Izvor: NoviMagazin.rs, 31.Dec.2015, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled: 2015 – godina puna iskušenja
Milion izbeglica koji su prošli kroz Srbiju najsnažnije su obeležili 2015. Ipak, odlazeća godina ostaće zapamćena po dve zaista istorijske činjenice – društvena svojina je prestala da postoji njenim poslednjim danom, a rehabilitacijom Dragoljuba Mihailovića i postupkom za rehabilitaciju Milana Nedića i formalno je otpočela restauracija profašističkog režima tokom Drugog svetskog rata
Piše: Jelka Jovanović
Godinu koja ostaje za nama u zemlji >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << je obeležilo niz društvenih, političkih i ekonomskih događaja koji ponešto menjaju njenu krvnu sliku. Iako je spisak “zanimljivosti” podug, nema sumnje da je na prvom mestu po obimu, značaju i dugoročnosti migrantska kriza, milion izbeglica sa Bliskog Istoka i severa Afrike koji su prošli kroz Srbiju praktično bez incidenata i uz primerenu brigu i države i građana.
Odlazeća godina biće zabeležena i po dve sudbinski važne stvari – društvena svojina formalno prestaje da postoji 31. decembra 2015, čime se, praktično, kida i poslednja veza sa socijalističkim uređenjem. Sa druge strane, rehabilitacijom Dragoljuba Mihailovića otvorena je nova istorijska stranica koja se intenzivira aktuelnim sudskim sporom za rehabilitaciju Milana Nedića.
Za praktične duhove okrenute ekonomiji, konsolidacija budžeta biće najvažniji događaj 2015; za sportske brojni uspesi predstavnika Srbije na međunarodnim takmičenjima, pre svega Novaka Đokovića, Ivane Španović i vaterpolista; kulturne poslenike najviše su obradovali januarski redovi za predstave u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, a zagovornike nezavisnih institucija delovanje ombudsmana Saše Jankovića, poverenika Rodoljuba Šabića i poverenice Brankice Janković.
Diplomate će pamtiti Ministarsku konferenciju OEBS i put Aleksandra Vučića u Srebrenicu (uz uzvratnu posetu trojnog Predsedništva BiH Beogradu). I, naravno, otvaranje poglavlja 32 i 35 u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom. No, krenimo redom.
KRAJ DRUŠTVENE SVOJINE: Kraj 2015. je i formalni kraj društvene svojine u Srbiji, sa izuzetkom nekoliko preduzeća u tzv. restrukturiranju za koje država još traži strateške partnere. Već drugog januarskog dana ministar privrede Željko Sertić saopštio je da sa liste512 preduzeća u restrukturiranju – 188 idu u stečaj. U njima se vodilo kao zaposleno oko 5.000 ljudi koji već godinama, pa i decenijama, preživljavaju na državnim injekcijama. U 2016. rešava se sudbina deset preduzeća, a među njima su Fabrika auto-maziva (Kruševac), tri Petoletke (Trstenik) koje preuzimaju radnici, Prva iskra (Barič) i Zastava grupa (Kragujevac) idu u stečaj, a do Nove godine trebalo je da bude objavljen javni poziv za Poljoprivredni kombinat Beograd.
SUKOB OMBUDSMAN – VOJSKA I VBA: Rat na relaciji zaštitnik građana – vojne vlasti počet 2014. intenziviran je januara. Ombudsman je obelodanio deo dokumenata koji su i povod sukobu dve vrste vlasti, a u pravi međuinstitucionalni rat uključila se posle mirovanja i Skupština Srbije. Samo dan nakon što je predsednik parlamentarnog Odbora za bezbednost Momir Stojanović za sredu 28. januar zakazao javnu sednicu tog tela na kojoj će se razmatrati “slučaj Andreja Vučić” – sukob Kobri koje su obezbeđivale premijerovog brata i Žandarmerije tokom parade ponosa 2014 – ombudsman je ministru odbrane Bratislavu Gašiću i Vojno-bezbednosnoj agenciji ispostavio dodatna pitanja. Tokom godine sukob se rasplamsao toliko da je na koncu Janković tražio smenu Gašića, što premijer nije ni razmatrao, a pred javnost su dospela pitanja o obimu ovlašćenja ministra i VBA.
