Izvor: RTS, 04.Mar.2009, 03:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pregled štampe (04. 03. 2009.)

Smanjenje trupa Kfora, šta je Holbruk obećao Karadžiću, zbog čega je Tadić kritikovao ministre iz DS-a, šta radi Milan Milutinović, teme su današnje dnevne štampe

Kfor smanjuje trupe, ali još se ne povlači

Komandant Kfora italijanski general Đuzepe Emilio Gaj potvrdio je juče nezvaničnu informaciju, do koje je „Politika" došla u ponedeljak u Briselu, da je Kfor u fazi smanjenja broja vojnika. To, kako je dodao, ne znači da će se međunarodne >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << mirovne snage potpuno povući sa Kosova i Metohije. „Nikada nisam rekao da ćemo se povući sa Kosova, ali će biti smanjenja trupa. To će se dogoditi u svim delovima Kosova", rekao je general Gajobrazloživši takvu nameru „mirnom i stabilnom bezbednosnom situacijom".

Komandant multinacionalne brigade „Jug" Austrijanac Tomas Štarlinge za austrijski dnevni list „Oberesterajhiše nahrihten" rekao je da NATO planira smanjenje od čak 50 odsto vojnika „ukoliko se trenutno stanje na Kosovu ne bude drastično menjalo". Kako „Politika" saznaje iz izvora bliskih Kforu, do leta će na teritoriji pokrajine ostati nešto više od 8.000 vojnika (od ukupno 16.500 koliko ih trenutno ima) iz 36 zemalja, uključujući 24 članice NATO-a. U Kancelariji NATO-aza saradnju sa Srbijom u Beogradu nisu hteli ništa da kažu povodom najave o smanjenju broja vojnika na Kosovu niti da komentarišu kako bi to moglo da se odrazi na bezbednost u regionu.

Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović kaže da se o smanjenju vojnika Kfora sigurno razmišlja, ali da će pre bilo kakve odluke morati da se naprave opsežne bezbednosne procene. „Ako naprave validnu procenu, s obzirom na političke tenzije, visok stepen nezaposlenosti, slabe institucije, međusobne sukobe Albanaca i objektivnu izloženost srpske zajednice, sumnjam da će NATO lako doneti takvu odluku", kaže Ivanović.

Profesor Fakulteta za odbranu i bezbednost Zoran Dragišić tvrdi da navedena procena o stabilnoj bezbednosnoj situaciji nije tačna i podseća na izveštaje obaveštajnih agencija koji govore sasvim suprotno.

U godišnjem izveštaju procena o bezbednosti za tekuću godinu, koji je u februaru Kongresu predstavilo 16 američkih obaveštajnih službi, navodi se da je Kosovo i dalje najveći rizik za stabilnost Evrope u ovoj godini.

Ričard Holbruk obećao slobodu

Američki ambasador Ričard Holbruk obećao je Radovanu Karadžiću da neće biti uhapšen ako se povuče iz politike! Ove tvrdnje iznete su u izveštaju „Suočavanje sa jugoslovenskim kontroverzama", čiji je glavni autor američki profesor Čarls Ingrao.

U tekstu čije najzanimljivije delove „Novosti" ekskluzivno objavljuju, piše da je američka vojska, koja je uporno odbijala da uhapsi Mladića, isti tretman imala i prema Karadžiću.

Tako se lider bosanskih Srba u zimu 1995-1996, kada je protiv njega već uveliko bila podignuta haška optužnica, normalno kretao između svoje kuće i posla na Palama, u punom vidokrugu štaba Međunarodnih policijskih snaga (IPTF). Njih su činili austrijski, švedski i ukrajinski oficiri, koji pretpostavljenima u Sarajevu nisu prijavili nijedan od ovih „slučajnih susreta" sa Karadžićem.

Odbijanje američke vojske da ga uhapsi pojačalo je tenzije između Pentagona i Stejt dipartmenta koji je zastupao stanovište da je Karadžićevo totalno povlačenje iz politike suštinski preduslov za stabilizovanje Bosne.

Zadatak da obezbedi Karadžićevo povlačenje pao je na Ričarda Holbruka, koji je, s druge strane, potražio pomoć Slobodana Miloševića, tvrdi se u izveštaju. Milošević je spremno prihvatio izazov, jer je želeo da zadrži podršku Amerike i Zapada, uključujući i skidanje sankcija. Karadžić je pristao da ode, ali samo pod uslovom da „bude potpuno ostavljen na miru".

Holbruk je prihvatio Karadžićeve uslove, svestan da američki, britanski i francuski vojnici nisu ni imali nameru da uhapse ni njega ni Mladića, ali je odbio da to obećanje da i napismeno, tvrdi prof. Ingrao.

