Izvor: RTS, 10.Maj.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (10. 05. 2009.)
Carstvo heroina u Velikom Trnovcu, Otkaz strašniji od smrti, Država uporno štiti neplatiše, Iskasapila se!, naslovi su iz današnje beogradske štampe
Carstvo heroina u Velikom Trnovcu
Glavni distributivni centar trgovine narkoticima za Balkan je mesto Veliki Trnovac, u opštini Bujanovac, na jugu Srbije, pokazuju podaci srpske policije. Procene ukazuju da se švercom droge bavi oko 6.000 Albanaca iz tog dela Srbije.
Priča o Velikom Trnovcu, kao >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << glavnom punktu za narkotike, ponovo je aktuelizovana pre nekoliko dana kada je u akciji policije zaplenjeno pet kilograma heroina, čija vrednost iznosi više od 300.000 evra. Uhapšeni su Abdulah Ameti (1980) iz Preševa i Šaban Haziri (1949) koji je upravo iz Velikog Trnovca.
Droga je zaplenjena na naplatnoj rampi u Bubanj potoku, gde je zaustavljen automobil „audi A4" vranjskih registarskih oznaka kojim je upravljao Šaban Haziri. Kod suvozača Ametija u predelu struka, u dve plastične kese oblepljene selotejp trakom pronađen je heroin ukupne težine 4.880 grama. Praćenje aktivnosti onih žitelja Velikog Trnovca za koje postoje podaci da se bave trgovinom droge još jednom se pokazalo kao efikasno.
Podaci naše policije da je Veliki Trnovac već godinama najveći distributivni centar droge na Balkanu poklapaju se sa informacijama koje u svojim izveštajima već dugo spominje i Interpol. Prema istim podacima, u Velikom Trnovcu u svakom trenutku najmanje tri tone heroina spremno je za isporuku.
O Trnovcu informacije imaju i u italijanskom Centru za borbu protiv mafije (DIA). Oni su u nedavnom izveštaju izneli podatak da se skoro 70 odsto droge namenjene zapadnoevropskom tržištu švercuje preko Preševa i Velikog Trnovca.
Prema tom izveštaju, krijumčarenje je glavna delatnost za oko pet hiljada Albanaca iz tog dela Srbije, a celokupan šverc droge kontrolišu porodice Osmani, Halifi i Bunjaku.
Italijani su u istom izveštaju napisali da iako se zna da je to područje puno kriminala, niko im ne može stati na kraj. Evropske policije nemaju pravo da deluju na području Srbije, a službe Srbije ne mogu adekvatno da intervenišu.
Dakle, sve svetske policije to znaju, ali, čini se, da niko ne može da prodre u selo. Neke procene kažu da te tri tone skladištenog heroina danonoćno čuvaju straže do zuba naoružanih Albanaca, ali pouzdanih potvrda zapravo i nema. Jedan inspektor policije upućen u situaciju na jugu centralne Srbije objašnjava da su policijske akcije u Velikom Trnovcu teško izvodljive jer je celo selo uključeno u i te kako unosan narko-biznis.
Skoro svi meštani su povezani bliskim rodbinskim vezama, pa je među njih nemoguće ubaciti agenta ili doušnika, a seoske straže su tako dobro organizovane i postavljene da niko neprimećen ne može da se približi Trnovcu. To upravo pokazuje i prošlonedeljna zaplena heroina koji nije nađen u Velikom Trnovcu, već na naplatnoj rampi kod Beograda.
Ta zaplena predstavlja i presecanje još jednog kanala krijumčarenja heroina koji se protezao na „severnom pravcu" takozvanog „balkanskog puta droge".
Otkaz strašniji od smrti
Ko je preživeo do sada, preživeće i ovo - jedna je od najčešće izgovorenih rečenica ovih dana u Srbiji. Svetska ekonomska kriza je tek pokucala na naša vrata, a svakodnevno se vode žestoke polemike o tome kako ublažiti njene posledice. I dok se udarni talas krize tek očekuje, postavlja se pitanje kako se prosečan Srbin bori protiv aktuelne besparice?
Umesto da se sa prijateljima provode po restoranima i kafićima, Srbi su, baš kao pod sankcijama, pronašli alternativu. Manje plate, skupi krediti i skok evra, naterali su mnoge da u megamarketima pazare pivo i vino i organizuju sedeljke. I žene su odlučile da doprinesu kućnom budžetu. Ne idu kod frizera i kozmetičara, već same feniraju kosu, farbaju se, lakiraju nokte... Zato i ne čudi što je na stotine salona lepote u Srbiji zatvoreno u proteklih nekoliko meseci.
Saveti o štednji su sve popularniji. U kupovinu tako ne treba ići svaki dan, već jednom mesečno, jer čovek kada god uđe u prodavnicu pazari i nekoliko stvari koje mu realno nisu neophodne. Takođe, u šopingu bi trebalo da se držite spiska. Plaćajte gotovinom, a ne karticom. Od keša ćete se teže "odvojiti", a i tako ćete lakše pratiti troškove.