RED ZA KARTE ZA PREDSTAVE JDP-a: U centru Beograda 20. januara više hiljada ljudi formiralo je red oko Jugoslovenskog dramskog pozorišta kako bi kupili ulaznice za predstave u februaru, koje su se prodavale po ceni od 100 i 200 dinara. Cene ulaznica za februarski repertoar snižene su sa 1.200, 800, 700 i 500 dinara na 200 dinara za postavke na sceni “Ljuba Tadić” i na 100 dinara za izvođenja na sceni “Bojan Stupica”.
NEMIRI U PRIŠTINI – U Prištini je 25. januara tokom demonstracija došlo do žestokih sukoba između demonstranata i policije. Privedeno je 100 osoba, povređeno 29 demonstranata i 56 policajaca. Opozicija je tražila da Kombinat Trepča hitno postane javno preduzeće i da ministar za povratak i zajednice Aleksandar Jablanović podnese ostavku zbog uvrede “Majki Đakovice”.Status Trepče još nije rešen, Jablanović je u međuvremenu smenjen zbog sumnji da sarađuje sa vlastima u Prištini, a kosovska opozicija je tokom čitave godine protestovala. Početkom jeseni blokiran je i rad parlamenta bacanjem suzavca – u sali. Zbog toga je četvoro poslanika u kućnom pritvoru.
Penzije i plate u javnom sektoru
Odlukom Vlade Srbije od januara 2016. godine sve penzije će biti povećane za 1,25 odsto, plate dela zaposlenih u javnom sektoru za dva do četiri odsto. Time je delimično revidirana ranija odluka o smanjivanju tih primanja do kraja 2017. godine. U dogovoru sa MMF-om procenjeno je da su u prvoj godini fiskalne konsolidacije postignuti dobri rezultati i da u budžetu ima novca da za povećanje penzija i plata zaposlenih u zdravstvu, prosveti, policiji. Zaposleni u prosveti su pride dobili jednokratno 7.000 dinara. Državnoj administraciji i funkcionerima i dalje traje “led”..
NOVI ARANŽMAN SRBIJE I MMF: Bord direktora MMF-a odobrio je februara Srbiji trogodišnji aranžman iz predostrožnosti, vredan oko milijardu evra. Tokom godine obavljene su tri revizije tog aranžmana koje su dobile pozitivnu ocenu rukovodstva MMF-a. Srbija je, prema Sporazumu, obavezna da sprovodi ekonomski program koji obezbeđuje smanjenje budžetskog deficita i javnog duga, kao i reformu javnog sektora.
PAD HELIKOPTERA: Vojni helikopter Mi-17 srušio se 13. marta oko ponoći u okolini aerodroma “Nikola Tesla” u Surčinu, po povratku iz Raške odakle je prevozio životno ugroženu bebu iz Novog Pazara. Poginuli su: major Omer Mehić, kapetan Milovan Đukarić, tehničari zastavnici Nebojša Drajić i Ivan Miladinović, anesteziolog Dževad Ljajić, tehničar Miroslav Veselinović, kao i beba iz porodice Ademović. Ovaj slučaj, i pored burnih reakcija javnosti, ni punih devet meseci posle tragedije nije dobio sudski epilog; do daljnjeg je okončan disciplinskom odgovornošću po komandnoj odgovornosti generalima Ranku Živaku i Predragu Bandiću, kojima je privremeno onemogućeno napredovanje. Opozicija u parlamentu, kao i nevladin sektor i deo javnosti zahtevaju poseban anketni odbor koji bi ispitao sve okolnosti pada letelice, a pre svega zbog čega je helikopter, uprkos složenim meteorološkim uslovima, pokušao da sleti na civilni aerodrom, a ne na vojni u Batajnici ili heliodrom na Banjici, te ko je i zbog čega odlučio da se leti za Beograd, a ne za Kragujevac, Niš ili Kraljevo. Špekulacije da su ministri Gašić i/ili Zlatibor Lončar odgovorni za pokretanje akcije podgrejao je nesvesno i sam premijer izjavama da bi i lično isto postupio i: “Ne dam Gašića i Lončara!”
