Izvor: RTS, 05.Feb.2009, 04:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (05. 02. 2009.)
Selidba Vlade Srbije, reakcija Bernara Kušnera na knjigu “Svet protiv K.” Pjera Peana, ko crta trase u Srbiji, da li Aca Lukas zna ime napadača, teme su današnjih beogradskih dnevnih novina.
Vlada se seli u Novi Beograd, Vojska i MUP na Banjicu
Vlada Srbije, koja je raštrkana u više od 20 zgrada i zauzima oko 150.000 kvadrata, većinom u strogom centru grada, trebalo bi najvećim delom da se preseli u Novi Beograd, u nekadašnju Palatu federacije (SIV) >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << a danas Palatu Srbije, smatra ministar odbrane Dragan Šutanovac. Razlozi su višestruki, za Vladu bi to značilo bolju koordinaciju i lakše funkcionisanje, za državu mogućnost da tržišno iskoristi, proda ili rentira najekskluzivnije zgrade u centru, a za građane oslobođenje od saobraćajnog kolapsa u vreme poseta stranih delegacija i štrajkova.
Uporedo sa selidbom centralne vlade iz Nemanjine 11 u Novi Beograd, Šutanovac predlaže da se Ministarstvo policije, sada raštrkano na tri mesta, i Ministarstvo odbrane, smešteno na više od deset lokacija, presele u novi vojno-policijski kompleks na Banjici, pored Vojnomedicinske akademije, helidroma i zgrade BIA. Ministrova ideja je da se razrušena zgrada Generalštaba na uglu Kneza Miloša i Nemanjine menja za novu na Dedinju, kao i da se razgrušena zgrada MUP-a u Kneza Miloša 101 zameni za budući objekat.
U centru bi ostali samo ministarstva finansija i spoljnih poslova koja imaju svoje zgrade i za koje je i u svetu uobičajeno da budu odvojeni od ostatka državne administracije.
- Pojam Vlade Srbije bila bi Palata Srbija, a funkcionisanje administracije i grada bi bilo potpuno drugačije i znatno bolje. Time bi se cela administracija svela na nekoliko zgrada, jedan deo zgrada bi bio višak i mogao bi da se otuđi. Prevazišle bi se gotovo neverovatne i nelogične situacije da neke moje kolege ministri ne znaju gde je moja kancelarija, kao što ni ja ne znam gde su neka ministarstva smeštena - objašnjava Šutanovac i naglašava da je sve na nivou ideje koju bi trebalo razraditi.
U razgovoru za „Blic" ministar Šutanovac objašnjava da je inicijalna ideja potekla iz potrebe da se Ministarstvo odbrane okupi na jednom mestu. Sada su na više od deset lokacija u gradu, a samo članovi kolegijuma su raseljeni na šest mesta, od Dedinja, preko Beograđanke, do Birčaninove. S obzirom na to da zbog prirode posla ne mogu da budu povezani Internetom, Ministarstvo sada troši mnogo vremena i novca na kurirske službe.
- Neprirodno je da se upravni deo MUP-a nalazi u zgradi Palate federacije (SIV) i predložio sam ministru policije da razrušenu zgradu u Kneza Miloša 101 razmene za novu zgradu koja bi bila sagrađena na Banjici, odmah pored zgrade u kojoj je BIA, kao i da se MUP iz Palate „Srbija" preseli u nju.
Time bi se oslobodio ogroman prostor za najveći deo Vlade, uključujući premijera i potpredsednike. Iako bi najprirodnije bilo da Ministarstvo odbrane bude u Palati „Srbija" jer ta zgrada najviše liči na ministarstva odbrane po svetu, odustao sam od prvobitne ideje da se tamo preselimo jer bi to značilo da gledam parcijalni interes Vojske - objašnjava Šutanovac.
Kušner: Groteskno i odvratno
„Groteskno i odvratno!", tako je šef diplomatije Bernar Kušner prokomentarisao knjigu Pjera Peana „Svet prema K.", koja se danas pojavila u francuskim knjižarama.
Kušner, koji je izbijanje skandala dočekao u Vašingtonu, na prvom sastanku sa Hilari Klinton u svojstvu šefova diplomatija, odbacio je optužbe za sukob interesa koji mu se pripisuje u njegovim misijama u Africi, nalazeći utočište u protivnapadu na one koji su „ljubomorni na njegovu karijeru".