Ako manje vozite kola, pravite sendviče kod kuće, smanjite ispijanje kafe i nepotrebno duge telefonske razgovore, ne koristite kreditne kartice, mesečno možete da uštedite i više od 10.000 dinara! Ponedeljkom i petkom su najveće gužve, pa je bolje na posao otići gradskim prevozom i tako izbeći troškove i nervozu zbog gužve. U slučaju da sa kolegom živite u komšiluku, na posao krenite jednim automobilom i podelite račun za gorivo.
Ipak, ko je ostao bez posla, teško da će mu ovi saveti o štednji ekonomskih stručnjaka nešto značiti. U vreme sankcija, nije bila retka pojava da fakultetski obrazovani ljudi posle otkaza prodaju neku robu na buvljaku ili švercuju gorivo iz Rumunije ili Mađarske. Danas su pumpe pune goriva, a u megamarketima nema šta nema...
Svetska ekonomska kriza se pokazala kao efikasan recept za spas brakova, što je slučaj i gotovo svim evropskim zemljama, pa i Srbiji. Dok su sa finanijskom emancipacijom mnogi bili spremni da se ponovo okrenu samačkom životu, sada se pojedinci znatno teže odlučuju na raskid. Za ovu novu pojavu nije samo kriv nedostatak novca, već i osećaj ugroženosti, koji ekonomska kriza izaziva.
Borba sa krizom je žestoka i na bogatijem Zapadu. Poslednja istraživanja su pokazala da prosečan čovek ne zna da se snađe u globalnom finansijskom kolapsu. Iako se trude da štede, mnogi ne vide drugi izlaz nego da podignu nove kredite, kako bi vratili stare dugove, nadajući se da će sačuvati posao i da će krizi uskoro doći kraj.
Japanci se zasada mnogo bolje snalaze u krizi, jer se razlikuju od ostalih stanovnika bogatih država, po tome što i u uslovima blagostanja nisu zapostavili štednju. Takođe, psihološki su znatno spremniji da podnesu ograničenja.
Slično je i u Kini, gde prosečan građanin od zarađenog dolara uštedi čak 35 do 40 centi. Poređenja radi, Amerikanci su pre 15 godina štedeli oko sedam procenata zarade, uz prosečan dug na kreditnim karticama od 3.100 dolara. Danas, stopa štednje iznosi minus jedan posto, a dug na karticama je tri puta veći u odnosu na onaj od pre 15 godina.
Dokle su stvari otišle možda najbolje pokazuje situacija u Španiji, gde nesrećni ljudi u oglasima nude na prodaju svoje organe! Iako je takva prodaja zabranjena, očajnici se nisu libili da ponude bubreg, plućno krilo ili koštanu srž i da za "robu" traže od 15.000 do nekoliko stotina hiljada evra. Nezaposlenost u Španiji trenutno iznosi preko 15 posto.
Država uporno štiti neplatiše
U kasi PIO fonda ove godine pojavio se dodatni manjak od 24 milijarde dinara jer poslodavci ne uplaćuju redovno doprinose. Manjak je pokriven rebalansom budžeta, tako da je učešće države u isplati penzija na ovaj način povećano sa 189 milijardi na 213 milijardi dinara.
Rebalansom budžeta problem jeste trenutno prevaziđen, ali država nema mehanizme kako bi naterala neredovne platiše da počnu da uplaćuju doprinose, štaviše, dug za neplaćene doprinose se mnogo više uvećao.
Prošle godine iz budžeta je za penzije izdvojeno 137 milijardi dinara, dok je ove godine budžetsko učešće u isplati penzija povećano na 213 milijardi dinara. Tome su osim neplaćenih doprinosa kumovali i linearno povećanje penzija od 10 odsto.
- Država mora nešto hitno da preduzme, da se ne dozvoli dalje slabljenje finansijske discipline. Ako se ovakvoj praksi ne stane na put, onda će i redovne platiše početi da izbegavaju plaćanje doprinosa. Tada ćemo biti u ozbiljnom problemu. Šta će biti ako država do kraja godine bude u težoj finansijskoj situaciji, kako će se obezbediti novac za isplatu penzija - pita se Milan Nenadić, predsednik penzionera Vojvodine i član Upravnog odbora PIO fonda.
Nenadić kaže da su je Upravni odbor PIO fonda tražio da im se dostavi izveštaj o uplatama doprinosa i da se navede ko su najveći dužnici, ali da im iz Poreske uprave nikada nisu dostavili takve podatke.
Trenutno dug PIO fondu s kamatama iznosi 154 milijarde dinara. Zna se da je ovolika dugovanja napravilo 40.000 fizičkih i pravnih lica. Međutim, ko su najveći dužnici za neplaćanje penzionog i invalidskog osiguranja, u Poreskoj upravi nismo uspeli da saznamo. Oni kažu da ih Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji u članu 7. obavezuje da kao službenu tajnu čuvaju podatke o poreskom obvezniku. Neplatiše je država zaštitila, a ko će da štiti radnike koji zbog neplaćenih doprinosa ne mogu da odu u penziju.
