Izvor: RTS, 05.Jan.2010, 09:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (05. 01. 2010.)
Politika: Beograd i Zagreb još nisu „zalupili vrata”, Novosti: Ko slaže, ide u zatvor, Press: Kako sve političari kriju svoju imovinu, Blic: Moguća je i izmena Ustava SPC zbog izbora patrijarha, pišu beogradske dnevne novine
Beograd i Zagreb još nisu „zalupili vrata"
Odlukom da podnese kontratužbu protiv Hrvatske samo nekoliko dana pošto je predsednik Boris Tadić najavio da će se sa tim još sačekati, Vlada Srbije je iznenadila kako vlasti u Hrvatskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << tako i javnost u Srbiji. Analitičari smatraju da i pored ovakvog razvoja događaja vrata političkog dogovora između dve zemlje ipak nisu potpuno zatvorena. Izvršni direktor Građanskih inicijativa Miljenko Dereta u odluci Vlade Srbije vidi još jedan pokušaj da se Hrvatska podstakne na razgovor o povlačenju tužbe.
„Na više inicijativa koje su stizale iz Srbije izostala je očekivana reakcija Hrvatske pa je ideja da se verovatno na ovaj način čitava stvar 'pogura', ako je to moguće. Mislim da je Tadić imao ideju da ostavi otvorena vrata Hrvatskoj da može da povuče svoju tužbu jer je sada lakše kada i jedni i drugi treba da odustanemo. Da mi nismo podneli kontratužbu Hrvatska bi morala da povuče svoju tužbu, a mi da ne podnosimo svoju što je bila teža varijanta imajući u vidu odnose između naše dve zemlje", kaže Dereta.
Bivši ministar spoljnih poslova SRJ Vladislav Jovanović smatra, međutim, da se sa protivtužbom kasni deset godina i da je ona trebalo da bude podneta još pre deset godina kada i hrvatska tužba. „Trebalo je da sa njima govorimo istim jezikom koji su oni koristili u razgovoru sa nama, tim pre što imaju veliko istorijsko opterećenje koje mi nemamo, a to je onaj stvarni genocid nad Srbima iz Drugog svetskog rata", smatra Jovanović. Dereta i Jovanović smatraju da strah od reakcija javnosti na eventualno povlačenje tužbi nije osnovan.
„Javnost nije preterano zainteresovana za to, na veliku žalost političara. Uostalom, tužba ne bi ništa promenila u tragediji koja se dogodila, zločini su se dogodili i na jednoj i na drugoj strani. Tvrda hrvatska politika bila je u predizborne svrhe, ali će se valjda sa promenom politike prizvati pameti. Vidimo da su spor sa Slovenijom rešili na više-manje miran način uz popuštanje sa obe strane", ističe Dereta.
Jovanović kaže da mu tračak nade daje mogućnost da novi hrvatski predsednik bude Ivo Josipović koji je već u nekim izjavama nagoveštavao da se tužba može preispitati zbog protoka vremena što je obesmišljava. On je uveren da ipak „ključ" za rešenje ovog pitanja ne drži Hrvatska sama nego da je on u rukama Zapada.
Ko slaže, ide u zatvor
Za Zoranu Marković, direktorku Agencije za borbu protiv korupcije koja je sa radom počela 1. januara - početak prijave imovine funkcionera prelomni je trenutak za Srbiju. Ona očekuje da konačno bude uveden red u oblast obavljanja javnih funkcija, da prestane praksa gomilanja fotelja i da se unapred onemogući svako bogaćenje od državne službe.
Svesna da treba još mnogo da se uradi kako bi funkcioneri razumeli i ispoštovali sve svoje obaveze, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije podseća da su za nepodnošenje izveštaja ili davanje lažnih podataka predviđene su ozbiljne sankcije, čak i kazne zatvora do pet godina. To bi, kaže, donekle trebalo da garantuje veću disciplinu funkcionera, nego što je ona bila proteklih godina.
- Poručujem funkcionerima da dobro razmisle šta pišu u izveštaju, jer Agencija te podatke neće prihvatati zdravo za gotovo. Proveravaćemo sve što je napisano. Tu očekujemo veliku pomoć drugih državnih organa, a sa nekima od njih, kao što su Poreska uprava i Narodna banka, već smo se dogovorili o saradnji.
- Zaposleni u državnim organima, ukoliko sede na više fotelja, imaju rok do 1. aprila da se odluče koju funkciju će zadržati. Ako to ne učine, protiv njih će biti pokrenuti prekršajni postupci i moraće da vrate novac koji su zaradili primajući platu na više radnih mesta. Više funkcija moći će da se obavlja samo izuzetno, uz saglasnost Agencije.
