Izvor: RTS, 11.Feb.2010, 06:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampa (11. 02. 2010.)
Blic: Pregovori u članstvu u EU mogu da počnu 2014. godine, Novosti: Ne bežim ni od ostavke, Politika: Pritisci za smenu Artemija, Press: Na srce čeka 30 pacijenata!, piše dnevna štampa
Pregovori o članstvu u EU mogu da počnu 2014.
Ministar spoljnih poslova Austrije Mihael Špindeleger izjavio je da njegova zemlja veoma podržava države zapadnog Balkana da dođu "na evropsku agendu", i naglasio da se nada da će EU sa Srbijom što pre započeti pregovore >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << o ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
"Nadam se da ćemo ove godine što pre moći da počnemo proces ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, a da ćemo 2014. godine početi pregovore o članstvu u EU", kazao je u intervjuu za "Blic" Špindeleger, koji je juče bio u zvaničnoj poseti Beogradu.
On je kazao da je cilj njegove posete Beogradu bio da direktno prenese podršku Austrije evropskim integracijama Srbije, u trenutku kad među članicama EU ne vlada jedinstven stav oko proširenja, posebno o tome kojom brzinom treba da se pridruže zemlje zapadnog Balkana.
"Cilj Austrije je da do 2020. godine sve zemlje zapadnog Balkana postanu članice Evropske unije", kazao je Špindeleger, i dodao da njegova zemlja nastoji da pokaže drugim zemljama EU da će "veoma podržati zemlje zapadnog Balkana da dođu na evropsku agendu".
Na pitanje šta Srbija treba da uradi da bi do kraja ove godine dobila status kandidata, on je kazao da je to sprovođenje reformi i unapređenje odnosa sa zemljama regiona.
"Ima mnogo stvari, da sprovede reforme sa evropske agende i uveri druge zemlje EU da imaju interesa da nastave sa procesom njenog pristupanja EU. Jedan od važnijih uslova je da ima dobre odnose sa drugim zemljama regiona i znam da je to osetljivo pitanje u slučaju Kosova, da ima nekih problema sa Hrvatskom i da Srbija ima puno izazova, ali moramo na sve to da gledamo konkretno i Srbija može da bude uverena da će je Austrija podržati", kazao je on.
Što se tiče Kosova on je naveo da su Kosovo mnoge zemlje EU priznale kao nezavisnu državu, a neke nisu, "tako da danas nema jedinstvenog pogleda EU na to".
"U perspektivi, Austrija bi, zajedno sa Grčkom, volela da sve zemlje zapadnog Balkana vidi kao članice EU, uključujući i Kosovo", naglasio je Špindeleger.
On je kazao da su tokom poslednjih sastanaka sa glavnim tužiocem Haškog suda Seržom Bramercom predstavnici EU dobili njegovo mišljenje da Srbija radi mnogo na saradnji s tim sudom.
"To je dobar znak i nemam sumnji da će Srbija i u budućnosti dobro sarađivati", zaključio je on.
Ne bežim ni od ostavke
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da neće "bežati ni od ostavke" ako se ispostavi da su spekulacije o navodnim vezama njegovih saradnika sa braćom Šarić tačne.
U medijima su se u prethodnih nedelju dana pojavili tesktovi u kojima se Nikola Dimitrijević, šurak Dačićevog šefa kabineta Branka Lazarevića, povezuje sa ljudima bliskim Darku Šariću koji je osumnjičen za šverc više od dve tone kokaina iz Urugvaja u Evropu.
Dačić je za Večernje novosti kazao da je potrebno ispitati da li ti medijski napisi mogu da se potkrepe istinitim podacima.
"U svakom slučaju, nijedan pojedinac ne može biti iznad policije. Već sam dao nalog da se ispitaju ti navodi. Moj stav je da za one čiji su se bavili kriminalom neće biti mesta u MUP, ma koju poziciju da zauzimaju", rekao je ministar.
Ministar je naveo da Šarić "sigurno neće dobiti otpust" iz državljanstva Srbije, jer se protiv njega vodi istraga.
"Vlast u Crnoj Gori može da ga zaštiti prijemom u knjigu svojih državljana, kao što su i ranije radili. Ako to urade, to je jasan znak za ovu istragu", rekao je Dačić.
Komentarišući primedbe premijera Crne Gore Mila Đukanovića da je neko iz Srbije namerno "pustio" priču o poternici kako bi dao signal Šarićima da se čuvaju, on je kazao da je uhapšeno mnogo ljudi pre nego što je saopšteno da je istraga stigla do Šarića i da nije bilo moguće sakrivati takvu informaciju.
"To je više prebacivanje odgovornosti na Srbiju, da bi se skrenula pažnja od toga kako se ta istraga vodi u Crnoj Gori. Dve države moraju da sarađuju oko ovog slučaja, rekao je Dačić.
