Izvor: RTS, 06.Mar.2010, 03:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pregled štampe (06. 03. 2010.)

Press: Žene iz Vojvodine moraju da plate porođaj u Srbiji!, Novosti: Branite cene, umesto kurs!, Politika: Revizori još čekaju povišicu, Blic: Vlada mora da opozove debeovca , pišu beogradski dnevnici

Žene iz Vojvodine moraju da plate porođaj u Srbiji!

Porodilja Jelena Oliverić (33) iz Vršca mora da plati 56.500 dinara zato što se 31. decembra prošle godine kao hitan slučaj porodila u Kliničko-bolničkom centru „Zvezdara", a ne na teritoriji AP >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Vojvodine. Jelena kaže za Press da je filijala Pokrajinskog zavoda za zdravstveno osiguranje u Pančevu odbila da refundira troškove „luksuziranja porođaja u Beogradu".

Jelena živi i radi u Vršcu, a inače je rođena Beograđanka. U Beogradu se 31. decembra zatekla na dočeku Nove godine, uz prethodnu konsultaciju sa ginekologom.

- S obzirom da je termin za porođaj bio polovina januara i da ništa nije ukazivalo da će do porođaja doći ranije, usudila sam se na putovanje uz prethodno kosultovanje sa lekarom. Rano ujutru, 31. decembra počeli su porođajni trudovi. Mom suprugu i meni učinilo se najrazumnije da odemo do najbližeg porodilišta jer je porođaj krenuo poprilično brzo, a vremenski uslovi na putu su bili loši da bismo krenuli put Vršca... - priča Jelena.

Po dolasku u KBC „Zvezdara" dežurni lekar je konstatovao da je porođaj počeo i ona se u roku od pola sata našla na stolu.

- Poslednjeg dana prošle godine rodila sam Katarinu. U KBC „Zvezdara" sam bila do 5. januara 2010. Napominjem da sam kod sebe imala uredno overenu zdravstvenu knjižicu, kao i da je u dokumentu na osnovu kojeg su me primili pisalo „hitan prijem" - kaže Jelena.

Zaposleni u KBC „Zvezdara" su po službenoj dužnosti uputili obaveštenje i račun za naplatu socijalnom u Vršcu, koje je ispostava pančevačke filijale. Međutim, matična filijala u Pančevu je odbila plaćanje troškova, pa je prošle nedelje porodicu Oliverić zatekao račun iz KBC „Zvezdara".

Pravnica filijale u Pančevu Smiljka Čalić nije htela juče da govori o ovom slučaju već nas je uputila na direktorku filijale. Vršilac dužnosti direktora filijale Slavica Marinković rekla je da je prvostepena komisija odbila plaćanje računa jer se to smatra porođajem u terminu, kada trudnice ne bi trebalo da putuju.

- Tu istoriju bolesti nisam videla, ali čim žena uđe u deveti mesec smatra se da može ranije da se porodi. Postoji čak i tačka u pravilniku po kojem žena kada uđe u deveti mesec ne bi smela da putuje bez odobrenja svog ginekologa koji je prati. Svi terminski porođaji ne smatraju se prevremenim i hitnim - objasnila je Marinkovićeva.

Prema njenim rečima, prošle godine nijedan ovakav predmet nije plaćen, a bilo ih je 170.

Branite cene, umesto kurs!

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić izjavio je da glavni zadatak NBS nije odbrana kursa, već stabilnost cena.

"Ostajem pri stavu da je najbolje da sredstva uzeta od MMF-a stoje u deviznim rezervama i nadam se da će se, ipak, čuti glas razuma, koji upozorava da se svi krediti moraju vratiti", poručio je Jelašić u intervjuu sutrašnjim "Novostima".

On je rekao da se ove godine očekuju investicije oko 1,4 milijarde evra.

"NBS ne snosi glavnu odgovornost zbog slabljenja dinara, ali očigledno mnogima odgovara da bude dežurni krivac", rekao je Jelašić povodom optužbi da je glavni krivac za loš život u Srbiji, jer štedi devizne rezerve umesto da bespoštedno brani dinara.

Jelašić tvrdi da ga to ne uznemirava mnogo, jer veliki deo tih kritika doživljava kao priznanje da svoj posao dobro radi.

"Ali, strpljiv sam čovek. Doći će dan kada će i ekonomisti i privrednici i obični građani uvideti da se standard i kupovna moć ne mogu graditi na kreditima i privatizacionim prihodima i da u najvećoj meri zavise od inflacije, a ne od kursa", rekao je on.

Jelašić je podsetio da je inflacija u februaru, u odnosu na isti mesec prošle godine, na godišnjem nivou bila ispod četiri odsto, iako je dinar u poslednjih godinu i po depresirao 25 odsto.

"Za moju ličnu i popularnost NBS ne bi bilo ništa lakše nego da u odbranu kursa 'profućkamo' pola milijarde evra i to pozajmljenih sredstava koje ćemo jednog dana morati da vratimo. Očito ovde NBS kvari zabavu, jer pozajmljena sredstva ne želi da potroši", istakao je Jelašić.

On je rekao da snaga dinara zavisi od stranih direktnih investicija, izvoza, zaduživanja u inostranstvu i makroekonomske politike, a tu, pre svega, misli na domaću potrošnju, odnosno visinu penzija i plata.

"Šta će se događati sa kursom pre svega zavisi od toga u kojoj meri ćemo poštovati program dogovoren s MMF-om", naglasio je Jelašić.

"Preuzeli smo obavezu da ćemo do 2015. smanjiti udeo zarada u BDP sa 13 na 10 odsto, a penzija sa 10 na osam odsto. Opasno bi bilo ukoliko sada skrenemo sa tog puta", upozorio je on.

