Izvor: Radio 021, 18.Maj.2015, 10:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predvidive sudske odluke uslov društvene stabilnosti
Imovinska parnica Novosađanina Aleksandra Popova trajala je punih 15 godina, tokom kojih je njegova porodica na sudske troškove potrošila više od 10.000 evra, dok su pojedine osobe koje su bile uključene u slučaj umrle i nisu dočekale razrešenje. I na kraju, ceo slučaj završen je, ne sudskom presudom, već nagodbom.
Spor se vodio zbog stana u centru Novog Sada, a Popov smatra da je sve moglo da se završi za maksimalno dve godine, jer je toliko, kaže, bilo potrebno da >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << se sakupe svi neophodni podaci.
"U početku su sudije bile mlade i neiskusne i nisu se snašle. U međuvremenu, predmet je išao od jednog sudije do drugog, pa svaki sudija mora da ga čita od početka i to je bio jako veliki problem, a bilo je i štrajkova. Takođe, njihovi advokati su stalno imali neke dopune, a i ljudi sa kojima sam se sudio imali su međusoban spor, pa je to moralo prvo da se reši. Iako to nije imalo veze sa našom parnicom, zbog tog postupka je naš mirovao oko dve godine", navodi Popov.
Primer ovog Novosađanina ilustruje jedan od velikih problema pravosuđa u Srbiji - predugo trajanje sporova, veliki broj starih predmeta i neefikasnost. Novosadski advokat Vladimir Beljanski kaže da, ukoliko nema poštovanja prava na suđenje u razumnom roku, tada nema ni poštovanja prava na pravično suđenje.
Godinama negovano kao loša praksa
"To je nešto što je ustaljeno i godinama negovano kao loša praksa u našem pravosuđu", ocenjuje Beljanski i navodi da je imao puno slučajeva u kojima je zastupao stranke koje su upravo zbog povrede prava na pravično suđenje zbog dugotrajnog postupka podnosile ustavne žalbe i u tim postupcima su uspevali i ostvarivali naknade štete protiv same države.
"Imam i slučajeve da je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu usvajao njihove predstavke i dosuđivao takođe određene naknade štete zbog takve povrede prava. Konkretno, Sud u Strazburu, na primer, posebno obraća pažnju na to koja vrsta postupka je u pitanju i kada se radi o porodičnim odnosima, pravu roditelja da se viđaju sa decom i dugotrajno neregulisanje takvih odnosa, tada vrlo lako utvrđuju povrede takvih prava", kaže Beljanski.
Iako su štrajkovali puna četiri i po meseca, obustava rada advokata ponovo se pominjane. Razlog je nacrt Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, koji je, kako je rečeno, udar na advokaturu i pokušaj Ministarstva pravde da izigra sporazum sa braniocima iz januara. Takođe se čuju i primedbe na Zakonik o krivičnom postupku, koji se, kako se navodi, pokazao lošim u praksi jer je nedovršen i neprimenjiv za naše uslove i potrebno ga je menjati.
Najavljeno je da će biti formirana radna grupa koja će raditi na njegovim izmenama. "Tužilaštvo je već bilo preopterećeno i sad mu vi dodajete dodatnih 35.000 predmeta. Potrebno je i vreme da bi se neko obučio da vodi kvalitetnu istragu. Sve je to trebalo izvesti postepeno", kaže profesor novosadskog Pravnog fakulteta Senad Jašarević.
Predsednik Advokatske komore Vojvodine Srđan Sikimić smatra da je erozija u srpskom pravosuđu počela još 80-tih, a da pravih reformi nije ni bilo. "Mi smo imali procese koji su se tako zvali ili se tako zovu, ali je suština svih njih pokušaj stavljanja pod neki vid kontrole nezavisne sudske vlasti", kaže Sikimić i ističe da se ugled suda gradi prvenstveno autoritetom i znanjem, ali i ambijentom u kojem se suđenje odvija, a kod nas u pojedinim sudovima praktično nema uslova za rad.
"Pojedini sudovi rade u privatnim kućama, a negde čak i u obdaništima. Neki rade u nehigijenskim uslovima, sa oronulim zidovima, a pojedine sudnice imaju samo desetak kvadratnih metara. Istovremeno, Akcioni plan razvoja pravosuđa do 2018. predviđa uvođenje elektronskog sudovanja - mogućnost da mi komuniciramo putem mejla sa sudovima, a trenutno, prema našoj evidenciji, svega 22 odsto advokata ima mejl adresu. Nisam siguran ni da ih svi sudovi imaju. Znači da smo potpuno nerealni u našim procenama i opredelili smo se za nešto što je unapred osuđeno na neuspeh", navodi Sikimić.
Profesor Jašarević ističe da ako želimo dobru državu prvo moramo da uredimo pravosudni sistem: "Svaki građanin od suda očekuje pravdu, a pravda podrazumeva i predvidivost. U zemljama gde imamo dobro sudstvo, više stotina godina se zna kako će biti presuđeno u određenim situacijama. Stabilno sudstvo, predvidive sudske odluke su uslov društvene stabilnosti, poverenja u pravo i discipline".
Više o problemima u srpskom pravosuđu i načinima kako ih prevazići možete poslušati u okviru kompletne emisije iz serijala "Sigurnost za budućnost".
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa "Jačanje medijske slobode u Srbiji" kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije. (Gordana Mihailović)
