Izvor: RTS, 01.Apr.2009, 03:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (01. 04. 2009.)
Organi otetih prodavani u Turskoj, Milion ljudi bez socijalnog, Vlada utvrđuje višak zaposlenih, Božidar Đelić najavljuje: PDV skače na 19 odsto!, prenose danas beogradski dnevni listovi
Organi otetih prodavani u Turskoj
Policija Unmik dostavila je srpskom Tužilaštvu za ratne zločine dokaze u predmetu poznatom kao „žuta kuća", dobijene u istrazi vođenoj tokom 2004. godine. U tim materijalima navodi se, pored ostalog, da su vitalni organi, koji su >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << otetim Srbima uzimani u ovoj kući, kasnije prodavani u Turskoj.
U obimnoj dokumentaciji pod oznakom „strogo poverljivo" pominju se i imena šestorice osumnjičenih za ove zločine, kao i imena žrtava. Podaci dobijeni od Unmika sadrže značajne informacije koje su dragocene za istragu o trgovini organima otetih Srba. Po svemu sudeći, to će biti i osnov da postupak povedu pravosudni organi misije Evropske unije na Kosovu, Euleks.
Srpsko tužilaštvo ranije je na osnovu fotografija i drugih dokaza identifikovalo osmoricu osumnjičenih, kao i 10 žrtava zločina na severu Albanije.
Šef pravosudnog sektora pri Euleksu Alberto Preduka nije za sada precizirao da li će Euleks pokrenuti istragu o navodnim zločinima u „žutoj kući". „Ratni zločini su u nadležnosti Euleksa, odnosno Kancelarije specijalnog tužioca. Uvek kada ima osnova za pokretanje istrage, to će raditi tužioci Euleksa", rekao je Preduka radiju Slobodna Evropa, dodajući da su svi dosijei u rukama tužilaca i da je svaka istraga poverljiva.
Zvaničnik Unmika je rekao da je srpskom Tužilaštvu preneto da je bilo kakva istraga o trgovini ljudskim organima u Albaniji u nadležnosti Euleksa.
Upitan da li je ovo pitanje bilo tema razgovora na sastanku tužilaca Euleksa i Srbije, Preduka je kazao da su tužioci ozbiljno uzeli u obzir ovo pitanje koje se odnosi na teške zločine, što je u njihovoj nadležnosti". Povodom ovog slučaja, Savet Evrope je imenovao Dika Martija za specijalnog izaslanika. Švajcarac Marti je član Parlamentarne skupštine i komisije za pitanja ljudskih prava Saveta Evrope, a očekuje se da on uskoro počne posetu regionu.
Milion ljudi bez socijalnog
Oko milion ljudi od 1. jula moglo bi da ostane bez zdravstvene knjižice i prava na zdravstvenu zaštitu! Razlog je ovaj: većina poslodavaca nije iskoristila mogućnost da podnese zahtev za reprogramiranje starih dugovanja za zdravstveni doprinos, a zakonski rok od 90 dana, istekao je 11. februara.
Zahteve za otpis dugova podnelo je samo 280 poslodavaca, koji ukupno duguju 282 miliona dinara. To je gotovo zanemarljivo jer pravna lica, prema poslednjem „preseku" Poreske uprave na dan 31. 12. 2008. godine, za doprinose za zdravstvo duguju 33,5 milijardi dinara! Poljoprivrednici su u minusu 38,7, a samostalni preduzetnici 11,54 milijarde.
Ukupna dugovanja za doprinose su 83,74 milijarde, što je gotovo polovina godišnjeg budžeta za zdravstvo!
Zakon je precizan: ko ne plaća doprinos za zdravstvo ne može da overi zdravstvenu knjižicu. A, u našoj praksi jedan plaća (12,3 odsto od primanja), a dvoje se leči. Firme su dosad i mogle da se izvlače, jer su zdravstvene knjižice overavane pečatom u kadrovskim službama. Ali, od ove godine prešlo se na novi način overe knjižica, markicama koje prema broju zaposlenih poslodavci dobijaju u filijalama Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Markice mogu da dobiju samo preduzeća koja uplaćuju doprinos za zdravstvo, pa bi od 1. jula moglo da se dogodi da mnogi zaposleni, ne svojom krivicom, ostanu bez overene zdravstvene knjižice. U toj situaciji mogu da računaju samo na hitnu medicinsku pomoć u stanju koje ugrožava život. Za sve ostalo kod lekara će morati sa novčanikom i to u privatnu praksu, ili u „večernje klinike", ako do tada zažive, jer je zdravstvenim ustanovama naređeno da u redovnom radnom vremenu primaju samo osiguranike RZZO.
