Izvor: RTS, 07.Avg.2009, 02:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (07. 08. 2009.)
Politika: Nagodbom pre suđenja do manje kazne, Novosti: Kvadrati na proveri, Press: Nova velika afera: Ukrali čak 2,5 miliona kutija lekova!, Blic: Pacijentkinja nestala iz bolnice, naslovi su iz dnevnih novina
Nagodbom pre suđenja do manje kazne
Sudski sporovi u Srbiji uskoro bi mogli da se rešavaju kao u američkim filmovima. Izmenama Zakona o krivičnom postupku koji bi na jesen trebalo da se nađe pred poslanicima republičkog parlamenta, naime, predviđeno >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je sporazumno priznanje krivice za sva krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora do 12 godina. Prema rečima Slobodana Radovanovića, v. d. republičkog javnog tužioca, ovakav vid rešavanja sudskih postupaka znatno će ubrzati i rasteretiti rad sudova.
- Vrlo je važno da ovakav institut bude uveden u srpsko zakonodavstvo. Ovaj sistem anglosaksonskog prava dao je odlične rezultate u najrazvijenijim zemljama koje koriste ovaj institut. Na ovaj način, pravi se velika ušteda za državu, a biće smanjena i opterećenost sudova - objašnjava Radovanović.
Postupak nagodbe predviđa da država, odnosno tužilac, okrivljenom odnosno njegovom braniocu, ponudi priznanje krivice, a tokom dogovora i pregovora, u slučaju da se optuženi pozitivno izjasni, došlo bi i do zajedničkog predloga sudu o visini kazne koja će se izreći optuženom. Posle ovoga, tužilac izlazi pred sud sa predlogom da se donese presuda po priznanju optuženog koja će obuhvatati i visinu kazne, odnosno sankcije za počinjeno krivično delo. Prilikom postizanja sporazuma, navodi naš sagovornik, vodiće se računa o visini sankcije, odnosno kazne, i uslovima za njeno izricanje. U svakom slučaju, reč je o kazni koja bi motivisala okrivljenog da prizna krivično delo bez suđenja. Preduslov za priznavanje biće i dovoljna potkrepljenost optužnog akta dokazima iz kojih jasno i nedvosmisleno proizilazi krivica optuženog. Ovaj predlog moraće da se verifikuje sudskom odlukom, i prilikom donošenja konačne presude, sud će se pridržavati zakonskih uslova o izricanju i odmeravanju kazne.
Kvadrati na proveri
Generalni sekretarijat Vlade Srbije u ponedeljak će početi da utvrđuje na koji način je bivša vlada zaposlenima omogućila otkup 288 stanova, po cenama nižim od tržišnih - potvrđeno je juče "Novostima" u generalnom sekretarijatu Vlade.
Posle naloga premijera Mirka Cvetkovića da se obustave postupci dodele stanova po odlukama ranijih vlada, dok se ne utvrde sve činjenice, Tamara Stojčević, generalni sekretar u Nemanjinoj 11 rekla je za "Novosti":
- Zajedno sa pravobraniocem i direkcijom za imovinu u naredne dve nedelje utvrdićemo sve okolnosti pod kojima su se takozvani državni stanovi davali u otkup. Prvo ćemo analizirati postupke pri otkupu većih stanova - najavila je ona.
Stojčevićeva nam objašnjava da nije bivša vlada određivala cenu kvadrata već je to bio zadatak Poreske uprave:
- To je sistemsko rešenje koje bi trebalo da se izmeni jer poreska uprava određuje poresku vrednost stana, umesto tržišne. Zbog toga se dešavalo da je cena stanova bila znatno niža nego u prodaji. Takođe, Vlada nije određivala kome će biti dodeljen stan na otkup već su to radile stambene komisije ministarstava - rekla nam je Stojčevićeva.
Posle medijskih spekulacija da su stanove dobijali bliski saradnici funkcionera DSS i NS, bivši ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić kaže za "Novosti".
- Ministar ekonomije Mlađan Dinkić najodgovorniji je za otkup državnih stanova po cenama nižim od tržišnih. Niske cene stanova određivala je Poreska uprava, koja je bila pod direktnom kontrolom Dinkića, koji je u to vreme bio ministar finansija - rekao je Ilić, koji je bio i član vladine stambene komisije.
On tvrdi da je stambena komisija obavljala samo administrativne poslove, jer ona nije ni delila te stanove po povoljnim uslovima.
Iz G 17 su nam saopštili da to prebacivanje odgovornosti ne odgovara istini jer su u stambenoj komisiji koja je dodeljivala te stanove sedeli kadrovi DSS i Nove Srbije.
"Nije istinita tvrdnja da je Poreska uprava određivala cene. Poreska uprava je nadležna za obračunavanje poreza na prodaju nepokretnosti. To se čini prema unapred određenoj tabeli i u obzir se uzimaju različiti kriterijumi, ali se ne izlazi na teren i ne proverava činjenično stanje. Zbog toga se procene na osnovu kojih Poreska uprava vrši obračun poreza ne mogu uzimati kao procene tržišne vrednosti stana.