„U nekim krugovima ne vole uspeh. Svakako ne moj, uspeh čoveka koji je ostao popularan, van vlade kao i u vladi, bilo da je levičarska ili desničarska", oglasio se u intervjuu koji danas objavljuje nedeljnik „Nuvel observater".
„Neki me mrze. Ko su oni? Svakako oni koji su nostalgični za tridesetim i četrdesetim godinama, oni od juče, i oni koji danas ponovo ispisuju istoriju genocida nad plemenom Tutsi u Ruandi", uzvraća Kušner na kritike o njegovoj ulozi u sukobima u Ruandi, Burmi i bivšoj Jugoslaviji.
Sa istom žestinom odbacuje i izraz „anglosaksonski kosmopolita",kojim ga opisuje autor, isto kao i još jednog propovednika „medijskog humanitarizma", Bernar-Anrija Levija.
Pean im zamera što iskazuju „mržnju" prema francuskom političkom nasleđu, prezirući „nacionalnu nezavisnost u ime anglosaksonskog kosmopolitizma, (ideologije) ljudskih prava i osnova ideologije (američkog) neokonzervatizma (...)".
Varirajući komentar šefa diplomatije, B. A. L., kako Levija popularno zovu u Francuskoj, izjavio je da je knjiga „odvratna i patetična".
Najveća podrška Kušneru došla je ne iz redova levice čiji je barjak nosio tokom 40 godina, već iz redova desnice, u čijoj vladi se našao prihvativši bez previše nesanice ponudu Nikole Sarkozija da postane šef diplomatije, u čemu je video logičan nastavak svoje briljantne karijere.
Generalni sekretar Sarkozijeve Unije za narodni pokret Gzavije Bertran, jedan od najodanijih predsednikovih ljudi, izjavio je da nije čitao knjigu, ali da oseća „duh osvete".
Oglasio se i premijer Fransoa Fijon koji je u saopštenju za javnost istakao da ima „poverenja" i da gaji „poštovanje" prema svom ministru, ocenjujući da „ništa ne opravdava da reputacija jednog čoveka bude gažena na ovaj način na osnovu prostih optužbi".
Socijalisti su uzvratili drugim tonom. Najoštriji među njima, Arno Montebur, izjavio je da mu se čini „problematičnim da jedan ministar prima novac od šefova afričkih država čija je reputacija sumnjiva na planu ljudskih prava. Ako Bernar Kušner još uvek ima časti, trebalo bi da na kraju da ozbiljne odgovore" na optužbe iz knjige, u kojoj mu se pripisuje da je privatno savetovao afričke lidere u pitanjima zdravstva primajući od njih velike sume novca, dok je u isto vreme predvodio državnu komisiju za saradnju između Francuske i ovih zemalja u istom domenu.
Najveći broj poslanika svih političkih boja traži da se „francuski doktor", koga su do juče Francuzi smatrali „najboljim među nama", izjasni o ovim ozbiljnim optužbama pred skupštinom i komisijom ministarstva spoljnih poslova.
Utoliko pre što sedamdesetogodišnji Pean ima reputaciju autora koji je zaslužan za otkrivanje nekih od najvećih političkih afera sa državnog vrha. Njegove knjige su pomogle da se rasvetle mnoge tamne strane javnih ličnosti, poput predsednika Valeri-Žiskara d'Estena, koji je primio dijamante od centralnoafričkog diktatora Bokase, i Fransoa Miterana i njegove kolaboracionističke prošlosti pre nego što se priključio Pokretu otpora.
Trase crta Srbija
U akcionom planu izgradnje infrastrukture, koji bi u četvrtak Vlada Srbije trebalo da usvoji, nema ni govora o deonici autoputa od Novog Sada ka Temišvaru. Država u ovoj godini planira nastavak radova na drumskom i železničkom Koridoru 10, u koje će biti utrošeno 472 miliona evra.
Za plan Vojvođana da će sredstvima dobijenim od prodaje NIS graditi autoput od rumunske granice preko Zrenjanina i Novog Sada do Rume, resorni ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić saznao je iz medija. Kako kaže za "Novosti", pokrajinske vlasti još nisu uputile predlog ministarstvu.
