Izvor: RTS, 09.Okt.2009, 03:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (09. 10. 2009.)
Press: Tragedija u Valjevu: Doktori ubili malu Teodoru!, Politika: Vojne tajne službe kontrolisaće – kolega, Novosti: Rafali u kralja kocke, Blic: Advokat pretio sudiji koji je osudio Mišića, piše beogradska dnevna štampa
Tragedija u Valjevu: Doktori ubili malu Teodoru!
Petogodišnja devojčica Teodora Jovanović umrla je od unutrašnjeg krvarenja na Dečjem odeljenju bolnice u Valjevu, samo 10 sati pošto ju je dežurni pedijatar pregledao i procenio da >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je u pitanju „neki viruščić"! Njeni roditelji Saša i Aleksandra Jovanović, iz valjevskog naselja Gorić, ogorčeni su na lekare i već sedam dana čekaju da im bude dostavljen obdukcioni nalaz o smrti ćerke, koja je preminula 1. oktobra.
Kako smo saznali, devojčici je pozlilo 30. septembra uveče, kada se požalila na jake bolove u stomaku.
- Bolovi su bili toliko jaki da se previjala, da bi potom u razmaku od nekoliko minuta dva puta povratila. Odveli smo je u Dom zdravlja, gde ju je dežurna lekarka pregledala, ispipala joj stomak i zaključila da je mekan. Rekla je da je najverovatnije u pitanju virus, ali pošto sam joj rekla da dete sve vreme trpi nesnosne bolove i da je malaksala, doktorka je rekla da je odvedemo u bolnicu da je pregleda hirurg i da joj infuziju - priča majka Aleksandra.
Na odeljenju Dečje bolnice devojčicu je, međutim, ponovo pregledao pedijatar.
- Nakon pregleda, on je takođe konstatovao da je stomak mekan, a kada sam mu rekla da je dete dva puta povratilo i da se žali na bolove u stomaku, on je uzvratio: „A vi odmah kod lekara zbog toga." Dodao je da je „možda neki viruščić". Prepisao je da joj dajemo humani elektrolit i da kontrola bude po potrebi, bez uputa za dodatne analize - kaže Aleksandra.
Iste noći devojčici je pozlilo. Oko pet sati ujutro roditelji su zbog jakih bolova i povraćanja krenuli da je ponovo odvedu na Dečje odeljenje, međutim prilikom ulaska u bolničku zgradu Teodora je izgubila svest.
- Onda je počela borba za Teodorin život. U nekoliko navrata jedna od doktorki je izašla i pitala nas da li je dete nešto progutalo ili je uzimalo neki lek. Uz to nam je rekla da su joj rezultati krvi katastrofalno loši. Oko 9.15 pred nas izlazi lekar i kaže nam da je Teodora preminula, da ne može da shvati kako je zdravo dete tako brzo „otišlo", da je krvarenje bilo sa svih strana i da više ne zna odakle je počelo - priča otac Saša.
U izveštaju Zdravstvenog centra koji im je dostavljen piše da je do smrti njihove ćerke došlo zbog unutrašnjeg krvarenja. Istog dana obavljena je i obdukcija, a roditeljima je patolog bolnice rekao da je krvarenje tankih creva uzrok smrti, ali da po proceduri ne može ništa više da im predoči.
- I dalje ne znamo kako je došlo do toga. Činjenica je da je doktorka u Domu zdravlja rekla da detetu, uz pregled hirurga, treba izvaditi krv i uključiti infuziju, ali to nije učinjeno. Nikoga ne optužujemo za smrt ćerke, ali želimo da znamo istinu kako je do toga došlo, da li zbog nepoštovanja procedure ili nečijeg neznanja i arogancije. U valjevskoj bolnici nam je rečeno da ćemo rezultat obdukcije dobiti u roku od sedam do 15 dana. Ako bude osnova za krivično gonjenje, to ćemo i učiniti - navode Jovanovići.
Oni imaju i petogodišnjeg sina Luku, brata blizanca preminule devojčice Teodore.
Vojne tajne službe kontrolisaće - kolega
Generalni inspektor vojnih tajnih službi, koji će imati uvid u rad Vojnobezbednosne agencije i Vojnoobaveštajne agencije i samim tim biti jedan od najbolje obaveštenih ljudi u Srbiji, biće neko ko ima „najmanje devet godina rada u struci". Takvo rešenje predviđa Predlog zakona o VBA i VOA koji je usvojila vlada, a koji se nalazi u skupštinskoj proceduri. Njega će postavljati vlada na period od pet godina i to na predlog ministra odbrane, a uz pribavljeno mišljenje Saveta za nacionalnu bezbednost.
