Izvor: RTS, 05.Jun.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (05. 06. 2009.)
Dramatično: Lekarske greške ubijaju decu!, Dečak pokušao da se ubije na majčinom grobu, Ustav ćemo promeniti, Gubici obezvređuju akcije NIS-a, piše beogradska dnevna štampa
Dramatično: Lekarske greške ubijaju decu!
Dečak star samo 16 meseci, I. K., iz Borče, preminuo je juče od upale mozga na Institutu za majku i dete, posle tri nedelje kome! On je u teškom stanju primljen 11. maja na Institut, istog dana kada je u privatnoj ordinaciji u Borči lekar >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << konstatovao da kod dečaka nije u pitanju ništa opasno?!
Sve se dogodilo samo nekoliko dana pošto je na Klinici u Tiršovoj umrla devojčica Natalija Tešić, takođe od upale mozga i posle neadekvatnog lečenja u Domu zdravlja. Tako je serija neverovatnih lekarskih grešaka s tragičnim ishodom nastavljena.
Kako Pres nezvanično saznaje, nesrećni dečak je 10. maja dobio visoku temperaturu, koju su roditelji obarali „brufenom". Međutim, sutradan se probudio sa još većom temperaturom, drhtavicom i plavim pečatima po telu, pa su ga roditelji odveli kod pedijatra u privatnu ordinaciju u Borči. Lekar je detetu prepisao analne čepiće, koji bi, kako je objasnio, trebalo da štite mozak od virusa, i „brufen" zbog temperature. Pored toga, doktor je konstatovao da nije u pitanju ništa opasno i da će mališanu posle masiranja biti bolje?!
Mali I. K. je, ipak, ubrzo dobio temperaturu veću od 40 stepeni i roditelji su ga odveli u Dom zdravlja Borča. Lekari su mu tamo dali infuziju i kiseonik i uputili ga na Institut za majku i dete. Iste večeri mališan je pao u duboku komu, iz koje se nije probudio.
Načelnik Odeljenja intenzivne nege Instituta za majku i dete dr Ljubica Nikolić kaže za Press da je dete primljeno zbog visoke temperature, proliva i grčeva, koji su nastali usled povišene temperature.
- Dečak je dobio antibakterijsku i antivirusnu terapiju, kao i sredstva za smanjenje otoka mozga. Stanje deteta istog dana dalje se pogoršavalo, ono je intubirano i u toku noći priključeno je na aparate za disanje - objašnjava dr Nikolić.
Prema njenim rečima, zbog ugroženosti rada jetre i bubrega dete je priključeno i na dodatne aparate. Mali I. K. nije dolazio svesti i ustanovljen je razvoj moždane smrti.
- Iako su se bubrezi i jetra oporavili, nije došlo do oporavka centralnog nervnog sistema - kaže dr Nikolić.
Ona ističe da su roditelji odbili da se radi obdukcija tela, a da nadležni organi i inspekcija Ministarstva zdravlja zasad nisu kontaktirali sa Institutom povodom ovog slučaja. Na brojne telefonske pozive novinara Pressa juče se u Ministarstvu zdravlja niko nije javljao.
Majka Ljubica Knežević, koju su novinari Pressa juče posetili, nije želela da se izjašnjava povodom ovog slučaja, dok je privatna ordinacija u kojoj je lečen mališan zatvorena.
Dečak pokušao da se ubije na majčinom grobu
Petnaestogodišnji Đ.Đ, učenik prvog razreda bruske Gimnazije pokušao je u četvrtak, na svoj rođendan, da se ubije na grobu svoje majke u prigradskom naselju Kobilje. Zahvaljujući intervenciji školskog policajca, hitac koji je dečak ispalio iz očevog pištolja nije pogodio nikog.
Na grob majke Đ. Đ. je došao oko 10 sati, držeći u ruci pištolj koji je prethodno ukrao uz kuće. Seo je na opseg, otkočio oružje, stavio metak u cev i prislonio je na slepoočnicu.
U tom momentu dečaka je primetilo nekoliko meštana koji su bili na groblju. Usplahireno su prišli dečaku, koji je i dalje, držeći prislonjeno oružje, povikao: „Bežite od mene, ubiću se!"
Drama sa dečakom i meštanima koji su pokušavali da ga odvrate od samoubilačke namere trajala je nekoliko minuta. Za to vreme na groblju se pojavila patrola policije, u kojoj je bio i školski policajac koji odranije poznaje dečaka Đ. Đ., a za njima i nekoliko dečakovih drugova i drugarica iz razreda.
- U jednom momentu pojavio se i dečakov otac. Školski policajac u tom momentu je prišao dečaku koji je sve vreme vikao: „Ubiću se, svega mi je dosta", munjevito ga dohvatio za desnu ruku u kojoj je držao pištolj i povukao je iza leđa. Nakon toga se začuo pucanj. Dečak je povukao oroz, ali metak nije pogodio nikoga - pričaju očevici drame na groblju u Brusu.
Vesna Marinković, direktorka Srednje škole u Brusu, kaže za „Blic" da se drama možda ne bi tako okončala da Đ. Đ. nije pre odlaska na groblje najboljoj drugarici rekao šta planira.
