Izvor: RTS, 01.Feb.2009, 03:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (01. 02. 2009.)
Pres: Biće nam bolje nego 2008. godine!; Politika: O Kosovu ne možemo da se složimo, u svemu drugom uspešno sarađujemo; Blic: U prosveti deset hiljada prekobrojnih; Novosti: Ustoličenje patrijarha Kirila
Dnevne novine danas pišu o tome kako ćemo živeti ove godine, bliskostima i razlikama Srbije i SAD, koliko je prekobrojnih u prosveti, ustoličenju novog ruskog patrijarha, ...
Biće nam bolje nego 2008. godine!
Ministar finansija Diana Dragutinović >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ima recept kako će građani Srbije u 2009. godini, kada svi prognoziraju velike probleme zbog efekata svetske ekonomske krize, živeti bolje nego prošle godine! Za to je potrebno da Vlada Srbije pohrli u punjenje budžeta, da obezbedi novac iz inostranstva, da zadrži skromniju stopu rasta privrede, ali i da svi zajedno mislimo pozitivno jer, ako očekujemo dobre stvari, one će se stvarno i dogoditi!
Bez obzira na pozitivne misli, prva gospođa srpskih finansija nema ništa protiv malo većeg zaduživanja države i, ako treba, prodaje nekih državnih firmi kakve su "Telekom", "Galenika" ili banke.
- Sve mere Vlade Srbije usmerene su na povećanje privrednog rasta. On neće biti sedam odsto kao pre ekonomske krize. Možda neće dostići ni 3,5 odsto, što je planirano budžetom za 2009. godinu. Ali, ako bude rasta privrede, građani će živeti bolje. Doduše, ne mnogo, ali ipak bolje.
- Vlada treba što više da se orijentiše na "nabavljanje" novca, da obezbedi priliv stranog kapitala, investicija, kredita... Prethodnih godina, kada je stopa privrednog rasta bila oko sedam odsto, priliv kapitala bio je od pet do šest milijardi evra. To je omogućavalo stabilan kurs jer je postojala velika ponuda deviza, veća od tražnje.
Ministarka Dragutinović kaže da će tek sredinom marta moći da se vidi eventualna potreba za rebalansom budžeta, kada se utvrdi da li su planirani prilivi budžeta ostvarivi.
- Kriza neće večno trajati, a mislim i da za dobar proizvod uvek imate dobrog kupca. U šali kažem: "Kad nam treba para, mi prodamo 'Telekom', pa ga posle otkupimo. Mogu da se prodaju i "Galenika", državne banke... Kada prođe kriza, privreda će se oporaviti, a do tada je u redu i zadužiti se.
Diana Dragutinović smatra da su carinske stope visoke i da ih treba smanjivati. "Kao ministar finansija, volim da ima što više para u budžetu. Pogotovo u krizi. Ipak, SSP će uticati na rast konkurentnosti, od čega će koristi imati svi."
Ministarka finansija smatra da je usvajanje Zakona o akcizama s amandmanom SPS-a "čudan splet okolnosti, možda i nesrećan".
"Ovaj zakon stupa na snagu, ali uradićemo izmene i dopune. I novi zakon biće onakav kao što sam se dogovorila s duvandžijama, sve će linearno poskupeti za određeni procenat i on će po hitnom postupku biti dostavljen Skupštini."
O Kosovu ne možemo da se složimo, u svemu drugom uspešno sarađujemo
Američko-srpski odnosi su „multidimenzionalni i uspešni" ističe američki ambasador u Srbiji Kameron Manter u intervjuu „Politici", ali odmah posle toga kaže da je zabrinut što nova vlada fokusira srpsko-američke odnose samo na problem Kosova.
- Kosovo je samo jedan elemenat naših multidimenzionalnih odnosa koji su veoma dobri. Oni uključuju naš program pomoći, razvijen vojni dijalog i veoma jasnu saradnju radi postizanja dugoročne bezbednosti celog regiona Balkana. Tu su i kulturni program i program razmene u toku kojeg dosta mladih Srba odlazi u SAD, ali bih voleo da vidim i da više mladih Amerikanaca dolazi u Srbiju. Imamo mnogo stvari koje funkcionišu, pa se nadamo da će se vaša vlada okrenuti više ka pozitivnim temama, a ne prenaglašavanju tema iz prošlosti.
Manter smatra da ponovno otvaranje pitanja statusa Kosova nije realno i da bi "rukovodstva Republike Srbije i Republike Kosovo trebalo da razgovaraju kao prijateljski susedi i da rešavaju probleme najbolje što mogu".
Govoreći o ekonomiji Manter je konstatovao da je ovo je veoma teško vreme i očekuje da će biti još teže. "Moja poruka je da sve ovo moramo da shvatimo ozbiljno, tako da će biti veoma teško ostvarenje mnogih mojih nada za direktne investicije i ojačavanje ekonomskih veza, jer kompanije širom sveta usporavaju svoje aktivnosti".
