do mesta gde ce da proseta... strasno! Osim toga, pomalo mi i smeta sto su svi u filmu i oko filma i naravno - samo se o filmu i prica. To je fascinantno u pocetku, a onda pocne aktivno da ide na zivce. Sve sam ja to znao ali - ostati odmah u Njujorku je na neki nacin linija manjeg otpora, to je grad koji je bukvalno kao 'high-budget' Beograd, ista atmosfera, ljudi nadrkani, niko nikog ne postuje, nema ono lazno - 'Hiii!' sa izbeljenim zubima. Medjutim, Njujork nema zaista veze sa zemljom u koju sam dosao na 'studijsko putovanje' i koju bih zeleo da upoznam, mislim na onaj konglomerat svega i svacega koji se naziva 'Americana'."
"VREME": Mozda se mogu naslucivati i nagadjati razlozi zbog kojih si otisao, ali je to pitanje ostalo bez odgovora: sta je, zapravo, bio glavni motiv tvog odlaska?
DRAGOJEVIC: Motiva su dva - snazniji od njih predstavlja saznanje da u svojoj zemlji necu biti u mogucnosti vise da radim dok je ovaj rezim na vlasti (sve to pomesano sa umorom i gorcinom u ustima zbog svesti o gomili stracene energije). Drugi motiv je izuzetno zanimljiva ponuda Miramax Filma da sledece dve godine radim za njih, tj. da potpisem nesto sto se zove first look deal, sto ukratko znaci da sam obavezan da prvo njima dajem sve sto me zanima da radim (moje ili pak tudje stvari cija se autorska prava mogu otkupiti). Ukoliko se to njima ne dopadne, slobodan sam da to ponudim i nekom drugom producentu. Istovremeno, oni meni daju materijal (price, knjige, scenarije, pa i vec snimljene filmove za moguci rimejk) koje procenjuju kao materijal dobar za moj "senzibilitet". I to medjusobno "nudjenje" traje dok se ne zaustavimo na necemu sto odgovara obema stranama. Znaci, jedan dosta opusten odnos koji mi pomaze da se osecam prijatno ovde, osim kada "proradi" secanje na pravi motiv odlaska te pocnem da se osecam kao klasican "pecalbar". No, cak i to je u redu, ponosan sam sto sam jedan od nekoliko stotina hiljada ljudi sa podrucja ex-Jugoslavije koji su pobegli od rata, geta i svako od svog "malog firera". I lep je osecaj da ta "Juga" jos uvek zivi medju emigrantima ovde "napolju", svuda u svetu gde sam bio. Pa i ako manjka Slovenaca i Hrvata, uvek se nadje neko iz "nasih redova" da ih zameni, pa da budemo "kompletni", sa sest republika i dve pokrajine i nekadsnjom "dinamikom" koja je davala sarm toj zemlji.
"VREME": Povremeno se u "filmskim krugovima" moze cuti da sada i drugi mnogo teze rade jer, navodno, Ministarstvo kulture, RTS ili druge drzavne institucije i preduzeca ne zele vise da finansiraju filmove koji otvoreno ili prikriveno kritikuju aktuelnu vlast. Koliko to - pod pretpostavkom da to nije jedna od izmisljotina onoga sto se eufemisticki naziva "carsijom" - smatras vlastitim ucinkom?
DRAGOJEVIC: Ja, kao rodonacelnik "ruzicastog talasa" (novinarska izmisljotina, pretezno rezimskih novinara, ali zvuci ljupko, mladalacki i "kul"), imam pravo na obracun sa samim sobom, u vidu "novog crnog talasa". Uostalom, za tu "evoluciju" u mom sagledavanju sveta oko sebe zasluzna je pretezno porodica Milosevic. Sto se carsije tice, cuo sam za nezvanicnu izjavu naseg divnog glumca i solidnog poslanika kako sam ja "kriv sto Ministarstvo vise nece da finansira srpske filmove". Pocastvovan sam, ali ne prihvatam odgovornost, nece biti da sam ja tako "vazan faktor" pored svih lopuza koje opljackase novac od svega sto postoji, pa i od fonda za proizvodnju filmova. A sto se tih "filmskih krugova" tice, u secanju mi je jos uvek kako sam bas od nekih "filmadzija" bio opstruiran kada sam dao inicijativu za osnivanje "Beogradskog filmskog fonda" kao alternativi rezimskom. I jos ima kod nas filmadzija bliskih vlastima sto se obogatise praveci "govnjive" filmove i dobijajuci od fonda za kulturu kad im se prohte. Vidim da se taj "trend" ni posto sam otisao nije promenio.