Ponavljaju se iste greške kao u doba Miloševića. Vlast u Srbiji očigledno nije izvukla nikakve pouke kada je na stotine hiljada ljudi ostalo bez penzije i kada je država svima od 1991. godine do 2003. godine povezala staž.
Penzioneri Vojvodine još jednom su apelovali na Ministarstvo finansija da se pojača rad inspekcijskih službi, kako bi se obezbedio dovoljan priliv novca za redovnu isplatu penzija.
Inače, da bi naterala poslodavce da uplaćuju doprinose, država je odlučila da neredovnim platišama otpiše kamate ukoliko otplate glavnicu duga. Otpis kamate rađen je po tri modela. Kompletna kamata otpisana je svima koji su glavnicu duga isplatili do 31.12.2008. godine. Koliko je takvih privrednika bilo u Poreskoj upravi, nismo saznali. Drugi model je podrazumevao otpis 75 odsto kamate svima koji do 31. marta isplate glavnicu duga. U kasu PIO fonda po tom osnovu uplaćeno je 1,9 milijardi dinara (700 miliona duga, 297 miliona tekućih obaveza i 93 miliona od kamate), a otpisano je 279 miliona. Dužnicima koji do 30. juna 2009. godine izmire dugovanja biće otpisano 50 odsto kamate.
Iskasapila se!
Prava drama odigrala se juče u Zemunu, u Ulici Jakuba Kuburovića broj 64, kada je policija, nakon dojave da u jednom od dvorišnih stanova naga mlađa žena leži u lokvi krvi, onemogućena da priđe licu mesta, jer je razjareni pit-bul terijer kidisao na svakog ko bi pokušao da priđe vratima i ukaže pomoć povređenoj.
- Sklonite se za slučaj da budemo prinuđeni da pucamo u psa - upozorio nas je jedan od policajaca koji držeći pištolje stajali na stepeništu kraj ulaza.
Prema prvoj verziji, koja se ubrzo nakon blokade zgrade pronela, postojala je mogućnost da je pas nasrnuo na povređenu L. J. (33) i iskasapio je, s obzirom na to da je, prema priči policajaca, prizor koji su ugledali kroz prozor stana bio više nego jeziv i ukazivao je na to.
- Isprva je nepomično ležala na podu u ogromnoj lokvi krvi, dok je pas kružio oko nje i kidisao na svakog ko bi prišao prozoru ili probao da otvori vrata stana. Delovalo je kao da je on rastrgao... Međutim, posle nekog vremena, devojka je počela da se pomiče, što nas je ohrabrilo, ali je s druge strane situacija postala još dramatičnija, jer ni mi ni ekipa Hitne pomoći nije mogla da priđe do nje i pruži joj pomoć zbog razjarenog pit-bula. Takođe, bilo je rizično i pucati, jer se pas nalazio kraj devojke... Da zlo bude veće, znali smo da je devojka HIV pozitivna, dugogodišnji narkoman, pa smo morali da budemo još oprezniji, čitav stan je bio u krvi... - dok razgovaramo sa policajcima neko iz ulaza javlja da je devojka ustala, da šeta po sobi, ali da ne želi da pusti nikoga u stan, niti da veže psa.
- Potpuno je gola, sva u krvi, šeta po sobi... - samo je u prolazu dobacio kolegama jedan od policajaca žureći da navuče sterilne rukavice i vrati se na lice mesta.
- Znam samo da je tu živela s majkom, ali da već neko vreme živi sama. Znam da se uplela u te proklete vode s drogom, ali je dobro dete, najgora je bila za sebe - govori komšija iz ulice, ne želeći da se predstavi i da išta više kaže. Policijske patrole i vozilo Hitne pomoći privukli su znatiželjnike, koji odmahuju glavom na svako pitanje o zlosrećnoj devojci. Već predugo sve traje, sve su nervozniji i oni od kojih smo ponešto uspeli da saznamo - policajci.
- Hvalim te Bože, konačno se pojavila neka komšinica koju pas poznaje, pokušaće da mu priđe i da ga veže dok ne dođu šinteri... - čujemo kakav je plan, na izmaku drugog sata drame.
- Kolege, stavite rukavice i ajde ovamo... - komanduje policajcima pred zgradom jedan od onih iz ulaza. Tehničar Hitne pomoći priprema nosilo, po svemu sudeći komšinica je uspela da veže psa i drami je kraj. Barem ovom činu.
Otvaraju se oba krila ulaznih vrata zgrade, trojka Hitne pomoći i nekoliko policajaca u ćebetu iznose devojku okrvavljenih nogu... toliko uspevamo da vidimo.
- Samopovređivanje. Pokušala je da iseče vene... Iskasapila se po rukama, nogama... Na Urgentni da joj saniraju rane, pa na Infektivnu kliniku... - prolazi kroz radio stanicu u jednom od policijskih automobila.
Kombi Hitne pomoći pod policijskom pratnjom odlazi niz ulicu. Jedna za drugom odlaze i ostale patrole. Očekuje se dolazak ekipe iz kafilerije da stave tačku na ovu priču...
