Izvor: B92, 28.Dec.1999, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled stampe
"Vreme
pise: Ljubomir Zivkov
Kuca ljubavi
Robijastvo je u mnogim zemljama palo na niske grane (hajde sto ga ne cene oni koji su na slobodi nego ga se gnusaju i sami zatvorenici), docim kod nas ne zna se kome je lepse: osudjenicima, gradjanima koji ce tek dopasti zatvora ili onima koji nad kaznjenicima bdiju, kuvaju, rasadjuju cvece, prave sedrvane i dr., a sve zato bi da boravak iza resetaka svima ostao u sto prijatnijoj uspomeni. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Vazda spremna da se uhvati u kostac sa mracnim stranama nase zbilje, "Politika" je prosle sedmice svakodnevno objavljivala "Price iz nasih zatvora": ako mi koji nismo dopali zatvora zivimo ovako kako zivimo, kako li je tek iza resetaka!? Da bi mozaik bio sto verodostojniji, "Politika" je u jail research ukljucila veci broj novinara i, gle, svi su dosli na isto, ne zna se sta je u zatvorima lepse - ambijent, hrana, kulturno-zabavni zivot, krajolik, drugarstvo, zivotna sredina...
"Upoznaj zatvor da bi ga vise voleo", tako bi se to zvalo da sam kojim slucajem ja neki djavo u kadkazemnovinemislimpolitika: svuda prodji u zatvor dodji, ne zna se je li bolji smestaj ili usluge, o raznovrsnosti i bogatstvu zivota koji je u kazamatima nuzno drustven da i ne govorimo... Ako vam se posreci da dospete u niski zatvor i ako se u njemu dobro vladate pisljiva tri meseca (sto je nista naspram vase kazne), pripadaju vam dva sata boravka u kuci ljubavi. Tako se zove omanja stambena zgrada u koju ce na dve ure doci vasa supruga, naravno ako se i ona dobro vladala tri meseca i ako vas za to vreme nije ostavila.
Robijasi su toliko blagodarni upravi za radost koja im sleduje za svako godisnje doba da je zabelezen samo jedan slucaj bekstva iz kuce naslade. Da li je nezahvalnik pobegao tek kad je zadovoljio pozudu, je li pobegao od supruge ili je, prezrevsi kutak koji je uprava predvidela za ljubav i borbu protiv bele kuge, odjurio da vodi ljubav u vlastitoj kuci ili hotelu, ne zna se, tek, uhvacen je i vracen - sigurno ce mu trebati bar sest meseci dobrog vladanja da bi opet dobio kljuc.
Kad nisu u kuci ljubavi, osudjenici pisu za novine "Nas zivot", sami ih uredjuju i licno stampaju u zatvorskoj stampariji, a kad nisu zauzeti novinarskim i urednickim poslovima stampaju garantna pisma za bojlere marke "Deligrad". Novinar zapaza da mnogi gradjani imaju ta pisma a i ne znaju da su garancije srocili crni andjeli. Pitomci niskog kazamata imaju i auto-servis, opravljaju kola civilima i daju im potvrde o izvrsenom tehnickom pregledu, ali dok jedni menjaju paknove i udaraju stambilje, drugi prave namestaj, treci lepe plocice po dnu olimpijskog bazena... Vecina se ipak bori da dospe u krojacnicu gde se kreira i sije garederoba koja ce na nekoj medjunarodnoj smotri pokupiti Grand prix cim sankcije padnu... Uniforme iz niskog modnog salona izuzetno su dopadljive, udobne, klasicne (pruge) i - dugotrajne: prosecan vek uniforme ne sme biti kraci od prosecne kazne, to je aksiom kazamatskog snajderaja.
Tekst "Celije kao apartmani" ovako pocinje: "Mnogi hoteli mogli bi da se dice ponudom da su im sobe uredjene kao one u Okruznom zatvoru u Kraljevu." Kreveti udobni, posteljina ustirkana, slika na televizorima bez snega i bez strafti, daljinskim upravljacem mudro rukovodi demokratski izabran sobni staresina, tu su sanitarni cvorovi, iznad svakog lavaboa ogledalo da bi osudjenici mogli da se briju bez krvoprolica, prostorije su ciste, tople i nadasve svetle, senke resetaka su jedini detalj koji zitelje ovog rajskog ambijenta podseca na to da su se ogresili o zakon, preko razlagasa dopire divna muzika i jos divnije vesti; kuvar nije nikakav osudjenik nego vrsni profesionalac koji se zahvalio upravi hotela "Termal" u Mataruskoj banji i zaposlio se tamo gde je plata bolja i gde su gosti zahvalniji - jos jedan dokaz da nam turizam ozbiljno zaostaje za tamnicarstvom...
Pitomci uzickog zatvora dali su oduska svojim hortikulturnim nagonima te napravili djulistan kojim se ponose i oni i uprava, fontana im radi preko cele godine, a ono sto robijase posebno veseli jesu kamere koje snimaju svaki kutak njihovih ureditih celija, tako da se nijedan osudjenik ne moze osetiti zapostavljenim... Kamere su dobili zahvaljujuci drugu Zimugi, neobicno snaznom Ukrajincu nad kojim je uprava zelela da ima danonocni nadzor poradi toga sto je Zimuga bio prvak SSSR-a u dzudou... Bilo kako bilo, i u niskom zatvoru svako ima pravo, kao kod Orvela, da gleda i da bude gledan, za razliku od neosudjenih lica koja samo pasivno gledaju televiziju. Zidovi uzickog zatvora ojacani su zahvaljujuci manje cuvenom osudjeniku koji je - ne cekajuci eventualno pomilovanje predsednika Republike - kasikom napravio rupu kroz koju je umakao.
U jeku NATO agresije uzicki zatvor nije bio iseljavan, pred NATO bombama osudjenici i strazari bili su jedna porodica, upravnik Sokolovic je, za razliku od na primer kralja Petra, sve vreme rata bio sa svojima, sto zatvorenici "gotovo s ponosom isticu" a novinar "Politike" gotovo s ponosom belezi; u Zabeli je otvorena crkva (zasad samo pravoslavna, ali bice verovatno i drugih bogomolja s obzirom na multietnicnost koja nase zatvore krasi mozda jos vise nego nas svakodnevni, slobodan i slobodarski zivot); robijasi mogu da poste, mogu da drze dijetu, mogu da jedu vegetarijanski, koser, citaju do mile volje, dobijaju bojice, ulje, stafelaj...
Procitajte bar jednu "Pricu iz nasih zatvora", oseticete zavist zbog svega u cemu nasi osudjenici uzivaju. Ako ste na ivici da prekoracite zakon, sad ce vam biti lakse da sudbonosni korak napravite, ali otisli na robiju ili ne, necete kraj tolikih i takvih nasih kazniona imati srca da bilo koga pustite u haski zatvor, tu "sofisticiranu zamenu za koncentracione logore"
