Izvor: RTS, 04.Sep.2009, 03:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pregled štampe (04. 09. 2009.)

Press: Šokantno otkriće Presa:Tribunal uništio sve dokaze o trgovini organima Srba, Novosti: Jeremić: kandidatura za EU posle irskog referenduma, Politika: Po­sla­ni­ci šte­de­li na sve­mu, osim na par­ki­ra­nju, Blic: Podgorica poslala švercera za ambasadora, piše beogradska dnevna štampa

Šokantno otkriće Presa: Tribunal uništio sve dokaze o trgovini organima Srba

Haški tribunal je tokom suđenja Ramušu Haradinaju 2006. godine uništio sve >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << materijalne dokaze o monstruoznoj trgovini organima Srba koji su tokom rata oteti na Kosovu i Metohiji! Tako je Hag sprečio da se sazna puna istina o strašnim zločinima koji su na severu Albanije počinjeni pod direktnom kontrolom komandanata OVK! Sve ovo dokazuju zvanični dokumenti Haškog suda do kojih je došao Pres!

Haški tribunal je, naime, još 13. januara 2005. pokrenuo istragu koja je nosila naziv „Don Kihot", a koja se odnosila na predmete koji su istražitelji pronašli u zloglasnoj „žutoj kući" u Burelju, na severu Albanije. U ovoj kući su, kako se osnovano sumnja, zarobljenim Srbima vađeni vitalni organi, koji su kasnije za velike pare prodavani na crnom tržištu. Međutim, samo godinu dana kasnije, Haški tribunal je, umesto da sprovede istragu do kraja, naredio da se svi materijalni dokazi unište!

U dokumentu od 13. januara 2005. do kog smo došli, a koji je službeno u Hagu zaveden pod oznakom SFO/09/99-8045, Bob Rid, zamenik glavnog haškog istražitelja, traži da se urade hemijske analize sumnjivih predmeta pronađenih u „žutoj kući". Dalje se nabraja šta je sve poslato na analizu: plastične posude, prazne boce sa oznakom lekova „tranxene", „chlooraphemical", „cinarizine" i „biscopean" (preparati koji se koriste pri operacijama, prim. ur.), kao i „metalne krhotine koje odgovaraju hirurškoj opremi".

Pored toga, u ovom dopisu se detaljno opisuju stravični zločini nad zarobljenim Srbima

„Postoje navodi da su nad zatvorenicima vršene operacije kako bi se iz njihovih tela odstranjivali organi, verovatno bubrezi, za transplantaciju i prodaju najboljem ponuđaču. Žrtve su nakon toga ubijane ili su umirale od posledica operativnog zahvata ili nedostatka medicinske nege. Treba naglasiti da su ovi nađeni predmeti upakovani u vrećice i zapečaćeni od pripadnika Misije UN na Kosovu, odnosno njihove Kancelarije za nestala lica i za forenzička ispitivanja (OMPF).

Iako su predstavnici Međunarodnog krivičnog suda u Hagu za bivšu Jugoslaviju bili prisutni, oni su tamo bili u svojstvu posmatrača i nisu učestvovali u pronalaženju, registrovanju i pečaćenju tih predmeta. Ti predmeti su kasnije predati MKSJ, kako bi se prosledili na analizu u forenzičku laboratoriju. Materijal koji je MKSJ predao holandskoj forenzičkoj laboratoriji nosi brojevne oznake koje je dao OMPF UNMIK: BURO 01, predmeti 001A, 002A i 003A. Zbog samog dokaznog materijala predmeti su zadržani u vrećicama u koje su prvobitno zakopavani i zapečaćeni".

Međutim, godinu dana kasnije, početkom 2006, po nalogu Haškog tribunala svi ovi dokazi su uništeni kao „nebitni" za dalju istragu!?! Upućeni sumnjaju da su uništeni posle pritiska zapadnih moćnika da Ramuš Haradinaj bude oslobođen optužbi. Haradinaja je, naime, nekoliko svedoka tokom istrage označilo kao jednog od organizatora stravičnih zločina!