- Zakon ne zabranjuje da ministar ili predsednik države bude i šef partije. Ali, postoji obaveza da se u svakom javnom nastupu funkcioner jasno naznači u kom svojstvu nastupa - kao predstavnik države ili svoje partije.
Kako sve političari kriju svoju imovinu
Postoje brojni načini da srpski funkcioneri i sva imenovana i postavljena lica izvrdaju da prijave kompletnu imovinu i prihode, što su po zakonu obavezni da urade do 31. januara ove godine. Poznati advokati, sagovornici Pressa, naime, kažu da je bilo dovoljno vremena da se imovina sakrije od javnosti tako što se prepiše na rođake ili prijatelje ili poklone dragocenosti. Ima i sofisticiranijih načina skrivanja imetka, kao što su razvod od supružnika ili namerno stupanje u dužnički odnos.
Prema zakonu, naši ministri, poslanici, predsednici opština, sudije, tužioci, direktori raznih agencija i ustanova dužni su da Agenciji za borbu protiv korupcije dostave podatke samo za sebe, svog supružnika i maloletnu decu. Advokat Milorad Vukasov kaže da su svi funkcioneri imali dovoljno vremena da nekretnine prepišu na tašte, strine i druge rođake, ili poklone umetničke slike komšijama, jer je mesecima najavljivano da do 31. januara moraju da prijave šta imaju.
- Čak i oni koji ranije nisu skrivali imovinu, mogli su ovih poslednjih meseci sve to da srede. Oni mogu nekome navodno da poklone umetničke predmete ili zbirke ili da fiktivno prepišu nekretnine na rodbinu, čuvaju novac na računima prijatelja... To jeste rizik, jer će onaj ko bude otkriven da je radio tako nešto biti politički mrtav, a Srbija je mala država, ovde se sve zna... Zato Agencija sve mora da ispita, čak i ako bude postojala i najmanja sumnja da je neko nešto lažno prijavio ili uopšte nije prijavio. Kako se budemo približavali EU, kriterijumi za prijavljivanje prihoda i imovine biće stroži - upozorava Vukasov.
Advokat Toma Fila smatra da će funkcioneri da se služe suptilnijim i prefriganijim načinima da sakriju svoje bogatstvo od prepisivanja nekretnina na rođake.
- Ne postoji propis koji ne može da se izbegne, pa je to slučaj i sa Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije. Dugo su svi oni u politici, znaju sve cake. Ja ne verujem da će funkcioneri da bi prikrili bogatstvo masovno da prepisuju imovinu na rođake, kumove i tašte ili da poklanjaju komšijama i strinama skupocene poklone. To je suviše očigledno. Ali, mogu, recimo, da se razvedu, pa pola ili sve što imaju navodno daju ženi, pošto u izveštaju ne mora da se navede i imovina bivšeg supružnika. Mogu i da kupe firmu u stečaju ili da naprave dužnički odnos - recimo komšija tuži funkcionera da mu duguje miliona evra, ovaj to ne negira i prema odluci suda dužan je da isplati pare. Taj novac se ne beleži u izveštaj, a komšija naravno vrati pare - nabraja Fila.
Moguća je i izmena Ustava SPC zbog izbora patrijarha
Novi patrijarh biraće se na izbornom Saboru, koji počinje 22. janura, i to je definitivno. Svi episkopi, nas 45, koliko ima SPC, biće pozvani i prisustvovaće izbornom Saboru. Ukoliko neki arhijerej ne može da dođe, svoj glas poveriće jednom od vladika, kaže u intervjuu za „Blic" episkop dalmatinski Fotije, član Svetog sinoda, najviše crkvene vlasti.
- Sabor će početi po sada važećoj proceduri, a to je trojna kandidatura. Biće tri kandidata, od kojih se jedan bira žrebom. Nema izmene Ustava. Do izmene može doći jedino ako na taj trojni način ne bude mogao biti izabran patrijarh.
- Pa, ako ne bude imalo dovoljno glasova jer jedan kandidat mora da ima 50 odsto, plus jedan glas da bi ušao u trojnu kandidaturu. Hipotetički, ako nema tri kandidata sa dovoljnim brojem glasova, mora se pristupiti drugom načinu, koji definiše Sabor.
Pravilo se u toku Sabora ne može menjati, kaže episkop dalmatinski Fotije, dodajući da će situacija najverovatnije biti jasna u toku prvog dana.
Teško je reći ko bi mogli da budu glavni kandidati za budućeg patrijarha, izjavio je Fotije i pojasnio: - Na primer, patrijarh Pavle uopšte nije bio među ozbiljnim kandidatima, pa je izabran. Rekao bih da postoji promisao Božja o tome ko treba da vodi Crkvu, i to je na prvom mestu. Drugo su naše ljudske kalkulacije, pretpostavke, želje, koje su takođe razumljive.
