Izvor: RTS, 05.Apr.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (05. 04. 2009.)
Ceo Zapad protiv poreskih oaza, Pašće 40 vlada, Verovali ili ne: U Turskoj živi 9 miliona Srba!, Gusari Piranskog zaliva, pišu beogradski dnevni listovi
Ceo Zapad protiv poreskih oaza
Poreske oaze su se našle na stubu srama na ekonomskom samitu G20 u Londonu. Nemačka i Francuska su progurale inicijativu da se odmah objavi crna lista poreskih oaza koje nisu spremne za saradnju i odbijaju da se prilagode međunarodnim standardima.
Organizacija za >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) objavila je dokument koji se sastoji iz tri dela, a tiče se nedostatka saradnje u borbi protiv pranja novca, utaje poreza, kao i u oblasti finansijske kontrole.
Kako je na samitu istakla nemačka kancelarka Angela Merkel (CDU), objavljivanjem crne liste treba jasno da se ukaže na to „u kojoj meri države krše kriterijume OECD ili ih još ne ispunjavaju u potpunosti". Ona je istakla da je Britanija doprinela da se sve članice Grupe 20 uvere u neophodnost neodložnog objavljivanja spiskova. „I američki predsednik se aktivno založio za to", rekla je Merkelova.
Spiskovi su pravljeni na osnovi nekoliko kriterijuma. Tako su se na jednoj listi našle države koje su uglavnom prihvatile međunarodne standarde, ali ih još nisu u potpunosti primenile. U zemlje koje su nedavno prihvatile standard, ali ga još nisu sprovele u delo, OECD ubraja Belgiju, Luksemburg, Austriju, Švajcarsku i Lihtenštajn, dok se na listi zemalja koje se nisu obavezale za poštovanje međunarodnih standarda nalaze Kostarika, Filipini, Malezija i Urugvaj.
Članice Grupe 20 su, osim toga, donele odluku o osnivanju nadzornog organa - „Komisije za finansijsku stabilnost" - koji pravovremeno treba da upozori na rizike na finansijskim tržištima. Šefovi država i vlada su zatražili i rekonstrukciju sistema za nadoknade menadžerima, kako bi se nagrađivalo i dugoročno privređivanje, a ne samo profiti ostvareni u kratkom roku. Članice G20 su još jednom podržale princip otvorenih tržišta i jasno se založile protiv protekcionizma.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je istakla da je reč o „veoma, veoma dobrom, gotovo istorijskom kompromisu", a prema rečima nemačkog ministra finansija, „prošlo je vreme bankarskih tajni".
Pašće 40 vlada
Kada ekonomije podrhtavaju, vlade već oštre olovke za ostavke. Dok se panika širi širom kontinenta, talas nezadovoljstva preti da preraste u cunami. Države koje su do juče važile za ekonomske tigrove, danas ne mogu ni da izmere stopu nezaposlenosti, a nasilne masovne demonstracije (poput onih u Grčkoj i Francuskoj) prete većini evropskih zemalja.
Prema procenama američkih stručnjaka, čak 40 sadašnjih vlada u svetu moglo bi da završi mandat pre vremena! Među njima je i Srbija, koja sa ostalim državama u regionu spada u grupu zemalja sa visokim rizikom za smenu vladajuće garniture.
Ovonedeljne demonstracije širom Evrope samo su uvod u vrelo političko leto i još vreliju jesen. Jedan od glavnih slogana u protestima je "Odbijamo da budemo deca finansijske krize".
Posle Islanda i Letonije, zbog ekonomske krize pala je i vlada u Češkoj i to za vreme predsedavanja EU. Mađarski premijer je podneo ostavku, a klimaju se i vladajuće garniture u Estoniji, Litvaniji, Grčkoj, Belgiji...
Ekonomska kriza u SAD zamenila je Al kaidu kao najveću pretnju nacionalnoj bezbednosti, evrozona je, prema nekim analitičarima, pred podelom, a integritetu Evropske unije preti propast, jer bogatiji Zapad svim silama želi da se odvoji od krhkih istočnih ekonomija.
Kriza dovodi u pitanje i opstanak EU, tvrdi Džerald Salente, ugledni američki analitičar, koji je predvideo pad berze 1987, raspad Sovjetskog Saveza 1990, azijsku krizu 1997, pad ruske privrede 1998. godine.