ŽELEZARA SMEDEREVO: Vlada Srbije je u martu potpisala ugovor sa holandskom kompanijom HPK inženjering o upravljanju Železarom Smederevo nakon neuspešnog drugog tendera za prodaju te kompanije. To je prvi ugovor o ustupanju upravljanja stranoj kompaniji u državnom preduzeću, s ciljem da se postignu dobri poslovni rezultati i kompanija pripremi za prodaju. Prema najnovijim informacijama, za Železaru je zainteresovana najveća čeličana u Kini i druga u svetu HBIS. To se interesovanje objašnjava vezom sa izgradnjom pruge Beograd-Budimpešta. Inače, Železaru je januara 2012. za samo jedan dolar državi “prodao” američki US steel koji je fabriku napustio posle deset godina – jer je pravio gubitke.
BEOGRAD NA VODI: Krajem aprila potpisan je Ugovor o projektu Beograd na vodi. Ugovor su potpisali Vlada Srbije i kompanija Igl hils iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, a radovi su počeli krajem septembra. Vrednost projekta je 3,5 milijardi evra, a u prvoj fazi tri decenije dugog posla biće izgrađene dve stambene kule. Na desnoj obali Save na oko 177 hektara trebalo bi da “nikne” više od milion kvadratnih metara stambenog prostora, 750.000 kvadrata poslovnog i komercijalnog prostora, više od 62.000 kvadrata javnih sadržaja i oko 242.000 kvadrata zelenih površina. Mišljenja o projektu su podeljena, što zbog procesnih pitanja, što zbog urbanističkih.
REHABILITACIJA DRAGOLJUBA MIHAILOVIĆA: Odlukom Višeg suda u Beogradu 14. maja rehabilitovan je komandant četničkog pokreta (Jugoslovenske vojske u otadžbini) u Drugom svetskom ratu Dragoljub Draža Mihailović. Tom odlukom poništena je presuda kojom je Mihailović 1946. godine osuđen na smrt streljanjem zbog saradnje sa okupatorom u Drugom svetskom radu. Prema slovu Zakona o rehabilitaciji, Sud nije utvrđivao činjenicu da li je Mihailović ratni zločinac ili ne, već da li je imao fer i pravično suđenje. Iako je proces praktično započet donošenjem Zakona pre desetak godina, sudska odluka je izazvala prilično negodovanja u javnosti koja sebe vidi kao antifašističku.
SUĐENJE ZA UBISTVO SLAVKA ĆURUVIJE: Suđenje za ubistvo novinara i vlasnika lista Dnevni telegraf Slavka Ćuruvije počelo je 1. juna pred Specijalnim sudom u Beogradu. Za ubistvo Ćuruvije optuženi su načelnik resora DB Radomir Marković, načelnik beogradskog centra DB Milan Radonjić, glavni obaveštajni inspektor u Drugoj upravi Resora Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava tog resora Miroslav Kurak, koji je u bekstvu. Optuženi su negirali krivicu tvrdeći da nisu umešani niti su organizovali ubistvo. Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. godine, u vreme NATO bombardovanja Srbije, ispred zgrade u kojoj je živeo u Svetogorskoj ulici broj 35 u Beogradu.
SREBRENICA: Premijer Srbije Aleksandar Vučić na komemoraciji u Potočarima 11. jula pogođen je kamenom u lice i lakše povređen. Vučić i ljudi iz njegove pratnje su evakuisani, a incident je pretio novim zahlađenjem odnosa između Srbije i BiH. Tenzije su prevaziđene prevashodno pomirljivim tonovima Vučića i pozivom članovima trojnog Predsedništva BiH u posetu 22. jula, a potom i novom posetom Vučića Srebrenici 10. novembra, kada je na Donatorskom skupu Srbija obezbedila pet miliona evra.