Jeremić: kandidatura za EU posle irskog referenduma

Odluku o podnošenju kandidature Srbije za članstvo u Evropskoj uniji najbolje je ostaviti za trenutak nakon irskog referenduma, jer će tada pravac kojim će Evropa krenuti biti jasan, ocenio je ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić.

"EU je ovog trenutka pred donošenjem ključnih odluka o svom unutrašnjem uređenju i procesu budućeg širenja. Ostaje da se vidi u kakvoj vrsti Evrope ćemo se probuditi 3. oktobra, nakon objavljivanja rezultata referenduma u Irskoj. Proširenje u tom smislu daleko više zavisi od same Unije nego od zemalja kandidata", rekao je Jeremić u intervjuu za sutrašnje "Novosti".

No, bilo kako bilo, mi ćemo nastaviti da ispunjavamo sve kriterijume za članstvo, dodao je Jeremić istakavši da se iskreno nada da će se stvoriti okolnosti za neometani nastavak procesa proširenja nakon irskog referenduma.

Šef srpske diplomatije je kazao da je "nesumnjivo da u Beogradu postoji puna politička volja da svom snagom nastavimo rad na priključenju EU".

"Nadležni organi nastavljaju napore da se poslednji politički uslov, okončanje saradnje sa Hagom, ispuni i nadam se da će se to dogoditi u najskorije vreme", rekao je on.

Jeremić je ukazao da je predstojeća Generalna skupština UN poslednji veliki međunarodni skup pred početak javne rasprave pred Sudom pravde i da je činjenica da se prištinska strana za njega prilično dobro pripremala sa ambicijom da isposluje veliki broj novih priznanja", ali da misli "da im to, ipak, neće poći za rukom, pošto se ni mi nismo odmarali".

On je kazao da očekuje se da će se pre Međunarodnim sudom pravde prvi put u istoriji u raspravi naći najuticajnije države sveta.

"Rekao bih da se obruč međunarodnog prava polako steže oko Prištine i da će 1. decembar biti trenutak istine", rekao je Jeremić navodeći da je "Srbija i te kako spremna za 'dan posle'".

"Od prvog dana nakon presude bićemo spremni za dijalog. Nadamo se da će nas odluka Suda dovesti u situaciju u kojoj nema alternative novim pregovorima. Postaće očigledno da je pokušaj nametanja nezavisnosti doživeo neuspeh i da se mora naći drugi put do trajnog i održivog rešenja", istakao je Jeremić.

Na pitanje šta misli o navodima pojedinh medija da je predsednik Srbije Boris Tadić njegovu smenu obećao stranim diplomatama, Jeremić je kazao da "predsednik sasvim sigurno nije davao takva obećanja stranim diplomatama".

"Mi smo se u Srbiji izborili za to da imamo rukovodstvo koje obećanja daje samo građanima Srbije", rekao je Jeremić dodavši da ne zna da je takvih zahteva bilo.

"Ali, ne verujem da bi iko smatrao pristojnim da tako nešto uopšte i pita. Ovo je suverena zemlja kojom rukovode ljudi koje su izabrali građani, a ne strane diplomate", kazao je Jeremić.

Po­sla­ni­ci šte­de­li na sve­mu, osim na par­ki­ra­nju

Na­rod­ni po­sla­ni­ci šte­de na sve­mu, osim na par­ki­ra­nju i ka­fi. U pr­vih šest me­se­ci par­la­ment je za par­ki­ra­nje po­sla­nič­kih auto­mo­bi­la iz­dvo­jio 1,02 mi­li­o­na di­na­ra, ko­li­ko je po­tro­še­no u ce­loj 2008. go­di­ni.

