Izvor: RTS, 04.Apr.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (04. 04. 2009.)
Ministri se posvađali zbog štednje, Ne kucajte bez poziva, Južni tok preko Švajcarske, Šešelj naredio ubistvo SRS!, piše dnevna štampa
Ministri se posvađali zbog štednje
Odnosi u Vladi na relaciji između ministara Demokratske stranke i G17 plus poljuljani su poslednjih dana, a loša atmosfera najkraći je opis trenutnih odnosa u Vladi Srbije. Prema saznanjima „Blica", do zaoštravanja je došlo jer i jedna i druga stranka imaju program mera štednje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << koje bi Vlada trebalo da usvoji, a koji u mnogim stvarima nisu podudarni.
Kriza i pitanje kako je prebroditi, poprilično je progutala solidarnost u Vladi Srbije, pa tako pojedine mere štednje nisu nastale zbog opšteg interesa već kao diktat da pojedina ministarstva lagodnije prežive. Međutim, ako bi se sudilo po sednicama Vlade, zaključak bi bio da vladajuća koalicija ima besprekorno ispeglane odnose. Ali, iza zatvorenih vrata, stvari izgledaju sasvim drugačije - padaju kritike i optužbe.
Generalno, DS zamera G17 plus, što ideje koje ima o merama štednje bez dogovora sa koalicionim partnerima plasira javnosti. Tako se zaobilaze akteri uključeni u rešavanje krize, ali i čelni ljudi Vlade. Bilo da su u pitanju probni baloni ili ne, ali javnost saznaje pre nego ostatak Vlade.
Sa druge strane, G17 plus zamera DS što nije dovoljno operativan i odlučan. Iako se zna koja su ministarstva nadležna da odrede mere štednje, ni pojedinim ministrima nije jasno čija su sve rešenja u opticaju. Nije jasno ni zašto su se pojedina ministarstva uopšte uključila u izradu mera, niti su njihovi čelni ljudi dali odgovor na to pitanje.
Ne kucajte bez poziva
Evropski komesar za proširenje Oli Ren smatra da će Evropska komisija uskoro biti u mogućnosti da preporuči liberalizaciju viznog režima i, u intervjuu za "Novosti", poručuje da EU, i pored problema s Lisabonskim sporazumom i ekonomskom krizom, ostaje posvećena evropskoj budućnosti Srbije.
Upitan da li Srbija može da se nada da će ove godine dobiti status kandidata za EU, Ren je objasnio: „Pristup EU za bilo koju zemlju je proces koji se sprovodi korak po korak. Za svaki korak postoje specifični uslovi koji moraju da budu ispunjeni. Za Srbiju, sledeći korak je primena trgovinskih odredaba iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Da bi se ovo desilo, puna saradnja Srbije s Međunarodnim sudom u Hagu mora biti pozitivno ocenjena. EU može da razmatra aplikaciju za članstvo samo ukoliko se ispuni mapa puta u njihovoj primeni. Zbog toga savetujem srpskoj vladi da aplicira za članstvo onda kada neophodni uslovi budu ispunjeni. Nadam se da će se ovo desiti što pre."
- Kada zemlja aplicira za članstvo, države članice EU onda razmatraju slučaj i, ukoliko ga smatraju odgovarajućim, traže od Evropske komisije da pripremi mišljenje o toj aplikaciji. Dosadašnje iskustvo pokazuje da je potrebna približno jedna godina da se pripremi ovakvo mišljenje. U slučaju Hrvatske, na primer, bilo je potrebno četrnaest meseci, a u slučaju BJR Makedonije - osamnaest.
- Ratifikacija Lisabonskog sporazuma je istinski prioritet za EU. Međutim, to ne znači da se neće raditi na stabilnosti i napretku zapadnog Balkana. EU ostaje snažno posvećena evropskoj budućnosti Srbije. Što se tiče aplikacije za članstvo, lopta je, dakle, sada zaista u srpskom terenu.
- EU se nikad nije obavezala u pogledu tačnog datuma kada će Srbija steći status kandidata. Proces pristupa za bilo koju zemlju nije vođen kalendarom. Ono što je bitno jesu reforme i ispunjavanje uslova. To je ono što određuje brzinu. Što pre Srbija ispuni uslove, to će pre nastaviti dalje i postati zemlja kandidat.
- Vizna liberalizacija je, zaista, veoma značajno pitanje za zemlje zapadnog Balkana. Nadam se dobrim vestima. Upravo smo imali ekspertske misije raspoređene po ovim zemljama s ciljem da verifikuju da li su uslovi za viznu liberalizaciju ispunjeni. Eksperti trenutno pripremaju svoje izveštaje. Kada budu gotovi, Komisija će sačiniti preporuku zemljama članicama, koje će doneti odluku. Nadam se da će doneti pozitivne odluke za zemlje koje su najviše napredovale, tako da bi prve države regiona mogle da ostvare ovaj cilj do kraja ove godine.