- Šta znači opšta odrednica „u struci"? Ako je generalni inspektor lice koje je najmanje devet godina radilo u vojnim bezbednosno-obaveštajnim službama, on će imati veliko znanje i iskustvo o funkcionisanju vojnih agencija, ali se postavlja pitanje da li će imati volje da kontroliše svoje bivše kolege - smatra Predrag Petrović, istraživač nevladine organizacije Centar za civilno-vojne odnose.
On smatra da bi u zakon trebalo uvesti odredbu koja bi omogućila generalnom inspektoru pravo potpunog uvida u izveštaje i dokumenta agencija, te mu daje pravo da obavlja razgovore sa čelnicima i službenim osobama bezbednosno-obaveštajnih službi, kako bi on mogao efektivno da obavlja svoj posao.
„Takođe, treba obavezati agencije da omoguće sve postupke i radnje kontrole koje obavlja generalni inspektor", navodi Petrović u pisanoj analizi pomenutog predloga zakona.
Što se tiče direktora VBA i VOA i njihovih zamenika, propisano je da na ova mesta može biti postavljeno lice koje je „završilo generalštabno usavršavanje i koje ima najmanje devet godina radnog iskustva na obaveštajno-bezbednosnim poslovima u sistemu odbrane".
- Nama nije poznato da je neko civilno lice do sada završilo to usavršavanje, te samim tim civilno lice za sada ne može biti direktor VBA ili VOA. A uporedna iskustva ukazuju da na poziciji direktora bezbednosno obaveštajnih agencija ne mora da se nalazi lice koje ima veliko iskustvo u toj oblasti, jer je glavni zadatak direktora agencije da sprovodi i nadzire sprovođenje bezbednosno-obaveštajne politike vlade - navodi se u analizi CCVO.
Jedna od važnih faza u obaveštajnom ciklusu je i širenje informacija do kojih bezbednosno-obaveštajne službe dođu. Prema Predlogu zakona „VBA i VOA redovno, po potrebi i na zahtev dostavljaju iz svoje nadležnosti izveštaje, informacije i procene od značaja za odbranu predsedniku Republike, ministru odbrane i načelniku Generalštaba Vojske Srbije".
- Nije najjasnije zbog čega su pisci Predloga iz liste korisnika informacija vojnih agencija izostavili predsednika vlade i predsednika parlamenta - smatra Petrović i dodaje da oni moraju da dobijaju te podatke.
Jedan od problema je i to što je odbor Narodne skupštine nadležan za oblast bezbednosti isključen iz procedure postavljenja direktora agencija i Generalnog inspektora.
- Imajući u vidu da je parlament najvažniji akter i instrument demokratske kontrole sektora bezbednosti, te da se radi o veoma važnim pozicijama (rukovodećim i kontrolnim) u sektoru bezbednosti, trebalo bi uvesti uredbu koja bi propisala da se predlozi kandidata za mesto direktora vojnih agencija kao i generalnog inspektora obavezno dostavljaju skupštinskom odboru nadležnom za bezbednost na razmatranje i omogućiti mu da obavi razgovore sa kandidatima za mesto direktora vojnih agencija - navodi Petrović.
Rafali u kralja kocke
Biznismen Branislav Brana Šaranović (66), za koga se pominje da je suvlasnik nekoliko kockarnica u Beogradu, ubijen je u četvrtak oko ponoći u Ulici neznanog junaka broj 22 u beogradskom naselju Dedinje.
Na njega su, u klasičnoj sačekuši, pucala dvojica maskiranih napadača. Ubice su iz "heklera" ispalile 22 metka, od kojih je 13 pogodilo žrtvu. Napadači su skuterom pobegli u nepoznatom pravcu.
Sve se odigralo filmskom brzinom. Dvojica muškaraca napravila su zasedu kod stare trolejbuske okretnice, u čijoj blizini se nalazi stan Šaranovića. Ubrzo zatim, iz pravca kružnog toka na Dedinju, došao je BMV, crnogorskih tablica BD AG 022 za čijim volanom je bio Šaranović.