Za Srbiju je ključno da li će srpska vlada nastaviti da preduzima bolne reformske korake kako bi privredu učinila što atraktivnijom za investitore kada se prilike normalizuju, smatra američki ambasador.
"Neophodno je da oni budu sigurni da ugovorno pravo funkcioniše, da stranci koji kupe zemlju mogu da računaju da će biti stvarni posednici te imovine, da njihovi partneri u Srbiji posluju po istim pravilima kao i ostali partneri u Evropi i svetu. Ukratko, predstoji težak period, ali je to prilika za vladu da nastavi institucionalne reforme i usvoji zakone koji će ovu zemlju učiniti konkurentnijom."
Upitan da pojasni najavu nove državne sekretarke Hilari Klinton da će SAD ubuduće koristiti „pametnu moć", Manter je izjavio: "Jasno je da postoji nova atmosfera u Vašingtonu, atmosfera u kojoj želimo da čujemo naše prijatelje, da radimo s njima na zajedničkim problemima, da radimo kroz multilateralne institucije više nego što smo to činili u prošlosti. Za nas će ključno biti da mislimo i radimo regionalno, tako tako da ni politika prema Srbiji ili prema Kosovu nije kompletna sve dok ne postoji politika prema celom Balkanu. Da zajedno radimo da ograničimo tenzije u regionu jer je to u zajedničkom interesu. Nadam se da će pametna moć raditi u tom pravcu, ali dajte nam malo vremena."
"Izgradnjom nove zgrade ambasade SAD u Beogradu koja će uskoro početi, prema rečima ambasadora Mantera, u srpsku ekonomiju biće ubačeno sto miliona dolara. Na izgradnji novog sedišta ambasade, kod Belog dvora na Dedinju, dodaje on, biće uposleno nekoliko hiljada ljudi, a useljenje se planira za 2011. godinu."
"Prošle godine u ovo doba nalazili smo se u veoma napetom periodu. Očigledno je da je situacija danas bolja. Čak i u najgorim danima, kada je proglašena nezavisnost Republike Kosovo i u toku napada na ambasadu, ljudi u Srbiji su generalno bili prijatni i prijateljski nastrojeni prema ljudima u ambasadi i Amerikancima koji su u poseti. Ta suštinska veza nije bila ugrožena ni u vreme da kada smo na političkom nivou imali ozbiljna razmimoilaženja. Ljudi koje srećem širom Srbije su prijateljski raspoloženi i veoma sam im zahvalan na tome."
U prosveti deset hiljada prekobrojnih
U Srbiji niko ne zna koliko tačno ima zaposlenih u obrazovanju, ali mnogi tvrde da viška ima, i to najmanje 10.000. Zvanična statistika pokazuje da je u ovoj oblasti zaposleno 124.000 ljudi, podaci Ministarstva prosvete da ih ima 123.913, rebalans budžeta pokazuje cifru od 122.553, a Uprava trezora 124.582. Kada je nedavno uplaćen nepotrošeni novac iz budžeta za 2008. godinu, pare su podeljene na 131.607 zaposlenih!
Koliko zaista radi u prosveti, pokazaće za par meseci kontrola nadležnog ministarstva, ali i to gde novac zaista završava. Da zaista ima viška zaposlenih u obrazovanju, potvrdio je i ministar prosvete Žarko Obradović, ali je on brže-bolje u javnosti dodao da otpuštanja neće biti i da će Ministarstvo finansija sačiniti prihvatljiv socijalni program za te ljude.
„Osim toga, u planu nam je da sve koji su višak preraspodelimo tako da će raditi u večernjim školama za odrasle, jer Srbija ima mnogo nepismenih ljudi", kazao je ministar Obradović povodom obeležavanja školske slave, Svetog Save.
Obradović je, kako saznaje „Blic nedelje", naložio koordinatoru načelnika školskih uprava da obiđe sve škole u Srbiji i utvrdi stvarno stanje zaposlenih, na terenu. Ova kontrola je počela prošlog ponedeljka i za nekoliko meseci znaće se koliko tačno ima zaposlenih u prosveti, ali i kuda ide novac. Ima i indicija da su pojedini direktori kršili zakone o obrazovanju i radu i uzimali više novca od realnih potreba škola.
Bojan Minović, profesor fizičke kulture u OŠ „Vasa Pelagić" u Padežu kod Kruševca i član komisije za proveru podataka Ministarstva prosvete, kaže za „Blic" da ima informacija koje ukazuju na to da su pojedini direktori u sprezi sa računovođama i sekretarima škola zloupotrebljavali to što Ministarstvo prosvete nema uvid u trošenje novca i popunjavali obrasce za plate kako su hteli.
Podaci pokazuju da viška zaposlenih ima najviše u školama velikih gradova. Ustanovljeno je da samo u Beogradu ima 200 radnika više i 150 „veštački" sačinjenih odeljenja.