Ustav ćemo promeniti
Sada, kada je u postupku usvajanje Statuta Vojvodine, pravi je trenutak da otvorimo debatu o regionalizaciji Srbije i da na kraju mandata promenimo Ustav i uvedemo suštinsku decentralizaciju. To je za "Novosti" izjavio Svetozar Čiplić, ministar za ljudska i manjinska prava i bivši sudija Ustavnog suda.
- Ovaj ustav je plod različitih političkih opcija i ideja u jednom trenutku. I kad je nastao 2006. godine, nosio je klicu nefunkcionalnosti. Naročito su protivrečni delovi koji se odnose na decentralizaciju i autonomne pokrajine.
- Srbija je disfunkcionalno decentralizovana. Nema do kraja izveden srednji nivo decentralizacije na celoj teritoriji. Taj nivo je "pokriven" samo u Vojvodini i na Kosovu. Srednja Srbija je u tom pogledu, uslovno rečeno, diskriminisana.
- Ustav nije razvio odredbe kako da građani dođu do toga. Procedura je protivrečna i komplikovana, tako da je praktično nemoguće osnovati regione.
Regionalizacija u vreme krize je važna kako bismo postali evropski moderna država, kaže Čiplić i pojašnjava: „Da se problemi rešavaju na mestima što bližim ljudima. Decentralizacija je ekonomski izvukla mnoge zemlje Evrope."
- Svaka dezintegracija sprečava se jasnim sredstvima kontrole. Najefikasnije je da se ta kontrola prepusti Ustavnom sudu. U slučaju da akti pokrajine ili regiona ne budu u skladu sa Ustavom, sankcija treba da bude raspuštanje pokrajinske ili regionalne skupštine. To su poznati mehanizmi.
- Niko još nije uspeo konkretno da kaže šta u tekstu Statuta predstavlja državu u državi. Vojska, policija, spoljna politika, sudovi... - elementi su državnosti, a ničega od toga u Statutu nema.
Gubici obezvređuju akcije NIS-a
Gubitak Naftne industrije Srbije od oko 11 milijardi dinara zabeležen u prva tri meseca ove godine uticao bi na vrednost NIS-ovih akcija da se one sada kotiraju na berzi. Ako kompanija posluje loše, kao što je to sada slučaj s NIS-om, to automatski srozava i vrednost njenih akcija, potvrđuje Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju.
Poslovni minus ne može da utiče na to da zaposlenima u NIS-u i građanima država ne podeli besplatne akcije koje im po zakonu pripadaju.
Ugovorom s Gaspromnjeftom ruska strana se obavezala da će najkasnije početkom avgusta ove godine podeliti akcije zaposlenima i onima koji su nekada radili u ovoj naftnoj kompaniji. Dve godine nakon toga većinski vlasnik morao bi i da ponudi otkup njihovih 19,4 odsto akcija, koliko im ukupno pripada. Cena jedne akcije u toj ponudi ne može biti manja od cene po kojoj je ruski partner kupio akcije kompanije i proporcionalno tome poveća svoje učešće u NIS-u, objašnjava Pavlović.
Đorđe Petrović, predsednik Skupštine Udruženja budućih akcionara NIS-a, kaže da poslovni gubici kompanije ne mogu biti dovedeni u vezu s pravom na podelu besplatnih akcija zaposlenima u NIS-u i građanima Srbije, ali da se minus u finansijskim knjigama svakako odražava na berzansku cenu akcija. Međutim, akcije NIS-a nisu na berzi. On dodaje da iz vlade još nema informacija kada će početi podela besplatnih akcija, pa čak ni da li se radna grupa koja treba da pripremi akt o podeli NIS-ovih akcija uopšte sastala.
On kaže da Gaspromnjeft s tim delom posla nema ništa i da je to obaveza manjinskog vlasnika, to jest Vlade Srbije. Inače, po zakonu, podela besplatnih akcija trebalo bi da usledi posle šest meseci od dana kada je NIS privatizovan. To znači da rok za zaposlene, bivše zaposlene NIS-a i građane da ostvare pravo na besplatne akcije ističe početkom avgusta ove godine. Inače,pored 24.890 zaposlenih i bivših radnika NIS-a, pravo na besplatne akcije ima i i nešto manje od pet miliona građana Srbije.
Na pitanje kolika se cena može dobiti za NIS-ovu akciju, Đorđe Petrović kaže da imajući u vidu da je 51 odsto akcija ove kompanije prodato za 400 miliona evra, ruski Gaspromnjeft je dužan da akcionarima akciju plati 96 evra. Dakle, 2,8 puta manje od procene koju je uoči privatizacije radio „Diloit i Tuš", a prema kojoj je ukupan kapital NIS-a procenjen na 2,2 milijarde evra. A da se ta procena pokazala tačnom, građani Srbije i zaposleni u NIS-u za jednu akciju naftne kompanije dobili bi po 270 evra.
Imajući sve ovo u vidu, reklo bi se da je sada teško poverovati obećanju ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića da će svaki građanin Srbije koji na to ima pravo dobiti besplatne akcije NIS-a i ostalih javnih preduzeća u vrednosti od 1.000 evra. Ostaje neizvesno kako će se te akcije kapitalizovati na tržištu. Jer, Gaspromnjeft je kupio 51 odsto akcija NIS-a po 96 evra, a treba dočekati da preostalih 49 odsto dostignečetiri pet puta veću vrednost.