Umesto toga, Holbruk je dao instrukcije svom pomoćniku Kristoferu Hilu da sastavi nacrt dokumenta koji bi potpisao Karadžić, a u kome bi se odrekao vlasti i povukao iz javnosti. Sporazum umalo nije propao kada je Holbruk energično odbio Karadžićev zahtev - i Hilovu molbu - da on takođe stavi svoj potpis na dokument.

U izveštaju stoji napomena, koju potvrđuju i Karadžićev pravni tim i izvori iz Stejt dipartmenta, da na dokumentu, osim Karadžićevog potpisa, stoje i potpisi Alekse Buhe, Momčila Krajišnika, Slobodana Miloševića, Milana Milutinovića i Biljane Plavšić. Ali, nema nijednog američkog potpisa!

Holbruk i drugi američki zvaničnici stalno su tvrdili da sa Karadžićem nije postignut dogovor po principu „ovo za ono". Međutim, od hapšenja u julu prošle godine Karadžić je insistirao na tome da mu je obećan imunitet od hapšenja u zamenu za povlačenje.

Bliski Holbrukovi saradnici iz tog perioda tvrde da je američki ambasador dao čvrste garancije i eksplicitno uveravao Karadžića da neće biti uhapšen. S tim ustupkom upoznato je i nekoliko drugih zvaničnika američke vlade koji su o tome ćutali.

Da bi se izdejstvovao Karadžićev potpis, bilo je potrebno da duboko u noć Jovica Stanišić, šef srpske tajne policije, helikopterom sleti na Pale. Nakon nekoliko sati intenzivnih pregovora, Stanišić je uspeo da slomi Karadžićev otpor.

Tadić kritikovao ministre

Lider demokrata Boris Tadić oštro je zatražio od članova Predsedništva i svih ministara DS da odmah prekinu sa međusobnim sukobima i podelama. Na zatvorenom sastanku koji je prethodio sednici Glavnog odbora stranke, a kojem su pored najviših funkcionera DS prisustvovali i poslanici u republičkom parlamentu, Tadić je poimence prozivao sve koji su kumovali podelama u stranci i naredio primirje, tvrde za „Blic" izvori iz vrha stranke.

Predsednik Srbije procenio je da su sukobi u samoj stranci ugrozili njeno funkcionisanje u smislu da ona ne može da se efikasno nosi sa sve ozbiljnijim aferama koje potresaju državu. Sastanak sa najvišim funkcionerima stranke i najuticajnijim poslanicima iskoristio je da im pokaže da „zna sve" i da je svestan svega što se događa, kao i da neće više tolerisati podele. Kako za „Blic" navodi naš izvor, Tadić se na zatvorenom sastanku, po prvi put i potpuno neuobičajeno za svoj dosadašnji diplomatski stil, direktno obraćao pojedincima i oštro naređivao. Bilo je upadljivo da ni na čiju stranu nije stao, već je od funkcionera zatražio da reše problem koji je među njima.

- Tadić je opomenuo i Vuka Jeremića i Dragana Šutanovca, rekavši da „bez obzira na dosadašnje loše lične odnose, moraju dobro da funkcionišu", od Slobodana Milosavljevića i Saše Dragina tražio je da se usaglase i da na Vladu ne iznose kontradiktorne predloge i programe, Bojanu Pajtiću je dao podršku naspram „tvrdog krila" koje ga sumnjiči za secesionizam, ali mu je naložio da „reši problem kod kuće" i sa koalicionim partnerima u Vojvodini usaglasi Statut Vojvodine sa Ustavom Srbije. Opomenut je i Aleksandar Vlahović za neadekvatno ponašanje... Tadić nikada do sada nije poimence u širem krugu ljudi govorio o sukobima i problemima. Zato su svi bili iznenađeni - kaže za „Blic" izvor iz vrha DS.

Tadić je od poslanika svoje stranke u Republičkoj skupštini zahtevao da više uvažavaju predloge opozicije kada su oni konstruktivni i zatražio bolju koordinaciju sa njima. Osim toga, od šefice poslaničke grupe ZES Nade Kolundžije zatražio je da se više uključi u stranačke dogovore, a od njenih kolega da je bolje informišu o najvažnijim planovima.

Za razliku od pomirljivog govora koji je održao za govornicom pred članovima Glavnog odbora, nastojeći da širi „novi optimizam", Tadić je na sastanku koji mu je prethodio svima ukazao na to da više neće tolerisati sukobe u stranci i zatražio da ministri iz DS učine sve da Vlada funkcioniše uigranije. Najsnažniju podršku dobio je premijer Mirko Cvetković koji nije umešan ni u jedan sukob, a od čijeg autoriteta zavisi jedinstvo Vlade.