Leonardo Erdelji, sekretar Mašinsko-elektrotehničke škole u Kruševcu, kaže da ako bi se penzionisali svi koji su stekli uslove za to, stanje u prosveti bi se stabilizovalo i bilo bi mnogo više novca za plate, ali i za učila i sve drugo što je potrebno za dobar prosvetni sistem.
Ustoličenje patrijarha Kirila
Tačno u devet časova po lokalnom vremenu, u hramu Hrista spasitelja, u Moskvi u nedelju će početi procedura svečanog ustoličenja 16. patrijarha RPC. Intronizaciji (ustoličenju) će prisustvovati učesnici Opšteg sabora, sveštenici i vernici koji su izabrali patrijarha Kirila, kao i brojni gosti. U trenutku kada bude saopšteno da je patrijarh Kiril ustoličen, prisutni će tri puta uskliknuti "aksios" što na grčkom znači - dostojan.
Patrijarh će u nedelju dobiti simbole crkvene vlasti - veliki "kukol" (kapu) i žezlo. "Kukol" je za novog patrijarha sašiven u čuvenoj crkvenoj fabrici u Sofrinu. Odeća ruskog patrijarha je tradicionalno zelene boje. Sve važne dokumente ruski patrijarh potpisuje nalivperom sa zelenim mastilom.
Do dolaska na vlast boljševika, ustoličenja ruskih patrijarha su bila u Uspenskoj sabornoj crkvi u Kremlju u Moskvi. Poslednji patrijarh koji je ustoličen u Kremlju bio je Tihon, 21. novembra 1917, a zatim je nova boljševička vlast crkve u Kremlju doživljavala kao muzeje. Četiri sledeća patrijarha su ustoličena u Jelohovskoj sabornoj crkvi u Moskvi.
Za razliku od bivših vremena, sada se Kremlj nije uplitao u izbor patrijarha, ne samo zato što su Medvedev i Putin hteli da dokažu da je država stvarno odvojena od crkve, već zbog toga što su sva tri kandidata u odličnim odnosima sa vlastima pa i nije bitno ko će biti prvi čovek RPC.
Važno je znati da predsednik Medvedev i premijer Putin kao pravoslavni vernici stalno ističu da se mora voditi računa da je Rusija višenacionalna država, koja ima više konfesija. Dakle, oni očekuju od rukovodstva RPC da ono pomaže da međukonfesionalni odnosi budu dobri.
Zato se kategorički može reći da ovog patrijarha nije izabrao Kremlj, jer su i druga dva kandidata bila apsolutno lojalna vlastima. U takvoj situaciji Kremlj i nema nikakvog razloga da se upliće u kadrovsku politiku crkve, što se inače ranije događalo.
Novi ruski patrijarh po mnogo čemu se razlikuje od prethodnika. Kiril (Gunđajev) je medijska ličnost, koga svi znaju u Rusiji. Osvaja blagom rečju i osmehom. Vrhunski orator, novi patrijarh Kiril (63) je širokog obrazovanja, spreman da govori na svaku temu ovozemaljskog života. Istovremeno, on je kao dokazani "tradicionalista i protivnik modernizma", reformi u crkvi i veliki je autoritet među sveštenstvom.
Ako ostane dosledan predizbornim obećanjima, novi patrijarh neće biti reformator, već će svoj autoritet i veliku radnu energiju koristiti za konsolidaciju crkve. U sadašnjoj RPC ne postoji raspoloženje za ozbiljnije reforme, jer rukovodstvo smatra da bi sve ozbiljnije promene mogle da utiču na raspad crkve. Sada je glavna briga novog patrijarha i rukovodstva RPC kako povećati broj vernika.
Od celokupnog stanovništva Rusije njih 73 odsto sebe smatra pravoslavcima. Najnovije sociološko istraživanje pokazuje da samo deset odsto stalno posećuje hramove i pridržava se obreda.
Da je komunistička vladavina u Rusiji ostavila dubok trag u ateizaciji društva pokazuje i podatak od od svih ruskih pravoslavnih vernika manje od dva odsto zna 10 Božjih zapovesti.
Novi patrijarh RPC Kiril se više puta sretao sa sadašnjim papom. Obojica su tradicionalisti i imaju slične stavove o porodici, odgoju, narkomaniji i homoseksualcima.
U vrhu RPC smatraju da sa katolicima treba sarađivati, ali da još nisu sazreli uslovi za susret pape i patrijarha. Ruska crkva traži da se Vatikan odrekne osvajanja teritorija na kojima nikada ranije nisu živeli katolici.
U Moskvi smatraju da Vatikan mora da se ogradi od akcija unijata (grkokatolika) u Ukrajini, koji zauzimaju pravoslavne crkve. U Vatikanu se pravdaju da oni nemaju takav uticaj na ukrajinske unijate da mogu da ih zaustave u akcijama "vraćanja svojih crkava", koje im je, navodno, oduzeo Staljin.