Šarić je dva puta izbegao hapšenje u Parizu i u Beču, a Dačić je na pitanje da li je siguran da iz MUP-a nisu "curile informacije" kazao da nije moguće da za hapšenja u inostranstvu izvor bude iz MUP-a.
"Pošto je reč o hapšenjima u stranoj državi, sve je išlo preko Specijalnog tužilaštva koje vodi istragu. Kada je reč o akcijama koje sprovodi MUP, o tome smo obavešteni samo ja i najuži krug ljudi", rekao je Dačić.
Pritisci za smenu Artemija
Saslušanje vladike raško-prizrenskog Artemija juče u privremenom sedištu eparhije u Gračanici i ispitivanje finansijskog poslovanja predstavljaju psihološki pritisak na episkopa da se povuče sa tog položaja ili da se on smeni, kaže izvor „Politike" iz Srpske pravoslavne crkve.
Kako se nezvanično saznaje, episkop Artemije nije hteo da razgovara sa delegacijom Svetog arhijerejskog sinoda. Zbog toga su ga mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i episkop zahumsko-hercegovački Grigorije, koji su predvodili delegaciju, usmeno obavestili da će predložiti crkvenoj „vladi" da imenuje administratora - tutora vladici raško-prizrenskom.
Tim povodom Eparhija raško-prizrenska objavila je juče saopštenje u kojem se navodi da je vladika Artemije primio izaslanike Svetog arhijerejskog Sinoda koji su upućeni da ga saslušaju prema odluci donetoj na zasedanju „crkvene vlade" 5. februara, kao i da je episkopu dostavljena odluka, „nepotpuna, za pregled finansijsko-materijalnog poslovanja Eparhije".
Kako Politika„" nezvanično saznaje,„ izaslanika" je bilo pet, među njima i dvojica članova Sinoda, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i vladika zahumsko-hercegovački Grigorije. -Po odluci o saslušanju, episkop Artemije uručio je izaslanicima pisanu izjavu, datu u punoj spremnosti da se štite u muci rođena i odana duhovna čeda", navodi se u saopštenju Eparhije. U njemu se podseća i da je vladika Artemije nedavno u jednom intervjuu na pitanje o „interesovanju pojedinih zapadnih ambasada za eventualna personalna rešenja u Eparhiji" odgovorio da bi to bilo nedopustivo mešanje sila ovog sveta u život crkve.
Zvanične izjave juče nije bilo moguće dobiti ni u Eparhiji raško-prizrenskoj, kao ni u Patrijaršiji u Beogradu. Naš sagovornik iz eparhije raško-prizrenske koji nije želelo da bude imenovan, objašnjava da je u vladičanskom dvoru juče bilo jako napeto i da je u jednom trenutku mitropolit Amfilohije kontaktirao i patrijarha Irineja kako bi se posavetovao sa njim šta da radi.
Na srce čeka 30 pacijenata!
Na transplantaciju srca u ovom trenutku u Srbiji čeka oko 30 najtežih kardiovaskularnih bolesnika, saznaje Press! Već više od deset godina ove operacije se kod nas ne izvode, pa pacijenti iz Srbije moraju da odlaze u inostranstvo, što predstavlja izuzetno veliki trošak jer za transplantaciju u nekoj od stranih klinika treba izdvojiti između sto i trista hiljada evra.
Slučaj Vanje Pilipović iz Sonte kod Sombora, za čiji su operaciju u Austriji posle akcije RTS-a građani sakupili 100.000 evra, ponovo je otvorio pitanje zašto se transplatacije srca ne rade u Srbiji.
Direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlović kaže za Pres da se na listi usluga koje pacijent iz Srbije može da ostvari u inostranstvu ne nalazi transplantacija srca, jer nijedna bolnica nije htela da zaključi ugovor sa našom zemljom.
- Kada smo se obratili bolnici u Austriji, tražili su da potpišemo da ćemo i mi njima dati organe naših davalaca kada to bude potrebno. Ali, pošto kod nas donatorstvo organa nije zaživelo u pravoj meri, nismo mogli da im obećamo da ćemo moći da ispunimo njihove zahteve i oni nisu hteli da sklope ugovor sa nama. Svakom našem osiguraniku moramo da obezbedimo ista prava i mogućnosti za lečenje u inostranstvu, a to bi bilo moguće samo kada bismo sa nekom bolnicom potpisali ugovor. Ne možemo da kažemo „ovog pacijenta ćemo poslati na transplantaciju, a ovoga ne" - objašnjava Vukajlovićeva.
Ona ističe da je najveći problem što naši građani nemaju dovoljno razvijenu svest o značaju zaveštanja organa.
Načelnik Centra za transplantaciju Kliničkog centra Srbije dr Drago Milutinović objasnio je da se u Srbiji, uglavnom, obavljaju transplantacije bubrega i jetre i to sa živih donatora. Milutinović je istakao da se mora unaprediti i oblast kadaveričnih transplantacija i podsetio da se kod nas obavlja transplantacija organa kod supružnika.