Iako su sve po­sla­nič­ke gru­pe tvr­di­le da će sa­me se­bi uki­nu­ti re­pre­zen­ta­ci­ju i da će po­sla­ni­ci ka­fe­ni­sa­ti o sop­stve­nom tro­šku, par­la­ment je za ka­fe, so­ko­ve i ki­se­lu vo­du u pr­voj po­lo­vi­ni ove go­di­ne po­tro­šio 1.255.124 di­na­ra, a za ce­lu pro­šlu go­di­nu 2.550.660 di­na­ra.

Pre­ma skup­štin­skim po­da­ci­ma, naj­vi­še nov­ca za par­ki­ra­nje utro­še­no je za po­tre­be 56 po­sla­ni­ka Srp­ske ra­di­kal­ne stran­ke - 220.000 di­na­ra. Na dru­gom me­stu je De­mo­krat­ska stran­ka Sr­bi­je (21 po­sla­nik) sa tro­škom od 197.095 di­na­ra, sle­di De­mo­krat­ska stran­ka (64) sa 197.095, No­va Sr­bi­ja (de­vet) sa 113.420, Srp­ska na­pred­na stran­ka (21) sa 107.645, G17 plus (24) sa 73.000, PUPS (pet po­sla­ni­ka) sa 71.650 i So­ci­ja­li­stič­ka par­ti­ja Sr­bi­je (11) sa 33.805 di­na­ra.

Svi osta­li po­sla­ni­ci su po ovom osno­vu par­la­ment ko­šta­li is­pod 20.000 di­na­ra. Ta­ko je Li­be­ral­no-de­mo­krat­ska par­ti­ja (12 po­sla­ni­ka) skup­šti­nu ko­šta­la 19.125 di­na­ra, Je­din­stve­na Sr­bi­ja (tri) 18.130, Srp­ski po­kret ob­no­ve (če­ti­ri) 15.850, San­džač­ka de­mo­krat­ska par­ti­ja (če­ti­ri) 9.510, Po­kret ve­te­ra­na Sr­bi­je (je­dan) 720, Sa­vez voj­vo­đan­skih Ma­đa­ra (če­ti­ri) 550 i Bo­šnjač­ko-de­mo­krat­ska stran­ka San­dža­ka (je­dan) 385 di­na­ra.

Podgorica poslala švercera za ambasadora

Kandidat za crnogorskog ambasadora u Beogradu Igor Jovović problematična je ličnost, sa ozbiljnim mrljama u diplomatskoj karijeri, zbog čega mu agreman, po svemu sudeći, neće biti potvrđen. Slanjem takvog kandidata Podgorica šalje i jasan signal o tome kako gleda na odnose sa Beogradom i istovremeno prekida svaku dalju priču o zahtevu Srbije da otvori tri konzulata u Crnoj Gori.

Jovović je, naime, u dva mandata bio ambasador tadašnje SRJ, odnosno Srbije i Crne Gore, prvo u Etiopiji od 1990. do 1998. godine, a zatim u Helsinkiju od 2003. do 2006. godine.

Kako saznajemo iz dobro obaveštenih izvora, nakon njegovog odlaska iz Adis Abebe, etiopsko ministarstvo spoljnih poslova uputilo je diplomatsku notu kojom su zatražili saradnju u kriminalističkim istragama koje su u tom trenutku vodili protiv svojih građana i odgovore na pitanja o Jovovićevim „sumnjivim radnjama i okolnostima".

Etiopljani su tražili objašnjenje zbog slučaja u kome su kod Jovovićevog vozača, etiopskog državljanina, pronađena dva pištolja za koje je on izjavio da ih je od Jovovića i kupio. Vozač je tada posvedočio i da je tadašnji ambasador SRJ preprodavao piće, cigarete i kontingente hrane nabavljane iz Londona koji su poručivani preko ambasade.

Prilikom preuzimanja jednog kontejnera, navodi izvor „Blica", etiopski carinik tražio je da se kontejner otvori, ali ga je tada ambasador Jovović ošamario. Jovović je potom, prema navodima izvora „Blica", ošamario i zamenika šefa protokola etiopskog ministarstva spoljnih poslova, koji mu je prigovorio zbog ponašanja prema cariniku.

Nastavak na RTS...