Izvor: RTS, 07.Feb.2009, 03:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (07. 02. 2009.)
Predstojeća poseta šefa UNMIK-a Beogradu, komunikacija u Vladi Srbije, (samo)finansiranje RIK-a, reciprocitet u rentama za ambasade Srbije i Crne Gore, ...
Status nije konačan
Ocenjujući dijalog oko šest tačaka iz plana Ban Ki Muna veoma bitnim za život Srba i nealbanaca na Kosmetu, Goran Bogdanović, ministar za KiM, naglašava da će o tom planu pregovarati samo sa predstavnicima UN, odnosno Unmika i misijom Euleks, koja je pod okriljem ove organizacije, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << a da sa kosovskim institucijama mogu razgovarati samo oko statusnih pitanja.
U razgovoru za "Novosti", ministar Bogdanović ističe da će se i glavna tema razgovora sa šefom Unmika Lambertom Zanijerom, koji će uskoro doći u Beograd, odnositi na šest tačaka kako bi predloženi plan Ban Ki Muna počeo da se sprovodi na terenu.
- Smatram da je vrlo bitno da što pre otpočnu ti razgovori, jer je sprovođenje plana od šest tačaka preduslov stabilizacije situacije na Kosmetu. Jer, dolaskom Euleksa na KiM nastala je neka vrsta vakuuma.
- Ne želimo da pregovaramo sa predstavnicima institucija koje su jednostrano proglasile nezavisnost. Sa Prištinom možemo pregovarati samo o statusu. Uostalom, tokom pregovora sa UN o planu od šest tačaka nije ni bilo uslova da u njima učestvuju i kosovske institucije. Ipak, da budem precizniji, mi ne bežimo od razgovora sa Albancima, ali samo u okviru Rezolucije 1244 i sa pozicije statusne neutralnosti.
- Pregovaraće se o najvitalnijim pitanjima koja se tiču Srba i ostalih nealbanaca u pokrajini: o policiji, carini, pravosuđu, zaštiti verskih i kulturnih dobara, o transportu robe, odnosno o saobraćaju.
- Status u kome se Kosmet trenutno nalazi nije i ne može biti konačan. Pre svega, zato što Savet bezbednosti nije prihvatio jednostrano proglašenu nezavisnost, kao što ni skoro dve trećine zemalja u svetu nije to učinilo. Dakle, pitanje statusa je otvoreno, a mi očekujemo da će ti razgovori, ako ne ranije, morati da se pokrenu posle odluke Međunarodnog suda pravde o nelegalno proglašenoj nezavisnosti.
Insistirali smo da sednica Saveta bezbednosti bude održana u martu, kaže Bogdanović za „Novosti", „jer smatramo da Kosovske bezbednosne snage, koje su oformljene, nažalost, i podrškom međunarodne zajednice, pre svega Kfora i NATO, ne mogu doprineti stabilnosti situacije na terenu".
- Ne možemo očekivati da će oni čuvati Srbe. Poznato je da se zalažemo i da se izvrši demilitarizacija pokrajine, u kojoj, po procenama međunarodnih organizacija, ima više od 400.000 dugih cevi i brojnog drugog naoružanja, koje u kriznim situacijama uvek može biti upotrebljeno protiv Srba. Mislim da je u pitanju dovoljno razloga da SB donese odluku da su KBS nepoželjne.
Gluvi telefoni u Vladi Srbije
Igru „gluvih telefona", čini se, započela je ministarka finansija Diana Dragutinović izjavom da će novac za investicije u RTB „Bor" biti obezbeđen iz budžeta, i to preusmeravanjem novca koji je bio planiran za osnivački ulog za preduzeće „Fijat automobili Srbija". Na pitanje novinara da li to znači da će „Fijat" odustati od uplate uloga od 200 miliona evra, ona je odgovorila „da treba biti realan i priznati finansijsku krizu".
„Mislim da će ta investicija biti odložena za narednu godinu", precizirala je ministarka finansija.
Prema ugovoru koji su potpisali „Fijat" i država Srbija, ta kompanija na ime osnivačkog kapitala treba da uloži 200 miliona, a Srbija 100 miliona evra, od kojih je polovina u novcu, a polovina u imovini.
U Ministarstvu ekonomije su potpuno zatečeni i iznenađeni izjavom ministarke finansija. I tvrde da su ministarki finansija u četvrtak već pokušali da objasne šta znači razdeo 621 u budžetu Ministarstva ekonomije, ali da se iz njene najnovije izjave vidi da ona to nije razumela.