"VREME": Nalazis li bilo sta zajednicko sa ostalim rediteljima iz ove sredine (Paskaljevic, Makavejev, Sijan, Kusturica...) koji, krace ili duze vreme, zive i rade na Zapadu?
DRAGOJEVIC: Nije cudo sto producenti sa Zapada zovu umetnike sa Istoka i placaju njihovu "originalnu vizuru". Mi smo odrasli u sasvim drugacijim okolnostima, "stimulusi" pod kojim smo se razvijali bili su intenzivniji, bizarniji, pa postasmo manje racionalni i proracunati a originalniji i kreativniji u filmskom izrazu nego mnoge zapadnoevropske i americke kolege. Cesto ti isti producenti na kraju shvate da nase iskustvo, bez obzira na to koliko nas formiralo kao zanimljive osobe, nije bas tako profitabilno. I to je normalno. Verujem da svi ovi koje si nabrojao nose u sebi zelju da ipak rade filmove kod kuce. Ja, licno, nikada nisam nesto mastao da radim na Zapadu. Da su mi okolnosti omogucavale da snimam filmove na svom jeziku, ostao bih bez razmisljanja. Iako sam trenutno u Americi, sebe dozivljavam kao Evropljanina i uzivam u bizarnosti situacije da sedeci u Holivudu trenutno pisem jednu pricu smestenu u moju Crnu Goru za jednog engleskog producenta koji bi to da radi sa francuskim producentom. Posao reditelja je nalik zivotu Cigana cergara, i to je jedna od drazi ove profesije.
"VREME": Sa kakvim osecanjem napusta odredjenu sredinu neko ko je tu vec zapoceo nesto, snimivsi nekoliko filmova koji su, u najgorem slucaju, barem iziritirali one koji za zivotni stav biraju konformizam?
DRAGOJEVIC: Sto se konformizma tice, to bira vecina ljudi i to je normalno - svet bi bio suvise "ludo" mesto za zivot da u njemu dominiraju "nonkonformisti". Niti su meni konformisti smetali pa sam zbog njih otisao, niti ja imam osecaj da sam svoju sredinu napustio, sve mi se cini da sam samo privremeno odsutan, kao kad neko izadje iz kuce jer mu je po sobama isprskan "sprej protiv gamadi". I sve nekako, mozda je tu moj optimizam u pitanju, imam utisak da je "deratizacija" vec pocela, samo gamad jos nije toga svesna. Ja sam ih se, opet, dosta nagledao, pronalazio u supi i cipeli, pa sam se sklonio da tu supu pojedem na miru. A malo im i vi krckajte oklope, ja sam to dosta radio. Sto se "iritantne crte mojih filmova" tice, nadam se da ona nije dominantna - cini mi se da moje filmove ljudi vise vole nego sto ih oni iritiraju. A i iritiraju pomalo, dabome, nadam se, jadna je umetnost koja to ne cini.
"VREME": Da li nekad osecas nelagodu zbog uticaja i uloge pojedinih filmova, ukljucujuci i Lepa sela... ili Rane koji postaju deo kolektivnog pamcenja o nekim dogadjajima. Povremeno se stice utisak da je za stvaranje slike o ratu u Bosni bio presudniji taj film nego novinski tekstovi ili udzbenici novije istorije. Da li ta, sporedna ali i te kako delotvorna "funkcija" filma stavlja reditelja pred ozbiljne moralne dileme oko nacina na koji ce prikazati neke stvari?
DRAGOJEVIC: Moralne dileme postoje ali, na svu srecu, dolaze naknadno. Da sam ih imao na pocetku, valjda te filmove nikada ne bih napravio. Snimanje filmova je strasno komplikovan proces, covek razmislja o naoko nevaznim sitnicama koje se sklapaju u mozaik kao neki puzzle, i sve je to uzasno nepredvidivo. Uz gomile faktora koje ometaju i pomazu pravljenje filma tu je i bezbroj malih, ljudskih, sitnih dilema i nedoumica. I laze onaj reditelj koji kaze da usred tog haosa moze da razmislja o velikim, moralnim dilemama. Ili, ako razmislja, neka mu je Bog na pomoci, napravice sranje, garantovano. Nelagodu zbog uticaja svojih filmova nemam, naprotiv, pomisao da su ti filmovi "voljeni" daje mi slobodu da sam sebi kazem: Cak i da ne uradis vise nijedan film, imaces svoje mesto u kinematografiji svog naroda sa ova tri snimljena. Posebno je to lekovito u situaciji u kojoj sam ja sada, suocen sa mogucnoscu da pravim film na jeziku koji nije moj, kada nisam bas siguran da li cu ga ikada napraviti i, ako ga i napravim, hoce li biti bar "podnosljiv".