Britanski "Gardijan" napominje da kriza u Evropi ima tri prstena, evrozonu, istočne članice EU i zemlje izvan EU (kao primer je navedena Ukrajina), dok "Indipendent" upozorava da bi domino efekat sloma ekonomija zemalja istočne Evrope mogao vratiti te države nazad pod okrilje Rusije. To bi prema "Indipendentu" značilo gubitak svih geopolitičkih dobitaka za EU od pada takozvane gvozdene zavese.
Do 2020. godine, Evropska unija će se raspasti, a države Starog kontinenta podeliti u tri regionalne unije! Ovo je projekcija američke obaveštajne službe CIA, koja je nedavno objavljena.
CIA u svojoj projekciji deli Evropu na tri dela. Zapadni blok bi činile Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Irska, Austrija, Italija, Španija, zemlje Beneluksa, Skandinavije. Druga unija nazvana je "Nova Evropa" i u nju spadaju Estonija, Letonija, Češka, Slovačka i Hrvatska i Slovenija na jugu. Ovaj srednji deo Starog kontinenta praktično bi predstavljao "katoličku istočnu Evropu", koja bi preko Hrvatske i Slovenije imala i izlaz na Mediteran. Treća, odnosno istočna Evropa, već je dobila naziv Pravoslavna unija! Prema projekciji CIA, u istočnom delu Evrope gospodariće Rusija, a pored nje, uniju će još sačinjavati Ukrajina, Belorusija, Gruzija, Moldavija, Rumunija, Bugarska, Grčka, Makedonija, ali i Srbija, Crna Gora, Albanija i Bosna i Hercegovina!
Kada je Bosna i Hercegovina u pitanju, postojanje Republike Srpske odneće prevagu za pripajanje Pravoslavnoj uniji.
Verovali ili ne: U Turskoj živi 9 miliona Srba!
Naravno, nije reč o klasičnoj emigraciji koju su decenije za nama poterale u pečalbu, već o iseljenicima koji su stotinama godina tamo, islamske vere i turskih imena, ali čvrsto vezani za šaku zemlje sa koje su im pradedovi otišli...
- Verujte, čak i čvršće od mnogih od nas koji još stojimo na njoj! Apsolutno su svesni svog porekla, sa neverovatnim ponosom to ističu, smatrajući sebe počastvovanim zbog toga što su im koreni u Srbiji! Pazite, nekima od njih su preci još pre 300, pa i 400 godina naselili te prostore, ali oni i dan-danas govore srpski i svako od njih zna koje je prezime porodica nosila i koja je krsna slava kuće bila... - napominje Dragan Milosavljević, predsednik Udruženja srpsko-turskog prijateljstva koje se zove, a kako bi drugačije, nego: „Inat"!
- Ako vam je frapantna brojka od tri miliona u Istanbulu, šta reći na podatak da je to tek trećina od ukupnog broja koliko ih je u Turskoj?! Govorimo o devet miliona duša, a to nije moja pretpostavka, već podatak, nešto o čemu se ovde ćuti. Govorimo o „armiji" u najmanju ruku velikih prijatelja Srbije, koji bi i te kako mogli da nam pomognu. Što je najvažnije - to i žele. Međutim... E, to „međutim" je upravo ono što nas je kroz istoriju skupo koštalo!
Naime, prema njegovim rečima, za ovdašnje vlasti ti ljudi nikada nisu bili smatrani srpskim iseljenicima zbog „dogme da su Srbi samo oni pravoslavne vere".
- Zato što je to i dalje tabu tema i jeretičko pitanje, danas i imamo naciju Bošnjaka. Možda bi i karta Hrvatske danas bila drastično drugačija da je dozvoljeno izjasniti se kao Srbin katolik?! - konstatuje naš „inadžija" poslužujući nas kafom, ratlukom i naravno pepeljarom, u zemunskoj „centrali meraka".
Gusari Piranskog zaliva
U trenutku kada je traženje političkog rešenja za slovenačko-hrvatski pogranični spor zapelo u ćorsokak, a odnosi između službene Ljubljane i Zagreba postali nikad gori u poslednjih 18 godina, relaksacija stiže sa neočekivanog mesta. Iako je „sedma sila" pod stalnom sumnjom da potpiruje nacionalističke strasti, novinska kuća „Delo" lansirala je na svom sajtu duhovitu kompjutersku igricu pod nazivom „Pirati Piranskog zaliva".