BRISELSKI SPORAZUM II: Premijeri Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Isa Mustafa potpisali su 25. avgusta u Briselu četiri sporazuma koje su zvaničnici Evropske unije označili ključnim za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, a time i za zeleno svetlo EU za otvaranje pregovaračkih poglavlja. Postignuti su dogovori o Zajednici srpskih opština, elektroenergetici, telekomunikacijama i o uklanjanju prepreka na mostu koji deli Mitrovicu na srpski i albanski deo. Sporazum o ZSO, međutim, privremeno je suspendovan odlukom Ustavnog suda Kosova da nije u skladu sa Ustavom, ali je ta prepreka otklonjena novom, decembarskom odlukom da nije u suprotnosti sa Ustavom. Pregovori će biti nastavljeni krajem januara u Briselu, a evropski zvaničnici očekuju realizaciju svega dogovorenog, plus raspravu o imovini.
Napredak na listi Svetske banke
Svetska banka je krajem oktobra objavila Duing biznis listu na kojoj se rangiranjem 189 zemalja po uslovima poslovanja Srbija našla na 59. poziciji, što je za 32 mesta bolje nego u 2014. godini. Ipak, Srbija se, iako je najviše napredovala od svih rangiranih zemalja, realno pomerila unapred za devet mesta jer je promenjen način ocenjivanja. Napredovanje na toj listi uglavnom je rezultat primene novih propisa o planiranju i izgradnji, što su odavno tražili investitori, kao i lakoće plaćanja poreza.
MINISTARSKA KONFERENCIJA OEBS: Beograd je u decembru bio domaćin 22. ministarske konferencije OEBS na kojoj su se okupili šefovi diplomatija i visoki zvaničnici 57 zemalja članica i 11 partnerskih zemalja. Među učesnicima su bili američki državni sekretar Džon Keri, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i visoka predstavnica EU Federika Mogerini. Na skupu se raspravljalo o zajedničkoj borbi protiv terorizma, krizi u Ukrajini i izbegličkoj krizi. Na pohvale Beogradu za jednogodišnje predsedavanje i organizaciju završnog skupa senku je bacila činjenica da se učesnici nisu usaglasili u ključnim pitanjima, odnosno postizanju ciljeva, posebno kada je reč o ratu u Siriji.
NEDIĆ PRE SUDOM: Pred Višim sudom u Beogradu sedam godina posle podnošenja zahteva 7. decembra počeo je postupak rehabilitacije predsednika Vlade Srbije tokom Drugog svetskog rata Milana Nedića. Početak procesa izazvao je velike polemike u javnosti – protivnici tvrde da se Srbija rehabilitacijom saradnika okupatora stavlja na stranu poraženih fašističkih snaga u ratu, revidira istorija i opravdava Holokaust, dok zagovornici glorifikuju Nedića kao spasioca Srba prebeglih sa teritorije NDH i vide ga kao žrtvu komunističkog režima koji je, bez sudske odluke, proglašen za ratnog zločinca i izdajnika.
AFERA GAŠIĆ: Slučajno snimljena seksistička izjava ministra odbrane “da voli novinarke koje lako kleknu”, trebalo bi da ga košta funkcije. Uprkos najavi premijera, Gašić još nije smenjen niti je podneo ostavku pošto se, navodno, traži pogodno kadrovsko rešenje. Novinari su u dva navrata organizovali javni protest zbog Gašićevog mizoginog ponašanja, s najavom da će protestovati sve dok ministar ne ode. I javnost je burno reagovala, a u profesionalnim i političkim vodama otvorila se polemika o nedopustivom ponašanju državnih funkcionera prema novinarima.
BEZ PRIVATIZACIJE TELEKOMA: Vlada Srbije jednoglasno je odlučila početkom decembra da ne proda Telekom. Umesto prodaje pod nedovoljno povoljnim uslovima, Telekomu predstoji reorganizacija.