"VREME": Nije li osecanje poraza pred ovom i ovakvom vecinom nesto sa cim se moralo racunati od samog pocetka? Zar je to predstavljalo bilo kakvo iznenadjenje? Da li si se mozda nadao necem drugacijem?
DRAGOJEVIC: Pa, ja sam, kao sto rekoh, po prirodi optimista. Valjda mi je tako poslo za rukom da napravim tri filma u sest najgorih godina nase istorije, slusajuci pri tom kako mnoge moje kolege lelecu nad sopstvenom sudbinom (druga opcija je da radim za "de-be", a posto je ista (opcija) kod nas vazda popularna, slobodno i nju uzmite u razmatranje). A da kritikujem tu "cutljivu vecinu" znacilo bi da kritikujem sopstveni narod, a to je (pa i kada za to ima osnova) po meni - neukusno. Nema tog naroda koji se ne bi "inficirao" mrznjom i "primitivizmom" uz takve monstrume koji su vladali televizijom od 1991. godine. Narod je jos i dobar kakvim su ga "planski" pravili da bi sa njime, kao sa stokom, cinili sta hoce. Paradoksalna situacija (poznata svima u egzilu) da se zbivanja u domovini prate iz inostranstva vise no dok se tamo zivelo ni mene nisu mimoisla. No, tesko je to sve podneti, covek se sa ove udaljenosti i vise nervira. Kada si tamo nekako te stiti "membrana okorelosti" i cinizma. Ipak, obraduje me ponesto: najava Djindjica da ide, smatram to postenim, samo kad bi i gospodin Draskovic odlucio da ga sledi, poverovao bih da ima nade. Ovde bih stao, mnogo sam daleko od domovine da bih nekome u domovini "solio pamet".
"VREME": Mozda je neukusno kritikovati sopstveni narod, ali ovaj rezim nije pao s neba vec je ovde rodjen i tu se vec citavu deceniju sigurno i udobno odrzava. Zasto onda "pravljenje naroda" po meri vlasti - sto bi inace bio interes svakog ko vlada - nije siroko rasprostranjena pojava u svetu?
DRAGOJEVIC: Pa ja bih bas, naprotiv, rekao da jeste. Sve pojave koje se ovde uocavaju kao dramaticne i (nama ponekad cudne) promene u americkom drustvu jesu uzrokovane logikom velikog kapitala koji vlada. Na primer, liberalizacija homoseksualnosti i popularizacija homoseksualnih veza apsolutno su zasnovane na ekonomskim razlozima. Cinjenica je da homoseksualna zajednica (muska ili zenska, svejedno) zaradjuje vise nego heteroseksualna. Iz toga proizlazi da oni mogu sebi da priuste vise, bolja kola, skuplje kuce, oni su, sve u svemu, mnogo bolji potrosaci od "normalnih". Osim toga, homoseksualci su i zahtevniji potrosaci, njihov ukus je bolji te oni ispunjavaju onaj segment potrosnje gde spadaju umetnost, kultura, moda, dakle skupi i sofisticirani proizvodi. Pa zato nije cudno da se "homoseksualna kultura" etablirala i postala zasticena sa najviseg nivoa... Onda, ovde postoji jedan veoma snazan proces plasenja naroda kriminalom i nasiljem, to je stalno glavna tema u medijima, ide se sve do stampanja fotografija nestale dece na pakovanjima mleka, i slicnih stvari. I to se sve dogadja u trenutku kada je stopa kriminala ovde manja nego ikada. Zvuci paradoksalno, zar ne? Ali, sve je ovo jedna vesta kampanja koja za cilj ima stvaranje straha i eliminisanje "suvisnog izlazenja napolje", "spontanog i neproduktivnog", tako da gradjanin sve vise ostaje u kuci, pred televizorom i tako se, s jedne strane, lakse kontrolise i, sa druge, ima vise prilika da vidi reklamnu poruku i da sopinguje. (Moram priznati, ugrizoh se za jezik posto sam ovu teoriju izlozio, jer je gradja idealna za rezimske medije, zar ne?) E sad, na vama je da birate sta vam je draze - ovo ili RTS sa svojom nesto manje suptilnom ali nista manje efikasnom propagandom tipa - "bande ustaskih fanatika"... "NATO protuve"... "uspesna izgradnja i obnova"... Pretpostavljam da je znacajna i razlika sto ovde ljudi barem "sopinguju", a i ulja ima, juce sam bio u supermarketu i licno se uverio.