Ikona koja posetioca portala http://www.delo.si/pirati uvodi u igru ne ostavlja mesta sumnji ko su gusarski admirali - na levoj strani ekrana je lik Boruta Pahora, premijera slovenačke vlade levog centra, dok je na desnoj kolega iz Hrvatske Ivo Sanader, šef HDZ. Obojica su odevena u prigodne uniforme.
Igrač prvo bira hoće li odmah da se lati igre, ili će prethodno pročitati „fabulu radnje" (zgodba) odnosno uputstva (navodila). Okršaj je smešten u 1713. godinu: „Dve svetske velesile koje su nekada bile saveznice, zbog sukoba interesa završile su na ničijoj zemlji. Obe iskusne u vojevanju velikih bitki, takođe pomorskih. Ali boj se ovog puta odvija u malom zalivu koji do sada nije pripadao nikome. Sve dobre vojske imaju svoje gerenale... Zato će bitku na prostranom moru odlučiti lideri obe strane. Na jednoj strani je neustrašivi Pahor, na drugoj šarmantni ratnik Sanader. Ti imaš moć da odlučiš ko će konačno zauzeti to ukleto parče zemlje".
U nastavku saznajete da je igrica urađena po modelu stare misaone igre potapanja brodova. Uputstva upozoravaju da svaki igrač ima po pet krstarica različite veličine na raspolaganju, stoga, pre nego što ih razmesti po „strateškim tačkama", „neka pažljivo prebroji koliko kvadratića konkretna lađa zauzima", jer je Piranski zaliv skučen. Cilj je, jasno, potopiti protivnikovu ratnu mornaricu. U sledećoj fazi, klikom na ikonu „igra", sledi brutalna realnost - admiralima su na raspolaganju po svega četiri topovnjače, jer u „moru" nema mesta za petu. Pre toga birate „svoju supersilu" između slovenačke trobojnice i hrvatske šahovnice. Biranjem slovenačke trobojke aktivirate Sanadera, koji izazovno proziva Pahora: „Sada ćeš biti svedok snage 'lijepe naše‘. Neće te spasti ni referendum!" (Aluzija na nedavne neuspele slovenačke pretnje Hrvatskoj da će je referendumom omesti da uđe u NATO, a ako treba, i u EU.)
„Ivo, smiri se", glasi prvi od tri odgovara virtuelnog Pahora. „'Ajde da rešimo taj spor pravično i muški. Neka pobednik od sada plovi po tim vodama, a gubitnik nek' se zavuče u mišju rupu i prizna poraz." Druga varijanta Pahorove replike Sanaderu glasi: „Ne guraj se u osje gnezdo, Sanaderu! Mi se obračunamo s takvima kao što ste vi za nedelju dana". Treća Pahorova primedba na Sanaderov izazov je najneratobornija: „NATO? Ne budali. Bolje da se pobrineš da ovog leta Hrvatska bude primerena za letovanje, a ne za ratovanje".
Ko izabere drugi Pahorov „odgovor", iznenadiće ga Sanaderova virtuelna neotesanost: „Jadniče, i šta ćeš sad da radiš? Da pošalješ vaše 'patrije‘ na mene? (Ismevanje korupcionaške afere povodom kupovine 135 finskih oklopnjaka marke 'patrija‘ 8x8 za slovenačku vojsku.) Šteta što ste zaboravili da ih naoružate!", ruga se kompjuterski Sanader slovenačkom najvećem skandalu zbog promašenih nabavki za vojsku. Ako izaberete šahovnicu (za „velesilu"), aktiviraćete Pahorovo junačenje: „Neka te moje dobro srce i milina, kojom zračim, ne zavedu, Sanaderu! Mali smo, ali i otrov je u malim količinama."
Sanader odgovara takođe u tri varijante. Prva: „Pahore, taj (pogranični) spor se baš dugo vuče! Ne huškaj I 'ajde, izađi mi na megdan kao častan čovek - ako to uopšte jesi." Druga: „NATO i EU nas (Hrvate) čekaju! Zato se povuci, Pahore, dok možeš!" I treća: „Da, mi imamo i rakiju! Malo si mnogo cugnuo, Pahore, kada se usuđuješ da budeš tako bezobrazan". Na šta Pahor uzvraća: „Pijan ili ne, Slovenac može sve!" Još jedan klik mišem, i - bitka u Piranskom zalivu može da počne.