Zašto Stambena komisija u kojoj su sedeli kadrovi DSS i NS nije zvala sudskog veštaka, koji je jedini nadležan da proceni tržišnu vrednost stanova, već su to izbegavali, to treba njih pitati. Podsećamo i da je na čelu Republičke direkcije za imovinu u to vreme bio kadar DSS Milan Tomić, a ne ljudi iz G 17 plus", stoji u pisanom saopštenju koje su nam dostavili u G 17 plus.
Stranka Mlađana Dinkića traži i da se odmah objavi spisak svih stanova, ugovora, imena ljudi koji su dobili stanove, ali i imena ljudi koji su u ime Vlade potpisivali ugovore sa državnim činovnicima.
Dejan Mihajlov, funkcioner DSS i bivši generalni sekretar Vlade, izjavio je za "Novosti" da niko od ministara, državnih sekretara, pomoćnika i zamenika ministara nije otkupio stan od države:
- Ti stanovi su dodeljivani dugogodišnjim radnicima u zdravstvu, školstvu, policiji, vojsci, i to po strogo utvrđenim kriterijumima. Sve je bilo javno - konkursi, rang-liste - i svi su imali pravo na žalbu. Cene stanova utvrđivali su Poreska uprava, Direkcija za imovinu, a predsednik Vlade i ministri sa tim nisu imali ama baš nikakve veze. Tražimo da se utvrdi potpuna istina i da se sve objektivno predoči javnosti - rekao nam je Mihajlov.
Nova velika afera: Ukrali čak 2,5 miliona kutija lekova!
Lekari u Srbiji prepisali su u prva četiri meseca 2009. čak 2,5 miliona kutija lekova više u odnosu na isti period prošle godine! U Zavodu za zdravstveno osiguranje upozoravaju da razlog velike potrošnje lekova nije povećan broj bolesnih građana, već zloupotreba!
Portparol Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Vladan Ignjatović kaže za Pres da je kontrola potrošnje lekova na recept pokazala određene nepravilnosti, zbog čega je naložena pojačana kontrola u svim zdravstvenim centrima u Srbiji!
- Protiv nekih lekara koji su zloupotrebili položaj biće pokrenut postupak za nadoknadu štete. Ispostavilo se da je u prvih četiri meseca ove godine neznatno veći broj osiguranika podigao čak 2,5 miliona kutija lekova više u odnosu na isti period prošle godine. Tako je potrošeno dve milijarde dinara iz osiguranja. Nije bilo teško uočiti da se tu radi o neracionalnosti u korišćenju lekova i kršenju naših podzakonskih akata o propisivanju lekova - upozorava Ignjatović.
On ističe da su neracionalnost i zloupotreba, kada se radi o lekovima koji se izdaju na recept, masovna pojava u svim zdravstvenim centrima u Srbiji.
- Neracionalnost nije prekršaj, ali apelujemo na lekare da svojim pacijentima prepisuju količine lekova koje su im zaista neophodne, a ne da od njih prave kućne zalihe. Svaki građanin u Srbiji ima zalihe lekova u vrednosti bar od 10 evra, a kada taj iznos pomnožimo sa brojem stanovnika, dobijemo cifru od 70 miliona evra. Međutim, prepisivanje lekova mimo indikacija koje je predvideo Fond i pojava da lekari jedni drugima pišu recepte predstavlja klasičnu zloupotrebu položaja - kaže Ignjatović.
Pacijentkinja nestala iz bolnice
Milica Milivojević (89) iz sela Darosava kod Aranđelovca nestala je u subotu iz Pulmološke klinike Kliničkog centra u Kragujevcu. Za staricom, kako saznajemo u policiji, traga se već pet dana. Ona je na kliniku primljena dan ranije, gde je upućena sa očne klinike zbog utvrđenih problema sa disanjem.
Kako „Blic" saznaje od zamenice direktora KC Kragujevac Zorice Lazić, „baka je bukvalno istrčala kroz hodnik i izašla na sporedna vrata".
- Primljena je u petak, i tu je prenoćila. Nije htela da obuče spavaćicu, koja je obavezna po bolničkim propisima. Ujutru, kada je ekipa lekara, koja je obavljala redovnu vizitu pacijenata koji se kod nas leče, došla da je obiđe, ona je bila u dobrom stanju. Radi se inače o staroj, ali mentalno sposobnoj ženi, koja razgovetno komunicira sa svima. Ovaj nemili događaj nas je sve iznenadio, ali nije prvi takav slučaj, jer stari ljudi često ne žele da ostanu u bolnici, iako njihove porodice žele drugačije - kaže Zorica Lazić.
Ćerka nastale starice Milena Mijatović kaže da je u subotu pozvala bolnicu oko 14 sati da pita kako je njena majka.