"VREME": Svojevremeno si se slagao sa jednim od tvojih junaka da je "stara dobra utoka bolja od serpi i pistaljki". Na osnovu tvog izbora bi se moglo pomisliti da je od utoke, serpe i pistaljke ipak bolje otici i gledati stvari sa strane.
DRAGOJEVIC: Pa, i da i ne. Imao sam prosle godine veoma jaku zelju da ostanem i da se, umesto filmovima, privremeno bavim politikom. Ali, kako tu uopste poceti, od cega? Kako izbeci da ne budes samo iskoriscen od ljudi koji se kao "dezurni" opozicionari obogatise? I ko sam uopste ja da oholo smatram da imam bilo kakve sanse i prava na takvu misiju? Sve su to pitanja na koja nisam imao odgovor. Ponekad pomislim da sam pogresio, ali covek nema dva zivota da to proverava. Sto se gledanja stvari sa strane tice, voleo bih kada bi, makar na kratko, to mogao. Emocionalno sam prikovan za Beograd i sve sto se tamo dogadja, a to nije bas dobra osnova da se nesto ozbiljno ovde zapocne.
"VREME": Da li ces sada moci da ponovo snimas vesele, "fancy" filmove, buduci da tvoje novo okruzenje dopusta i tu vrstu eskapizma?
DRAGOJEVIC: E pa tu je pomalo neocekivana situacija. Za sada mi moj poslodavac daje veoma ozbiljne i umetnicke scenarije na razmatranje, mada bih ja, priznacu, pre snimio nesto zaista eskapisticko. Ali, to sto me vide kao reditelja za "teske teme" moze, naravno, samo da laska. Uostalom, tek kada covek dodje ovde shvati zasto je tesko napraviti "realistican" americki film - vecina stereotipija koje sam godinama sticao kroz filmove i literaturu pokazuju se kao tek povrsinsko skiljenje u jednu veoma drugaciju kulturu. Svestan sam da, i kada bih zeleo da napravim film koji se bavi "americkom stvarnoscu", tipa Election ili American Beauty, ne bih to bio u stanju da ucinim jos godinama. Dakle, realnije je da svoj put trazim u "cistom zanru" ili filmu koji je smesten u "period". "Period filmovi" su, medjutim, automatski skuplji, te zato i riskantni za producenta, a od cistih zanr filmova trenutno dominira romanticna komedija. Ja, kao sto rekoh, vise nisam pravi covek za tako nesto. Ali, imam neke svoje stvari koje razvijam, a o njima ne volim da pricam dok se nesto konkretnije ne desi. Moze se ispostaviti da je sve to bila samo magla.
"VREME": Da li Amerikanci imaju razumevanja za planove i zelje nekoga ko nije Nemac ili Englez vec - Srbin?
DRAGOJEVIC: Cudi me da ni vi iz "pametnijih" novina niste imuni na te "ma normalno, mrze nas ko Nemce, mamicu im... i to samo zato sto smo Srbi", kakva se ocekuje (i u pregrstima dobija) od rezimskih medija - moram ti reci, u tvom pitanju pronalazim zamasnu dozu ksenofobije koja mi zloslutno odjekuje. Ipak, odgovoricu. Cini mi se da ljude ovde generalno nije briga odakle dolazis sve dok ih ne ugrozavas, dok si fin, dok ne pljujes na pod i naravno - dok si produktivan, dakle donosis profit. Slazem se da je mozda to pomalo "suvoparno" i, iz naseg ugla, cak i ekscentricno stanoviste ali covek shvati da je ono poprilicno - fer. Ja, bar za sada, nalazim da je dosta "udobno" za zivot... A takva promena i prija. Sto se "srpskog pitanja" tice, vele mi ovde starosedeoci da su izmedju 91. i 94. sa ponosom pred lepsim polom isticali svoje nacionalno poreklo koje im je, automatski, obezbedjivalo reputaciju "macho" tipova i "pravih muskaraca" (kategorija koja je ovde zaista deficitarna) bez obzira na propagandnu "ofanzivu" protiv Srba. Ali, dodaju oni, nakon Krajine, Bosne i, posebno, "jakog neresenog rezultata" na Kosovu, bolje ovdasnjoj devojci reci cak i da si Slovenac nego Srbin.