- Zapanjen sam da se uopšte vode takvi razgovori - kaže Mrkonjić. - Taj autoput na delu od Novog Sada prema Temišvaru, i to govorim kao stručnjak, nema opravdanja. Nepotreban je i nema smisla graditi ga. Verujem da ga Vojvođani neće ni raditi.
Ministar podseća da su Nacionalni savet za infrastrukturu i Vlada Srbije usvojili Nacionalni plan izgradnje putne i železničke infrastrukture za naredne četiri godine. Tu jasno piše da će država završiti još oko 300 kilometara autoputa na Koridoru 10.
- Da podsetim one koji ne znaju ili se ne sećaju tog našeg programa da je, što se tiče Vojvodine, na listi državnih prioriteta i izgradnja autoputa Beograd - Vršac - Temišvar - navodi Mrkonjić.
- Italijanska preduzeća, koja danas rade u Rumuniji, spremna su da uđu u finansiranje tog autoputa, a već su obezbeđena sredstva za izradu glavnog projekta. Dakle, moramo biti pametni i na putnoj mreži treba da radimo ono što traže i stranci. Taj autoput je i veza za barsku prugu i luku i veza prema Zagrebu. Zato je ta investicija opravdana - kaže Mrkonjić.
On naglašava da je u Nacionalnom planu predviđena i izgradnja autoputa od Novog Sada preko Rume do Šapca. I to je plan za naredne četiri godine koji je "zakovan". Sve ostalo mogu da budu samo manje ili više značajni predlozi, koji će se možda razmatrati na republičkoj ili pokrajinskoj vladi.
Projektanti upozoravaju i na činjenicu da bi izgradnjom tog autoputa od Novog Sada ka Temišvaru stranim vozilima koja dolaze iz Evrope omogućili da put nastave preko Rumunije i Bugarske Koridorom 4 a ne preko Beograda, Niša, Dimitrovgrada...
Aca Lukas krije ime napadača!
Folk pevač Aleksandar Vuksanović - Aca Lukas, koji je preksinoć ranjen ispred svoje zgrade na Novom Beogradu u Gandijevoj ulici 66, pušten je juče iz Urgentnog centra na kućno lečenje. Kako Press saznaje iz policijskih izvora, Lukas, koji je bolnicu napustio oko 11 sati s nogom u zavojima, zna identitet napadača, ali iz straha za svoju bezbednost ne želi da ga otkrije policiji.
- Lukas je imao prostrelnu ranu na butini, koja je očišćena i sanirana, i s obzirom na to da tokom noći nije bilo komplikacija, konzilijum je odlučio da pevač može biti pušten na kućno lečenje - rekao je izvor Pressa blizak policiji, i dodao: - On je Urgentni centar napustio juče u pratnji verenice Sonje Šašić i bez ličnog obezbeđenja.
Tokom jučerašnjeg policijskog saslušanja Aca nije hteo da otkrije na koga sumnja da je pokušao da ga ubije. Inspektori koji su ga saslušali u bolnici neposredno posle ranjavanja ubeđeni su, međutim, da on zna ko je napadač.
Sagovornik Presa navodi da je pevač bio izuzetno uznemiren prilikom saslušanja jer se plaši za svoju i bezbednost svoje porodice.
- On nije hteo da otkrije na koga sumnja, kao ni eventualne razloge zbog kojih je neko pucao na njega, ali tvrdi da napad nema veze s bilo kakvim dugovima. Policija neprekidno radi na slučaju i već je na tragu osobe koja ga je ranila. Inspektorima bi ipak bilo daleko lakše da je Aca hteo da kaže na koga sumnja i navede eventualne motive zbog kojih je neko pucao na njega - zaključuje izvor Presa.
Naš izvor, koji se zatekao u Urgentnom centru prilikom Lukasovog izlaska, tvrdi da je pevač bio neopisivo ljut na medije koji su plasirali informaciju da je ranjen „u sačekuši" i zbog navodnih kockarskih dugova.
- Rekao je da prosto ne može da veruje čime se sve pojedine novine bave i da bi najviše voleo kada bi ga sada ostavili na miru - zaključuje sagovornik Presa.
.jpg)