Eksplicitno intervenisanje bi, upozorio je on, privremeno ojačalo dinar, ali bi napunilo džepove špekulantima, smanjilo devizne rezerve i pokrenulo još veću špekulaciju protiv dinara.

Jelašić je rekao da jedino što bi primoralo NBS da jače interveniše je to da određeni nivo kursa ugrozi postizanje našeg osnovnog cilja, a to je inflacija od šest odsto do kraja godine.

"Koji bi to nivo kursa bio ne bih želeo da licitiram", dodao je on. Jelašić je demantovao tvrdnje da kurs klizi u katastrofu.

"Ni reči nema o katastrofi, pošto o takvim scenarijima isključivo pričaju oni koji su se našli na brisanom prostoru, pa idu od političara do političara i tobože brinu o životnom standardu građana, a, u stvari, samo žele da zaštite svoje visoke marže o kojima bi u tržišnim uslovima moglo samo da se sanja", kazao je on.

Revizori još čekaju povišicu

Predlog izmena zakona o Državnoj revizorskoj instituciji, kojima bi trebalo da se omogući povećanje plata revizorima, još nije bio na dnevnom redu Odbora za finansije, mada je, tvrde pojedini članovi ovog skupštinskog tela, završen.

Predsednik odbora Zoran Krasić (SRS) kaže za „Politiku" da je, što se njega tiče, odbor svoj posao završio, jer je doneo zaključak da se inicijativa DRI pripremi tako da može da uđe u skupštinsku proceduru. Krasić podseća i da je Ministarstvo finansija reklo da može da obezbedi novac za povišice, a „gde je problem, ne znam". On dodaje da je predlog trebalo da sačine članovi odbora iz vladajuće koalicije, koji će biti predlagači, „čuo sam i da su ga uradili, da ga je njih šestoro potpisalo, ali i da su zatražili da se još malo konsultuju".

Članovi vladajuće koalicije nisu voljni da kažu šta se dešava sa predlogom izmena niti hoće da govore o nezvaničnim saznanjima da je predlog bio potpisan, a ni o tome da li su neki povukli potpise, jer nisu zadovoljni time što bi Radoslav Sretenović, predsednik DRI, imao platu od 280.000 dinara. Vlajko Senić (G17 plus), kaže da je, što se G17 plus tiče, predlog završen, da su ga on i njegov stranački kolega Željko Ivanji potpisali i da je predlog prosleđen drugim članovima odbora. Rade Obradović (DSS), međutim, kaže da je on dobio neki „predlog, gde su štampana imena članova odbora, ali nigde nema nikakvog potpisa, tako da ne znam o čemu se tu radi".

Odbor je nedavno bio jednoglasan u tome da podržava inicijativu DRI da se izmenama zakona omoguće duplo veće plate revizorima, pošto su male plate glavni razlog što su već dva konkursa za prijem novih revizora propala, a sa četiri revizora, koliko ih je sada, oni ne mogu da prekontrolišu 8.000 onih koji troše novac iz budžeta. Revizori bi, prema ranije podržanom predlogu, trebalo umesto 50.000 i 60.000 dinara da imaju platu od 120.000, odnosno 140.000 dinara.

Vlada mora da opozove debeovca

Narodni poslanici ne znaju ko je Borislav Galić, čovek koga bi trebalo da izglasaju za predsednika Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i koji je, prema sopstvenom priznanju, učestvovao u nabavci lažnih pasoša za ubice sa Ibarske magistrale Nenada Ilića i Nenada Bujoševića.

Vlada Srbije uputila je krajem februara Skupštini predlog za izbor Borislava Galića po hitnom postupku. On bi, ukoliko Vlada ne povuče svoj predlog, trebalo da bude imenovan do 20. marta na poziciju koja će mu omogućiti da kontroliše javne nabavke u vrednosti od četiri milijarde evra godišnje.

Poslanici sa kojima je „Blic" juče razgovarao kažu da im nije poznato da se takav predlog nalazi na dnevnom redu Skupštine, kao ni da će se glasati po hitnom postupku. Zanimljivo je da njima još nije dostavljena ni Galićeva biografija, iako je to uobičajena procedura. U dnevnom redu Skupštine, koji se može pročitati i na sajtu parlamenta, stoji samo da se radi o diplomiranom pravniku.

Poslanici su juče za „Blic" rekli da njegovo imenovanje ne mogu ni komentarisati, jer „tako nešto nije ni stiglo u Skupštinu", niti im je poznato da će takav predlog uopšte iz Vlade stići.

- Kandidat za takvu funkciju mora da ima profesionalne i visokomoralne karakteristike i time ćemo se voditi kada budemo odlučivali da li ćemo glasati za takvu odluku - kaže Željko Ivanji, poslanik G17 plus.

Ni poslanik SPS Đorđe Milićević nije znao da je na dnevnom redu imenovanje bivšeg šefa kabineta DB, niti je to želeo da komentariše kada smo mu predstavili biografiju Galića.

- Odluke ne donosimo na bazi hipoteza - kratko je odgovorio Milićević, dok šef poslaničke grupe PUPS-a Momo Čolaković kaže da će ta stranka podržati ovaj predlog Vlade.

Iako poslanici tvrde da su za ovaj slučaj saznali iz jučerašnjeg „Blica", imenovanje Borislava Galića već se nalazi u dnevnom redu parlamenta u koji su imali uvid. Predviđeno je da se ovakva odluka Vlade izglasa po hitnom postupku, a u obrazloženju stoji da se sa imenovanjem predsednika i članova Komisije već uveliko kasni. Kako je navedeno, po zakonu o javnim nabavkama oni su morali da budu izabrani najkasnije u julu prošle godine.

Nastavak na RTS...

Vesti-online.com: Vojvođanke plaćaju porođaj u "Srbiji"