Mesta za parkiranje u Ulici generala Pavla Jurišića Šturma (bivša Veljka Lukića Kurjaka) gde je živeo nije bilo zbog čega je Šaranović automobil ostavio na travnjaku pored trotoara u Neznanog junaka, kod broja 22. Ne sluteći ništa, izašao je iz vozila. U trenutku kada je pokušao da pređe kolovoz, odjeknuli su rafali.
Za svega nekoliko minuta na mesto zločina su došle brojne policijske snage. Odmah je organizovana potraga za ubicama, ali i pored opsežne potere ubice nisu uhvaćene.
Ko je i zašto želeo smrt Branislava Šaranovića zasad nije poznato. Bio je dugogodišnji biznismen, rođen u Danilovgradu, koji je svojevremeno u vlasništvu imao i čuveni kazino na Slaviji. Iako se pričalo da je gazda kazina "Partizan" u Ulici dr Milutina Ivkovića 2 na Autokomandi, taj lokal se vodi na njegovog brata.
Za Šaranovića, iako uvek u senci prijatelja, javnost je prvi put čula 1991. godine, kada je u popodnevnim časovima ranjen u nogu. Dok se Milenko Mandić Manda spremao da poseti Željka Ražnatovića Arkana u zagrebačkom zatvoru, u kazinu "Slavija" opalio je pištolj. Kasnije se ispostavilo da je oružje bilo u rukama Mandića (ubijen u hotelu "Interkontinetal" 15. januara 2000. godine sa Arkanom i pukovnikom Draganom Garićem).
Ime suvlasnika beogradskih kazina pojavilo se u medijima i zbog Željka Maksimovića Make. Tog 17. marta 1995. godine kod njega se sklonio prijatelj Željko Maksimović Maka, koji je prethodno u ulici Svetozara Markovića 81, hicima iz pištolja ubio policajca Gorana Radulovića (29) i pokušao da usmrti njegovog kolegu Dejana Stanimirovića.
Navodno, Šaranović je tada uz pristanak Maksimovića pozvao policiju. Branislav je kasnije sa suprugom Katarinom svedočio na suđenju prijatelju protiv koga je sedam meseci kasnije obustavljen postupak. Maksimović je bio i na poternici zbog organizovanja ubistva policijskog generala Boška Buhe, ali je vrlo brzo oslobođen svih sumnji.
Poslednjih nekoliko godina, Šaranović je držao lokale sa elektronskim igrama na sreću, ali ne i kazino čiju licencu je 2003. godine za Srbiju otkupio "Grand kazino". Bio je vlasnik nekoliko lokala sa "džek potovima" i "slot" igrama, a jedan od njih je bio smešten u hotelu "Slavija". Kazino "Slavija" na prvom spratu istoimenog hotela bio je vrhunski opremljen u kome se za veče gubilo i na stotine hiljada dolara. Tu su dolazili svi viđeniji srpski, crnogorski i prekodrinski "biznismeni".
Ovaj biznismen je dosta vremena provodio u srpskoj prestonici, gde je osim u svom stanu na Dedinju često odsedao i u hotelu "Slavija".
Bio je vezan za Budvu gde je povremeno odlazio i nekoliko puta mesečno. U ovom primorskom gradu živi mu brat, koji je navodno vlasnik jednog ugostiteljskog objekta. Brano je, navodno, finansijski pomagao i manastir Ždrebaonik.
Advokat pretio sudiji koji je osudio Mišića
Velimiru Lazoviću, sudiji Okružnog suda, koji je osudio Uroša Mišića, navijača Crvene zvezde, za pokušaj ubistva žandarma, jedan beogradski advokat je nedavno pripretio da „pazi kako sudi, jer neće biti reizabran", saznaje „Blic".
Izvor blizak istrazi potvrdio nam je ono u čemu su se u javnosti do sada iznosile samo sumnje - da je bilo ozbiljnih pritisaka na sudiju koji je Mišića u, kasnije poništenom, prvostepenom postupku osudio na deset godina zatvora zbog pokušaja ubistva žandarma Nebojše Trajkovića.
- Sudiji Lazoviću je rečeno da neće biti reizabran ako Mišića strogo osudi. Sudija se obratio nadležnima koji su rekli da će mu pružiti svu zaštitu. Tu pretnju nije uputio neko od huligana, već jedan beogradski advokat. Sudija Lazović je i ranije bio izložen upozorenjima i pretnjama, pa sada sve ispituju policija i tužilaštvo - kaže izvor „Blica".
Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde, odgovorio je potvrdno na naše pitanje da li se ispituju pretnje upućene sudiji Lazoviću, ali nije hteo da iznese više detalja.