"VREME": Mislim da se nismo razumeli. Pitanje je postavljeno zbog tvog ranijeg stava da "ne pravis filmove za inostranstvo" i da je "dobro samo ono sto ide iz lokalnog". Zbog tvog takvog opredeljenja - a ne zbog navodne mrznje prema Srbima koja postoji u svetu - cini se da moze biti vazno da li je neko Srbin, Nemac ili Englez.
DRAGOJEVIC: Hm, onda dobro, ali bez obzira na to sto je nesporazum, ne bi bilo lose da ovaj odgovor ukljucis kao svedocanstvo toga do kakve paranoidnosti smo dovedeni. Ja sam na takve stvari zesce alergican, mrzim ta opravdanja kojima sebe tesimo i pravdamo. More, ne ide nam lose zato sto smo Srbi nego sto smo budale. I mogu ti reci da sam se ovde uverio da nas niko ne vrednuje drugacije samo zato sto smo Srbi. Evo ti jednog primera - dva "Anglosaksoncica" se posvadjase u skoli sa mojom decom i krene medjusobno "cascavanje", i na kraju nazvase ih oni - zlim Srbima. Cuo to dezurni ucitelj, prijavio direktoru, napravi se skandal, hteli dva klinca da izbace iz skole po kratkom postupku zbog "vredjanja po nacionalnoj osnovi". Morao sam da intervenisem i da molim direktora da to ne cini, jer sta su deca kriva pored roditelja izlozenih tromesecnoj propagandi koja je imala za cilj da opravda bombardovanje pred americkom javnoscu. Jedva mali "sovinisti"ostadose u skoli. E sad da se vratim na tvoje pitanje, sto se "lokalnog" u umetnosti tice, i dalje to mislim, ali kada se radi o filmovima koji barataju "neposrednom stvarnoscu". Zato cu mozda i morati ovde da "pobegnem u zanr", jedan od projekata koji bih ovde voleo da radim zove se WESTWORLD, trebalo bi da to bude rimejk solidnog filma Majkla Krajtona iz sedamdesetih, secate se onog sa Julom Brinerom kao robotom nad kojim se izgubi kontrola. Vreme u kome zivimo je cak i idealno da se ponovo napravi takav film, jer kao da zabavni centri gde se ljudi ubijaju bez straha od kazne zaista i postoje, zar ne?
"VREME": Moze li se uopste nesto raditi u sredini gde razlike ili bilo koju vrstu (autorskog) radikalizma guse kriterijum zarade i nacelo "politicke korektnosti"?
DRAGOJEVIC: Pomalo je rano za takvo pitanje - verovatno cu do sledece nove godine moci da dam odgovor koji ce se ticati samo mog licnog "slucaja". Cinjenica jeste da ovo nije najbolje vreme da se u Holivud dodje. Forman, Paser i Koncalovski dosli su u jedan dosta "hrabriji" Holivud od ovog sada, koji je zaista pritisnut nekritickom kampanjom protiv nasilja, manijom "politicke korektnosti" i cenom filmova koja je uzasna zbog zvezda koje kostaju bezobrazno mnogo. No, filmovi kao sto su Being John Malkovich ili American Beauty koji, uprkos odstupanju od stereotipnog ipak zaradjuju novac, daju nadu da postoji put koji spaja autorsko i komercijalno. Inace, autora uvek nesto "gusi". Da li je to producent, komisija za moral, osiguravajuce drustvo, "uvlakac u bulju" iz SPS-a ili clan boracke organizacije nebitno je. To je istovremeno i prokletstvo i snazan podsticaj, tesko je snimati film u sterilinim, bezbednim uslovima - pogledajte zapadnoevropsku kinematografiju danas, milioni ekija iz filmskih fondova, ali tek pokoji dobar film.
"VREME": Koliko, s druge strane, tvoj aranzman ostavlja slobode ako bi pozeleo da uradis nesto sto u toj sredini nije "podobno". Da li bi - pod pretpostavkom da tako nesto uopste hoces - dobio novac da napravis film o NATO intervenciji u Jugoslaviji na nacin na koji ti vidis te dogadjaje.