Demokrate se, još od par­lamentarnih izbora dele po nekoliko pukotina koje očigledno postaju sve veće i koje je Tadić sada želeo da zapuši. Poslednja, afera Kovačević, ozbiljno je uzdrmala njegov kabinet i podelila demokrate na one koji drže stranu Jeremića i one koji su privrženiji ministru odbrane Šutanovcu, koji je u jednom beogradskom dnevniku čak optužen za „krticu u vladinim redovima". Tadić je ovaj sukob pokušao da smiri rekavši da veruje Šutanovcu da medijima nije odao tajnu o tajnim pregovorima i milion dolara namenjenih za saniranje odnosa sa Amerikom. I druga velika podela u DS oko Statuta Vojvodine trebalo bi da bude prevaziđena, smatra naš izvor, time što je Tadić podržao Pajtića otklanjajući sumnje u njegovo „autonomaštvo". 

Još se nisam ni raspakovao

Bivši predsednik Srbije Milan Milutinović rekao je u ekskluzivnom razgovoru za Press da se oseća dobro, iako se još nije „prilagodio na slobodu i Beograd". Milutinović, koga je Haški sud prošle nedelje oslobodio svih tačaka optužnice za zločine na Kosovu, ističe da se još nije ni raspakovao, da uopšte ne čita novine niti gleda TV, i naglašava da su ga zvali „mnogi prijatelji", ali ne želi da otkrije njihova imena.

Nekadašnjeg visokog funkcionera SPS-a zatekli smo juče veoma raspoloženog u porodičnoj kući na Senjaku, iz koje je u januaru 2003. godine otišao u Hag.

- Evo me, tu sam, ponovo u mom Beogradu, u svojoj kući, ali pravo da vam kažem, još se nisam prilagodio... Šest godina je veoma dug period, a sad uz podršku prijatelja i porodice pokušavam da se adaptiram na slobodu. A što se tiče predmeta, znate da ne mogu da govorim... - rekao je Milutinović za Pres. On kaže da najviše vremena provodi sa porodicom, dok se sa prijateljima uglavnom čuje telefonom.

- Supruga Olga i sin Veljko su mi najveća podrška. Stvarno sam bio umoran kad sam se vratio. Uželeo sam se i prijatelja, ali smo se ovih dana uglavnom čuli telefonom... Zovu, pitaju kako sam, pružaju mi podršku. I ja sam im zahvalan, ali ne bih da govorim javno ko me je sve pozvao, a ko nije... - priča Milutinović.

Na pitanje kako provodi prve dane na slobodi, bivši srpski predsednik se nasmejao: - Pravo da vam kažem, odmaram se. To mi najviše prija. Nećete verovati, ali još nisam ni raspakovao kofere koje sam doneo iz Haga... Ima vremena.

Bivši predsednik Srbije, koji posle oslobađajuće presude i zvanično ima pravo na tu titulu i ostale privilegije koje po zakonu pripadaju šefovima države, kaže da još nije počeo da prati dnevne događaje u Srbiji.

- Znate, ne čitam ni novine. Čitanja mi je preko glave, jer sam to najviše radio u Sheveningenu. Ne čitam štampu, ne gledam televiziju. Ne čitam ni knjige. Načitao sam se ja u Hagu dovoljno za dva života... - ironično dodaje Milutinović.

Bez obzira na to što kaže da se oseća „umorno, ali dobro", bivši predsednik kaže da će ovih dana otići da proveri i svoje zdravstveno stanje: - Još nisam nigde izlazio. Ima vremena... Mislio sam ove nedelje da odem na preglede, ali sam to ostavio za iduću sedmicu. Dobro sam, ali planiram da uradim nekoliko pregleda.

S druge strane, predsednik SPS-a Ivica Dačić kaže za Pres da će uskoro otići da obiđe Milutinovića.

- Čuli smo se telefonom. Poželeo sam mu dobrodošlicu i čestitao mu. Do sada nisam uspeo da ga vidim, što zbog obaveza, što zbog toga što je red da prvo provede neko vreme sa svojom porodicom... Ali, nameravam uskoro da ga obiđem. Videćemo se mi ovih dana - rekao nam je Dačić.

Borka Vučić, prijateljica i saradnica Milana Milutinovića, kaže da „još uvek nije otišla" da se vidi s njim, jer smatra da bi nekadašnji visoki funkcioner SPS-a najpre trebalo da bude sa svojom porodicom.

- Milan i ja smo prijatelji i drago mi je što se vratio. Treba da bude uz svoju porodicu, a biće vremena i za nas, prijatelje. Iskrena da budem, nisam stigla ni da ga pozovem telefonom. Imam puno obaveza u Fondu za razvoj mladih poljoprivrednika. Evo, ja pozivam Milana da dođe on i poseti mene. Ja sam ipak dama, a on je uvek bio pravi džentlmen - kaže Borka Vučić.

Nastavak na RTS...