- Mi smo predložili da se kroz izmenu zakona produži rok za reprogramiranje dugovanja za zdravstveni doprinos - kaže direktor RZZO Svetlana Vukajlović. - Dobili smo obećanje da će izmena zakona o reprogramiranju dugovanja „ići" sa rebalansom budžeta.Produžavanje roka za podnošenje zahteva je jedino rešenje. U suprotnom ćemo se 1. jula naći u velikom problemu. Bez potvrde o plaćanju doprinosa ne možemo da izdamo markice za overu zdravstvene knjižice.
Ona još kaže da shvata da je kriza, i da nije primereno da ljudi ostanu bez prava na zdravstvenu zaštitu, ali upozorava da svi moraju da budu svesni da zdravstvo iz nekog izvora mora da se finansira.
- Zakonski rok jeste bio kratak, ljudi su nedovoljno bili obavešteni o otpisu dugova, ali nonsens je da ovako malo firmi iskoristi mogućnost i uprkos neizmirenim obavezama obezbedi zaposlenima pravo na zdravstvenu zaštitu - navodi Vukajlovićeva.
Dugovanja za zdravstveni doprinos nižu se još od 1992. godine. Zakonom o rebalansu predviđeno je da se svim dužnicima, koji su podneli zahtev za otpis starog duga i od ove godine počnu redovno da izmiruju svoje obaveze, kroz tri godine stara dugovanja otpišu. Inicijativu za otpis starih dugova RZZO je pokrenuo sredinom 2006. godine, ali je zakon u Skupštini Srbije usvojen tek pred kraj 2008.
Vlada utvrđuje višak zaposlenih
Prebrojavanje državne administracije počelo je, saznaje „Blic" u Vladi Srbije. Savet za reformu državne uprave doneo je odluku po kojoj svi državni organi moraju da urade analizu uprave kako bi državni vrh uopšte znao gde se može smanjiti glomazna administracija i postići ušteda. Rok za izveštaje o broju, strukturi zaposlenih i funkciji svih državnih organa je 60 dana. Posao mora da se završi do početka juna. Ovaj nalog će biti prosleđen svim ministarstvima, direkcijama, agencijama i drugim regulatornim telima u Vladi Srbije.
Dok se rade temeljne analize svih državnih tela, prema saznanjima „Blica", mere štednje odvijaće se u nekoliko faza o kojima su ovih dana razgovarali premijer Srbije Mirko Cvetković, predsednik Boris Tadić i ministarka Diana Dragutinović. Prva faza bila bi smanjenje rashoda ministarstava kroz kresanje budžeta, a u okviru toga se predviđa i ukidanje određenih projekata. Nezaobilazno je smanjenje troškova kroz manju upotrebu automobila, mobilnih telefona, prezentacija.
U drugoj fazi bi se išlo na smanjenje plata u birokratiji, ali se ono ne bi odnosilo na zaposlene u oblastima poput zdravstva, policije ili prosvete. Mera bi zahvatila samo činovnike u državnoj upravi, na svim nivoima, od lokalne samouprave pa naviše. Ova mera zakačila bi i ministre jer podrazumeva da se i njima smanje plate.
Iako će tek za dva meseca državni vrh dobiti pregledne izveštaje gde su viškovi i koje bi se direkcije i regulatorna tela mogla ukinuti, već sada se razmatra da li da se ide samo na smanjivanje plata ili i na otpuštanje viška zaposlenih. Trenutno niko u državi ne može sa sigurnošću da utvrdi koliki je i zaista višak zaposlenih u državnoj administraciji i u kojim segmentima. Prema nezvaničnim procenama, višak zaposlenih u državnoj upravi je oko deset odsto, a broj zaposlenih se najviše uvećao tokom vlade Vojislava Koštunice za preko četiri odsto.