OTVARANJE POGLAVLJA 32 I 35: Bezmalo dve godine nakon formalnog pokretanja pristupnih pregovora sa EU, 14. decembra Srbija je otvorila i prva dva poglavlja, 32 posvećeno finansijskoj kontroli i 35, u kojem će se pratiti napredak u normalizaciji odnosa sa Kosovom. U prvoj polovini 2016. očekuje se otvaranje najzahtevnijih poglavlja 23 i 24, ali sukcesivno i ostalih. O otvaranju poglavlja moraju se složiti sve zemlje. Nemački parlament od 2013. ima pravo da učestvuje u odlukama svoje zemlje o evropskim pitanjima.
SMANJEN DEFICIT, POVEĆAN JAVNI DUG: Budžetski deficit u2015. smanjen je za oko 2,4 odsto, na četiri procenta BDP-a, i Srbija je izašla iz recesije jer je rast BDP-a oko jedan odsto, a prošle godine je pad bio 1,8 odsto. Procene su da će tek 2016. rast BDP-a dostići pretkrizni nivo od oko dva odsto, ali to će i dalje biti najniži rast u zemljama centralno-istočne Evrope. Najveći problem je, međutim, povećanje javnog duga na 24,69 milijardi evra, što je 75,5 odsto BDP-a.
Đuza i Arsen: Minulu godinu mnogi će pamtiti po odlasku dva velikana: jedan od najpoznatijih jugoslovenskih i srpskih glumaca Vlastimir Đuza Stojiljković (85) preminuo je 17. juna, a najpoznatiji jugoslovenski i hrvatski kantautor i pesnik Arsen Dedić (77) dva meseca kasnije, 16 avgusta
OKONČAN ŠTRAJK ADVOKATA: Usvajanjem Izmena Zakona o notarima 21. januara ispunjen je osnovi zahtev advokata i stvorena mogućnost za okončanje više od četiri meseca dugog štrajka. Tokom protesta, po mnogo čemu jedinstvenog u modernoj istoriji Srbije, pravosuđe je bilo praktično paralisano.
PRESUDA DARKU ŠARIĆU: Specijalni sud u Beogradu osudio je 13. jula Darka Šarića iz Pljevalja na 20 godina zatvora zbog organizovanja šverca 5,7 tona kokaina iz Latinske Amerike u Zapadnu Evropu. Članovi njegove organizovane kriminalne grupe osuđeni su na zatvorske kazne od 11 do 20 godina, a troje je oslobođeno optužbi. Ime Darka Šarića poznato je javnosti od oktobra 2009, kada je urugvajska policija zaplenila 2,8 tona kokaina na jahti “Maui”.
UNESKO: Kosovo je dobilo podršku Izvršnog odbora UNESKO za članstvo u toj organizaciji, ali je Generalna skupština UNESKO 9. novembra odbacila inicijativu Kosova – sa samo tri glasa manje od potrebnih 95.
GAŠENJE TANJUGA: Novinska agencija TANJUG prestala je zvanično da postoji 1. novembra, čime je izlazak države iz vlasništva ušao u završnicu. Prilično neizvesnu, što se tiče sudbine dotadašnjih zaposlenih u TANJUGU, kao i 22 medija koji bi mogli, podelom besplatnih akcija, preći u vlasništvo zaposlenih kada država odluči koji je zakon jači – onaj o privatizaciji ili onaj o medijima. U finišu privatizacije do31. oktobra prodate su 34 mahom lokalne RTV-stanice. Od neprivatizovanih već je likvidirano, ili će odmah posle Nove godine biti, 13 medija, a četiri će promeniti delatnost. Iz privatizacije je do 2016. izuzet samo državni udeo u Politici.
PRUGA BEOGRAD-BUDIMPEŠTA: Novembra je u Kini na Samitu Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope potpisan okvirni sporazum o izgradnji brze pruge Beograd-Budimpešta, najvećem projektu u regionu ukupne vrednosti 1,1 milijardu evra, a koji će delom biti finansiran kineskim kreditom. Radovi bi, kako je najavljeno, trebalo da počnu u prvim mecima naredne godine i da traju dve godine, a vozovi bi se prugom od Beograda do Budimpešte kretali brzinom 200 kilometara na sat. Potpisnice ugovora, dogovorenog na prvom samitu decembra 2014. u Beogradu, jesu Srbija, Mađarska i Kina.