DRAGOJEVIC: Ne verujem da ce bilo ko pokusati da pravi film o tome, delom sto je ljudima ovde dosta dogadjaja na teritoriji bivse Jugoslavije (fimovi o tome se ne pokazase bogzna kako profitabilnim), delom sto je to ovde vec "daleka proslost", ali delom i zbog toga sto ovde ipak postoji shvatanje da je to bio neposten, prljav i nepotreban rat. E, zbog ovog treceg mislim da ce i vremenska distanca morati da se uspostavi - kao sto postoji u slucaju filma Three Kings o dogadjajima u Zalivskom ratu (inace odlicnom i postenom filmu). Problem pravljenja filma o ovom ratu je i dramaturski - nema mnogo mogucnosti za dramu (jer su protagonisti miljama udaljeni jedni od drugih), a sa druge strane suvuise je mogucnosti za pirotehniku i specijalne efekte, a to nije nesto cemu sam ja posebno naklonjen. A i kakvu pricu smisliti o tome - cak i iz vizure Zapada, kakav je heroj pilot koji zasticen gomilom skupocene opreme vrsi egzekuciju nad ciljevima daleko dole na zemlji. Mozda se o ovom ratu moze napraviti crna prica, tragikomicna, neka vrsta Hellerove Kvake 22. Osim toga, ja ovaj rat ne vidim kao dovoljan povod za citav film - to bi vam bilo kao da pocnete da pravite film o Neronovom zivotu, pa snimite samo scene u kojima Rim gori i kazete - eto filma. Pola godine nakon surovog bombardovanja jedne male zemlje isplivala je na povrsinu jeziva cinjenica - taj rat je bio samo manje vazna epizoda u prici o demonskoj porodici koja unistava svoj narod. S druge strane, meni je i dosta svega toga, imate od mene Lepa Sela, imate Rane, ja sam ionako hteo da snimam Kovacevicevog Svetog Georgija. I to cu da uradim jednog dana zajedno sa svojim prijateljima Duskom Kovacevicem i Batom Nenezicem, postoje povoljne vesti od nekih evropskih kompanija koje su za tu pricu zainteresovane. Paradoksalno je da se vise stranci interesuju za tu dramu koja je nasa klasika, srpsku pricu na srpskom jeziku nego rezim. Valjda ni ja ni Dusko Kovacevic ne zadovoljavamo kriterijum "moralnopoliticke podobnosti" koji je ponovo na snazi. Pa neka i jeste, mislim se, samo neka bar finansiraju par filmova pa makar i onih koji su njima po volji, neka bar time omoguce sve malobrojnijim filmskim profesionalcima Srbije da se nekako prehrane. A i da nam se produkcija ne ugasi. Cujem da se snimaju ili se planiraju filmovi o bombardovanju. I treba, ali bas me zanima kakav ce pogled na to imati autori... Ako ne spomenu koliko je rezim doprineo tom bombardovanju, ako ne kazes da su oni jadni ljudi poginuli u televiziji planski i svesno tamo zrtvovani, bolje da ih i ne prave. Mozda sam prestrog, ali cini mi se da postoji vreme kada umetnik mora da kaze - MARS STOKO!, ili da zacuti. Nema sredine. Sto se mojih "susreta sa ideologijom" ovde u Americi tice, stvar je sledeca - imao sam ponudu da radim film po istinitoj prici s kraja osamdesetih, o kubanskom pilotu koji u novom MIG avionu bezi sa Kube u USA, a posle trazi od Kastra da pusti u Ameriku njegovu zenu i decu. Kada mu Kastro odgovori negativno, on pise Gorbacovu da intervenise, sve bez uspeha. Onda seda u iznajmljenu "cesnu" i ide na Kubu da sam spasi svoju porodicu. Fascinantna prica ali - tesko covek moze da izbegne zauzimanje jedne strane u takvom sizeu, zar ne? E sad, mene bi zanimala prica u kojoj bi, recimo, taj jadni emigrant pobegao sa porodicom i postao heroj meseca, pa mu daju kreditne kartice, kucu, kola a on gleda i misli - auu, dosao sam pravo u raj. A onda, sledeceg meseca, covek ispadne iz medijske zize i nadje se sa 100.000 dolara duga. On mislio da mu je sve to poklanjano, nije cuo za kreditne kartice. Nazalost, nisam dobio takvu pricu vec drugaciju, sa "herojskim elementima". A gde meni, ciniku, da daju herojske elemente. Uostalom, kada vec nisam uspeo da upoznam Tita, ne bih voleo da "uprskam" svoje sanse da sretnem druga Fidela.