Prema za sada važećem planu, do smanjenja broja zaposlenih došlo bi se ukidanjem ili spajanjem direkcija i regulatornih tela u Vladi kojih ima preko stotinu. Ovaj deo posla neminovno će morati da prati i izmena određenih zakonskih propisa, posebno kada je reč o otpuštanju viška zaposlenih.
Božidar Đelić najavljuje: PDV skače na 19 odsto!
Vlada Srbije namerava da za jedan odsto poveća stopu poreza na dodatu vrednost, koji bi tako uskoro mogao da ode na 19 procenata, saznaje Press. To je juče potvrdio i potpredsednik Vlade Božidar Đelić, koji je naglasio da će zbog pada proizvodnje od dva odsto biti potreban dodatan napor u štednji.
- Ne sme da se ugrozi formiranje srednje klase, deo tereta se mora preneti na indirektno oporezivanje i porast za jedan odsto PDV-a, što bi povećalo prihode za 15 milijardi dinara - rekao je Đelić.
On je ocenio i da je potrebno napraviti Vladu koja će biti još funkcionalnija i štedljivija, sa manje državnih sekretara, pomoćnika i činovnika.
Da mora da se smanji broj ministarstava i zaposlenih u državnoj administraciji slaže se i veliki broj ekonomskih analitičara. Kako Pres saznaje, u Vladi Srbije planiraju i da oporezuju plate iznad proseka u javnom sektoru i da uvedu takse na luksuznu imovinu, što bi uz povećanje akciza na gorivo i porez na saobraćaj u mobilnim mrežama u budžetu obezbedilo 100 milijardi dinara.
Umesto „solidarnog" poreza od šest odsto na sve zarade iznad 12.000, postoji mogućnost da se dodatno oporezuju primanja veća od 32.000 dinara u javnom sektoru.
- Rashodi se moraju smanjiti, pa će se jedan broj ministarstava ukinuti, a moraće da se skreše i državna administracija. Plate koje su iznad proseka biće oporezivane, ali se to neće odnositi na zdravstvo, socijalu i prosvetu. Privatni sektor treba sačuvati i njega ne treba dodatno opteretiti - kaže naš izvor iz Vlade Srbije.
Ali će se zato oporezivati sve što miriše na luksuz, pa će se na udaru naći i ljubitelji skupih automobila.
- Priprema se uvođenje stope za luksuzne vile i kuće, stanove, jahte, automobile... Razmišlja se i da se poveća akciza na gorivo i porez od 10 odsto na saobraćaj u mobilnoj telefoniji. Tek u drugom krugu, ukoliko se ne namakne dovoljno novca, neće preostati ništa drugo nego da se poveća PDV i drugi nameti - ističe naš izvor.
Profesor Ekonomskog fakultete dr Ljubodrag Savić ističe za Pres da je budžet ove godine uvećan za oko 10 procenata, pa treba prvenstveno razmišljati o njegovom smanjivanju.
- Jedna od stvari o kojoj takođe treba razmišljati jeste ozbiljno kresanje sredstava za Nacionalni investicioni plan, pogotovo onih sredstava koja se neće upotrebiti za kapitalne investicije već za tekuće održavanje. A tek na treće mesto bih stavio poreze. Ne mislim da je dobro da država oporezuje sa šest odsto, dakle istom stopom, sve poreske obveznike - smatra dr Savić.
To se, po njemu, naročito mora odnositi na imovinu i na prihode od imovine jer nismo svi u istoj poziciji.
- Što je veća imovina, treba da bude i veća poreska stopa. Ako neko ima 5.000 kvadrata poslovnog prostora, zašto on ne bi platio umesto, na primer, poreza od pet odsto, porez od 15 odsto, pri čemu treba biti umeren kod stopa za imovinu, ali rigorozan kod stopa na prihode od imovine. Ako neko ima 10 stanova i izdaje ih, zašto mu država ne bi malo ozbiljnije zavukla ruku u taj džep. Ne može se to isto oporezivati kao kad neko ima garsonjericu od 30 kvadrata za izdavanje. Priča koja dolazi iz Vlade da teret krize treba da snose bogatiji građani neće uspeti sve dok poreska stopa za sve ostane ista - kaže dr Savić.