U tom razdelu planirano je 17 milijardi dinara, od toga su tri milijarde za start-ap kredite, a 14 milijardi za „Zastavu" i podršku izvoznicima. Od tih 14 milijardi, osam je namenjeno za osnivački ulog države u „Zastavi" i državne obaveze u okviru rekonstrukcije te kragujevačke firme. Preostalih šest milijardi dinara namenjeno je podršci izvoznicima i u okviru te sume RTB „Bor" bi kao izvoznik mogao da dobije između milijardu i milijardu i po dinara.
Državni sekretar u Ministarstvu ekonomije Nebojša Ćirić kaže da će u RTB „Bor" biti preusmerena budžetska sredstva, ali ne ona namenjena osnivačkom kapitalu budućeg preduzeća „Fijat automobili Srbija", već iz posebnog razdela državne kase koji obuhvata izvozne poslove. To znači, kaže Ćirić, da novac za osnivanje zajedničkog preduzeća vlade i „Fijata" od 50 miliona evra ostaje nedirnut u budžetu.
Zakazivali 10 sednica dnevno da bi uzeli pare
Članovi Republičke izborne komisije, njih 36, naplatili su za svoj angažman tokom prošle godine 77 miliona dinara, što je, po oceni stručnjaka CeSID, previše za posao koji su uradili. Kako su za „Blic" objasnili Zoran Stojiljković i Đorđe Vuković, članovi RIK su odlučili da se naknade obračunavaju po održanoj sednici, a zatim u danu, umesto jedne, neopravdano prikazivali da su održavali po desetak sednica i tako došli do enormnih zarada, većih od dva miliona.
Prema pregledu isplaćenih naknada u koji je „Blic" imao uvid u Skupštini, saradnicima RIK, uglavnom skupštinskim službenicima i stranačkim aktivistima, isplaćeno je 105,38 miliona. Iz državnog budžeta RIK-u za nadoknade i honorare ukupno su plaćena 182,62 miliona dinara za prošlu godinu. Po oceni Zorana Lučića, direktora CeSID, nije samo u pitanju novac koji su naplatili, već što se u RIK radi „malo, loše i sa katastrofalnim posledicama po državu".
Uz to, predsednica RIK je, kao sudija Vrhovnog suda Srbija, bila u sukobu interesa, kao i ministarka pravde koja je bila član, a komisija je očigledno služila da se udome članovi stranaka ili njihovi rođaci. Tako je supruga Zorana Krasića, funkcionera i poslanika SRS, kao član RIK, zaradila 2.040.844 dinara, kao i sestra Vjerice Radete (SRS). Svima je posao u RIK bio dodatni izvor zarade.
- Praksa da se stranački predstavnici nalaze u RIK je davno napuštena praksa koja nigde više, osim u nekim zemljama Afrike, ne postoji. Do sada su sednice RIK izgledale slično sednicama Skupštine na kojima svako priča u interesu i u ime svoje stranke, jer su u komisiju izabrani da bi branili stranačke interese. Za svoj rad bili su odgovorni samo stranci - ocenio je dosadašnju praksu Đorđe Vuković, programski direktor CeSID, predstavljajući novi zakonski predlog o Državnoj izbornoj komisiji (DIK).
- Skandalozno je da Brkićeva prima toliki novac. Ne kažem da RIK nema posla, ali kada se sabere koliko članova ima RIK (36), onda ispada da je Srbija jedna od najbogatijih zemalja sveta, čim može toliko da ih plaća - rekla je Slavica Živanović, predsednica Republičkog odbora Sindikata zaposlenih u pravosuđu.
Da bi se prekinula praksa u kojoj je RIK partijski plen, CeSID predlaže da DIK bude stalno, nezavisno telo sastavljeno od profesionalaca koje bi se u kontinuitetu bavilo izbornom problematikom. Umesto strankama, bilo bi odgovorno struci i javnosti.
Predlog je da u komisiji bude zaposleno između sedam i devet ljudi koje bi predložila kandidaciona komisija sastavljena od pet predstavnika univerziteta, tri sudije Vrhovnog suda Srbije i predstavnika advokatske komore i nevladinih organizacija.
Izbor članova, na predlog ove komisije, ostaće u parlamentu. Članovi DIK neće smeti da obavljaju ni jedan drugi posao, osim ako su u pitanju profesori univerziteta.
- Rad u stranci ili državnoj administraciji i RIK-u predstavlja direktan sukob interesa, ali i ključni razlog za formiranje nezavisnog tela koje bi pratilo izborne procese. Članove DIK će, za razliku od RIK, činiti profesionalci koji su kompetentni i otporni na stranačke uticaje - rekao je Zoran Stojiljković, profesor FPN i stručni saradnik na izradi novog zakona.
