Izvor: RTS, 04.Feb.2010, 05:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (04. 02. 2010.)
Politika: Mogući razgovori o rekonstrukciji vlade, Blic: Administraciji za plate 120 miliona evra više, Novosti: Stiže mazut ugroženim toplanama, Press: Saznajemo: NBS smanjuje obavezne rezerve banaka, piše beogradska dnevna štampa
Mogući razgovori o rekonstrukciji vlade
Nema nijednog razloga za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, a rekonstrukcija vlade nije isključena, mada o tome još nema političke saglasnosti. Tako u vladajućem bloku komentarišu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << izjavu ministra za rad Rasima Ljajića da je Srbiji potreban „jak politički potez", odnosno izbori ili rekonstrukcija vlade. Portparol DS-a Jelena Trivan kaže da svi misle da je vlada prevelika, preglomazna i da je svima jasno da za mnoge funkcije građani nemaju opravdanje i ne vide njihov smisao.
„Ne znamo, međutim, kako da dođemo do funkcionalne vlade jer se ona ne dobija samo brojevima, odnosno prostim smanjivanjem broja ministarstava nego i drugačijom organizacijom i radom. Očekujem da će u narednim mesecima biti razgovora unutar koalicije kako da dođemo do vlade koja neće trpeti takve kritike", kaže Trivanova za „Politiku".
Na pitanje zašto do sada vlada nije rekonstruisana ako je jasno da je prevelika, ona odgovara da je tema složena jer je i koalicija komplikovana i velika.
„Ne želim da ulazim u to ko bi mogao da bude protiv ili za rekonstrukciju, ali principijelno govoreći, ako se postigne saglasnost u vladajućoj koaliciji oko tog pitanja, budite sigurni da će DS biti za. To neće izazvati unutrašnju turbulenciju u stranci. Naprotiv, takav potez će dobiti aplauz", tvrdi Trivanova. Ona podseća da su demokrate i prošle godine govorili da racionalizacija vlade treba da bude sprovedena na svim nivoima, ali da to ne bi trebalo da bude demagoško pitanje kojim se dobija naklonost građana.
U Socijalističkoj partiji Srbije i G 17 plus lopticu prebacuju u dvorište DS-a naglašavajući da oni kao stožerna stranka koalicije treba prvi da pokrenu tu priču.
Administraciji za plate 120 miliona evra više
Vlada Srbije već je prekršila sporazum sa MMF potpisan u novembru jer je za plate zaposlenih u Vladinoj administraciji izdvojila 12 milijardi dinara više nego što je dogovoreno, što je oko 120 miliona evra. Kako za „Blic" kaže Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF u Beogradu, postoji zabrinutost da Srbija neće ispuniti ni drugi deo sporazuma koji predviđa otpuštanje više od 8.000 činovnika u javnoj administraciji.
Vlada Srbije još nije počela sa otpuštanjem viška zaposlenih u republičkoj administraciji, već je prolongirala dogovoreni rok za još mesec dana. Tako je ministarstvima i drugim republičkim organima ostalo još 26 dana da uruče rešenja o otkazu ili da viškove eventualno prebace na drugo radno mesto. O ovakvom ponašanju vlasti u Beogradu obavešteni su i u Međunarodnom monetarnom fondu, čija bi misija u Beograd trebalo da stigne 8. ili 9. februara.
- Zabrinuti smo zbog izveštaja da je racionalizacije javne administracije ne samo odložena već da možda postoji i rizik da ti koraci budu tek delimično sprovedeni ili čak da ostanu samo na papiru. Ako se ovo dogodi, a nadamo se da neće, to bi moglo da potkopa kredibilitet Vladine strategije prilagođavanja koja je zasnovana na smanjivanju izdataka - upozorava Lisovolik i dodaje da će se predstojeća misija pažljivo pozabaviti ovim pitanjem.
Sumnja MMF da Srbija neće biti u stanju da ispoštuje ovaj sporazum dodatno je podgrejana izdvajanjem 12 milijardi dinara više nego što je dogovoreno za plate činovnika u Vladinoj administraciji. U pregovorima sa ovom institucijom srpske vlasti su se obavezale da će u ovu svrhu izdvojiti ukupno 301 milijardu dinara, dok je budžetom za 2010. godinu za zaposlene u Vladi predviđeno 313 milijardi.
- Ova veća suma za plate u principu moraće da se finansira smanjivanjem izdataka za javne investicije - tvrdi Bogdan Lisovolik.
Stiže mazut ugroženim toplanama
Sedam najugroženijih toplana dobiće u petak pozajmicu od 3.500 tona mazuta iz robnih rezervi, a ovu odluku u četvrtak treba da potvrdi Vlada Srbije. Mazut, koji će kasnije morati da vrate, dobiće toplane u Trsteniku, Priboju, Majdanpeku, Novom Pazaru, Zaječaru, Pirotu i Vrbasu. Trstenička toplana je ostala na minimalnim rezervama, ali direktor Boris Vukmirović ističe da se dovijaju na razne načine kako građani ne bi imali slabije grejanje.
- Izdržaćemo do petka kada bi trebalo da stignu prve količine mazuta, ali snalazimo se i pomažu nam i druge toplane iz Srbije - rekao nam je Vukmirović.
Ministar trgovine Slobodan Milosavljević je naglasio i da će Vlada Srbije izaći u susret toplanama, ako i kasnije bude problema, a sve zbog građana koji treba da imaju tople stanove. On je pomenuo i da ovo nije prva pozajmica u toku ove grejne sezone koju Direkcija za robne rezerve daje gradovima.
Toplane će dobiti mazut, a potrošačima sledi poskupljenje grejanja narednih meseci. Kragujevac je već povećao cenu za osam odsto i sada je grejanje po kvadratu skoro 55 dinara. Ako u Beogradu grejanje poskupi i za 10 odsto, kvadrat daljinskog grejanja koštaće 70 dinara. Najavljeno je povećanje cene u Užicu za 10 odsto i nova bi trebalo da bude 60,7 dinara po kvadratu. Grejanje u Valjevu je već poskupelo za šest odsto.
Saznajemo: NBS smanjuje obavezne rezerve banaka
Narodna banka Srbije planira da smanji stopu obavezne rezerve banaka i tako „oslobodi" više stotina miliona evra, saznaje Pres. U centralnoj banci su nam potvrdili da, uz konsultacije sa bankama, trenutno sagledavaju mogućnosti za smanjenje stope obavezne rezerve banaka, kao i da će o tome razgovarati sa Vladom Srbije i MMF-om.
U NBS naglašavaju da će o efektima eventualnog smanjenja stope obavezne rezerve upoznati Vladu Srbije.
- O tome ćemo razgovarati i sa Međunarodnim monetarnim fondom, u sklopu praćenja sprovođenja aktuelnog programa. Ova planirana relaksacija monetarne politike biće sprovedena postepeno u periodu od narednih godinu dana. To znači da neće „preko noći" biti oslobođena dinarska ili devizna sredstva, koja bi mogla da ugroze makroekonomsku stabilnost - objašnjavaju u NBS.
Srbija ima jednu od najviših stopa obavezne rezerve banaka, 45 odsto na inostrane pozajmice i 40 odsto na štednju stanovništva. Tako je, recimo, obavezna rezerva kod centralne banke na ino-kredite u Crnoj Gori 10 odsto, u Hrvatskoj 14, Makedoniji 13 i Sloveniji 2 odsto.
.jpg)