Južni tok preko Švajcarske
Da li će građani Srbije, posle sve češćih povika na razne „kontroverzne" biznismene koji novac drže na egzotičnim ostrvima kako bi izbegli oporezivanje, uskoro to moći da kažu i za jednu srpsko-rusku kompaniju. Posle objavljivanja vesti da će sedište zajedničke kompanije „Gasproma" i „Srbijagasa" za gradnju gasovoda Južni tok najverovatnije biti u Švajcarskoj a ne u Srbiji, postavlja se pitanje zašto je ruski partner odlučio da zaobiđe Srbiju kojoj je po sopstvenom priznanju projektom gasovoda želeo da pomogne i zašto je „Srbijagas" pristao (iako manjinski akcionar) da ostavi Srbiju bez unosnog poreza.
Direktor „Srbijagasa" Dušan Bajatović potvrdio je ranije da će sedište te kompanije biti u Švajcarskoj i da ona u Srbiji neće moći da raspolaže imovinom, pravima i licencama, te da mora da se vidi kako da se osnuje domaće preduzeće.
Ostalo je, kako je pojasnio, da se reši način odlučivanja u toj zajedničkoj kompaniji koji će štititi interese Srbije, s obzirom na to da je odnos vlasništva u kompaniji 51 prema 49 odsto. Srpska strana ne želi da bude neko ko finansira 49 odsto a da se ništa ne pita.
Upitan zašto bi nekom ko će raditi u Srbiji sedište firme bilo u Švajcarskoj i da li je u pitanju poreski raj ili nešto drugo, stručnjak za poreze Đerđ Pap potvrđuje za „Politiku" da je Švajcarska samo jedna od zemalja koje blagonaklono gledaju na naplatu poreza. Tako se u svim tim zemljama gde je „država široke ruke kada su porezi u pitanju" može desiti da se porez na dobit plaća recimo jedan odsto, dok je u Srbiji 10 odsto.
Upućeni u gasne prilike kažu da kada je reč o „Srbijagasu" i „Gaspromu" da se naša zemlja međudržavnim sporazumom obavezala da će učiniti sve kako bi se ova stvar što lakše realizovala, baš zbog domaćeg zakonodavstva. Istovremeno, u celom ovom poslu i srpska i ruska strana moraju vrlo oprezno da postupe.
Šešelj naredio ubistvo SRS!
Predsednik Srpske napredne stranke kaže za Press da mu je ispod časti da odgovora na optužbe Gordane Pop-Lazić, koja ga je upravo u našem listu nazvala „umnim bolesnikom i političkim monstrumom"! Umesto toga, Nikolić postavlja sledeću dijagnozu kao odgovor zašto se poslanici SRS ponašaju tako agresivno: samoubistvo stranke po direktnom nalogu Vojislava Šešelja iz Haga!
- Ispod mog dostojanstva, i dostojanstva vašeg lista, jeste da odgovaram na optužbe i kletve Gordane Pop-Lazić. O njoj neću reći ništa loše. Ali me zanima, ako je neko umni bolesnik i monstrum, kako je ona mene okarakterisala, zašto je godinama bila sa mnom u stranci, zašto smo se privatno i porodično družili? Zato sam uveren da je ovde na delu samoubistvo SRS-a, koje diktira direktno Vojislav Šešelj iz Haga. Verujte, znam ih ja dobro. Isto je pokušao da uradi i sa mnom u maju prošle godine, a evo, sada radi to ponovo.
- Verujem da za to postoje dva razloga. Prvo, idu izbori, lokalni u Voždovcu i Zemunu, a kako stvari stoje, nisu daleko ni vanredni parlamentarni izbori. I Šešelj ovakvim ponašanjem radikala u Skupštini i javnosti unapred pravi alibi za poraz na izborima, jer znam da se on nikad ne bi tako lako odrekao blagodeti skupštinske govornice i TV prenosa. A kad izgube, onda će reći da su poraženi zbog toga što ih je vlast izbacila iz Skupštine i što ih nije bilo u medijima. A drugi razlog je taj što je možda shvatio ko su i kakvi oni kojima je ostavio stranku na čuvanje. Trećeg nema!
Nikolić smatra da nije normalno da Skupština Srbije radi bez najveće opozicione stranke, ali da će „Skupština raditi normalno dok ne isteknu kazne radikalima, a onda ćemo videti šta će se dešavati". „Mada, ne bih se iznenadio da poslanici radikala, kada im isteknu kazne, počnu u parlamentu da se ponašaju kao naprednjaci. To vidim i na osnovu toga što su u sali ostavili samo jednu poslanicu, koja govori u njihovo ime.
- To je vrlo zanimljivo. Marina Raguš je ključna veza između haškog tužilaštva, sekretarijata Tribunala, Vojislava Šešelja i stranke. Ona je dobila zadatak da u parlamentu govori i ponaša se kao da je član naprednjaka. Ona ima zadatak da diskutuje o zakonima, ali bez mnogo politikanstva, i da to radi jednim normalnim rečnikom, bez teških reči. Ona treba da pokaže kako su radikali u stvari pametni i fini, ali ih je ovaj režim kaznio i izbacio. Ali, mene mnogo više od toga šta se dešava kod radikala zanima stanje u državi, jer je Vlada izgubila kompas i svaki dan izmišlja, pa povlači neke mere štednje. A vreme gubimo, situacija je sve lošija.