Predlog zakona o Državnoj izbornoj komisiji usvojilo je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i uskoro će se naći na javnoj raspravi. Očekuje se da ga u aprilu usvoji Vlada, a zatim ulazi u skupštinsku proceduru.
Milu oprostili 480.000 evra!
Država Srbija oprostila je Crnoj Gori najmanje 480.000 evra, koliko režim Mila Đukanovića nije plaćao zakup za ambasadu u Beogradu u Vili „Crnogorka" na Dedinju, otkriva Pres. Vlada Srbije, od otcepljenja Crne Gore u maju 2006, nije zvaničnoj Podgorici naplatila ni jedan jedini dinar za korišćenje ove zgrade, u kojoj boravi njihov ambasador, dok Srbija svakog meseca plaća 20.000 evra Crnoj Gori za rezidenciju i ambasadu u Podgorici.
Stručnjaci za promet nekretnina procenjuju da bi država za zakup Vile „Crnogorka", koja ima oko 500 kvadrata, dvorište od 18 ari sa bazenom i nekoliko pomoćnih objekata na Dedinju, mogla da dobije oko 15.000 mesečno. Ako to pomnožimo sa 32 meseca, koliko je prošlo od otcepljenja Crne Gore, dobijamo sumu od gotovo pola miliona evra!
Zamenik direktora Direkcije za imovinu Srbije Srboljub Panić potvrdio je za Pres da država do danas nije izdala Vilu „Crnogorka", ali da „postoje razmišljanja da se to uradi".
- Crna Gora je koristila ovu vilu na osnovu ugovora Vlade u Podgorici i nekadašnje SRJ, koji je potpisan još 1994. godine. U ugovoru piše da savezna vlada daje na korišćenje Vladi Crne Gore objekat u Užičkoj 1. Nema roka i cene zakupa, jer i nije reč o zakupu, nego o korišćenju, a potpise na ovaj dokument stavili su crnogorski i savezni premijer Milo Đukanović i Radoje Kontić. Posle otcepljenja Crne Gore, Srbija je nasledila i kontinuitet tog ugovora. Ugovor se morao promeniti, ali to nije posao Direkcije, već Ministarstva spoljnih poslova - navodi Panić.
Prema saznanjima Presa, upravo je i Ministarstvo spoljnih poslova pokrenulo na prošloj sednici Vlade Srbije ovo pitanje i zatražilo da i Crnoj Gori počne po tržišnim uslovima da se naplaćuje zakup za vilu na Dedinju. Međutim, niko nije pokrenuo pitanje odgovornosti, zbog čega je država izgubila gotovo pola miliona evra!
Vilu „Crnogorka" do raspada SCG koristili su crnogorski funkcioneri kao rezidencijalni objekat i u njoj su primali delegacije drugih država. U ovu zgradu u oktobru 2006. uselila se i Anka Vojvodić, ambasador Crne Gore, koja je proterana iz Srbije, pošto je vlast Đukanovića priznala nezavisnost Kosova.
S druge strane, Srbija u Crnoj Gori nije dobila nikakav objekat, tako da su ambasador Srbije Zoran Lutovac i diplomatski personal nekoliko meseci bili smešteni u jednom od podgoričkih hotela. Danas je Srbija za ambasadu uzela u zakup zgrade u Hercegovačkoj ulici u Podgorici.
Funkcioner vladajuće DPS Miodrag Vuković „ne želi da misli" da li je korektno da Crna Gora Srbiji naplaćuje zakup za ambasadu, a da Podgorica za korišćenje „Crnogorke" Beogradu ne daje ni dinar!
- To o čemu govorite je samo privremeno rešenje. Kao što je boravak ambasadora Lutovca u hotelu bio privremen, tako je privremeno i naša ambasada besplatno u „Crnogorki". Kao što vi plaćate zakup u Podgorici, tako ćemo i mi plaćati zakup u Beogradu. Ne znam kada će se to desiti, jer nemamo ambasadora u Beogradu, jer je on persona non grata - kaže Vuković.
On dodaje i da ambasador Lutovac nije plaćao smeštaj u hotelu, dok je tragao za zgradom za ambasadu i rezidenciju, pa je tako i crnogorska diplomatska misija bila besplatno u „Crnogorki".
- I naš ambasador u Srbiji imao je odgovarajući period da pronađe adekvatan prostor, za zakup ili da ga kupimo - kaže na kraju Vuković.
