Izvor: Blic, 28.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preduzeće za iznude
Preduzeće za iznude
Uvidom u nekoliko relevantnih dokumenata iz 1996. i 1997. godine može se konstatovati da su pojedinci iz Jedinice za specijalne operacije bili angažovani na 'specijalnim zadacima' - uterivanju dugova, pljačkama, švercu, likvidacijama i sličnim 'poslovima', piše nedeljnik 'Vreme' u najnovijem broju. Prema izvoru 'Vremena', obaveštajna uprava bivše RDB sačinila je spisak od 170 najuspešnijih direktora društvenih i privatnih firmi u SRJ koji raspolažu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << najvećim kapitalom. Cilj je bio da se preko ovih direktora, milom ili silom, obezbede sredstva za finansiranje JSO i njihovih specijalnih operacija.
Centri RDB bili su zaduženi da na svojoj teritoriji 'pokrivaju', 'prate i brinu' o uspešnim firmama i rukovodećem kadru. Iz dokumenata se vidi da je bilo predviđeno da se firmama koje dobrovoljno izdvajaju novac za JSO uruče pismene pohvale.
U jednom od dokumenata stoji da je pod pokroviteljstvom vrha DB, Jovice Stanišića i Franka Simatovića, a uz logističku pomoć tadašnjeg direktora Carine Mihalja Kertesa, 'zaokružen proces međusobnog povezivanja mafije, ratnih profitera, kvazibiznismena i klasičnih kriminalaca većeg 'ugleda', a kao 'biznisi' su označeni šverc droge, iznošenje deviza iz zemlje i slično.
Na osnovu dokumenata, piše dalje list, JSO je bila angažovana od početka rata na prostorima RSK i RS kao 'jedna od paravojnih jedinica koje su bile na neposrednoj vezi RDB i MUP Srbije', uz SDG Željka Ražnatovića Arkana i jedinica pod komandom pukovnika Vasilija Mijovića, Žike Ivanovića Crnogorca i Slobodana Medića.
Posle vraćanja tih jedinica u Srbiju, svi oni nisu kompletno ušli u sastav JSO, već su pojedinci iz njih angažovani na 'specijalnim zadacima'. Bitno je, piše 'Vreme', da je reč o 'profesionalnim ubicama, teroristima i legionarima okorelim u zločinima i spremnim da za novac izvedu i najokorelije terorističke akcije. Kao jedan od pojedinaca označenih da deluje iz 'ilegale' upravo je i Zvezdan Jovanović, osumnjičen za ubistvo premijera Đinđića.
Nedeljnik napominje da se iz dokumenata vidi da je procenjeno kako je za izradu uniformi i oznaka JSO potrebno pola miliona maraka, ali da te pare nisu nikakav problem i da će sve biti plaćeno u gotovom - bez poreza. Planirano je da se za taj novac nabavi 1.000 komada uniformi, 6.000 komada dugmadi za uniforme, 2.000 šapki, kopče za ešarpu, 1.000 amblema 'vuk' za šapku i oznake činova na reverima i rukavima.
Inače, prvi komandant jedinice koju je 1991. osnovao DB bio je Franko Simatović Frenki, koji je neposredno odgovarao Jovici Stanišiću, tadašnjim načelniku DB. Frenki je rad jedinice na terenu koordinirao s Radovanom Stojičićem Badžom. Od svog osnivanja jedinica je bila potpuno zatvorena za javnost, a među građanima je vladalo uverenje da su 'crvene beretke' svemoćne i da ni zbog čega ne mogu da odgovaraju.
Jovica Stanišić je lično 1991. godine pregovarao sa šefovima hrvatske policije o oslobađanju Arkana iz zatvora. On je, tvrde mnogi, i formirao 'crvene beretke', postavivši na čelo jedinice svog zamenika Franka Simatovića. Frenki je sredinom 90-ih u DB postao načelnik obaveštajnog dela, a bio je jedan od malobrojnih tajnih policajaca koji je 1998. godine preživeo smenu šefa Stanišića i ostao na čelu JSO i pod Radetom Markovićem. Da bi uvećao sastav paravojne jedinice, Frenki je ispraznio zatvore nudeći zatvorenicima slobodu ukoliko im se priključe.
Milorad Luković Legija je nasledio Frenkija. On je u JSO stigao iz iz Arkanove garde i od tada, uz niz oružanih incidenata po kafićima, traje njegov 'nesputan uspon' do jednog od vođa zemunskog klana. Penzionisan je nakon incidenta 4. maja 2001. kada je zapalio diskoteku 'Tvrđava' u Kuli.
Dušan Maričić Gumar je u julu 2001, u činu majora, postavljen za komandanta JSO, a prethodno je bio Legijin pomoćnik. Bio je i prvi čovek ove jedinice za vreme novembarskog protesta u Beogradu. Po njegovom postavljenju, čelnici tadašnjeg DB, u čijem sastavu su bile 'crvene beretke', Maričića su ocenili kao čoveka koji nema kriminalni dosije. Maričić je rodom iz Knina, a u 'beretkama' je bio od osnivanja jedinice. Nadimak Gumar dobio je po zanatu kojim se bavio u rodnom gradu. Nedavno se moglo čuti da je zemunski klan Maričiću kupio stan u Novom Sadu. Gumar je pritvoren zbog osnovane sumnje da je bio povezan sa zemunskim klanom.
JSO je imao samo tri komandanta. Frenki Simatović je uhapšen istog dana kada i Jovica Stanišić tokom istrage o ubistvu premijera Đinđića, a priveden je i Dušan Maričić. Milorad Luković Legija, jedan od vođa zemunskog klana, i dalje je u bekstvu.
Uz Gumara je priveden i pripadnik JSO Saša Pejaković Pele, zbog sumnje da je zajedno sa Zvezdanom Jovanovićem i ostalim članovima zemunskog klana neposredno učestvovao u pripremanju atentata na premijera Đinđića.
Jovanović, zvani Zveki i Zmija, bio je zamenik komandanta JSO. Policija je pronašla snajpersku pušku 'hekler i koh G3' zakopanu u Novom Beogradu, za koju je potvrđeno da je korišćena prilikom ubistva premijera Đinđića.
Iako je objavljeno da je Jovanović kraće vreme proveo u bazi Specijalne antiterorističke jedinice MUP-a Srbije u Ajvaliji kod Prištine, 'Blicu' je potvrđeno da on nikada nije bio pripadnik SAJ, niti je na bilo koji način bio u vezi sa ovom elitnom jedinicom MUP. E. B. I dalje pripadnici MUP
Pripadnici rasformirane JSO ostvarivaće i dalje svoja prava iz radnog odnosa u MUP, u skladu sa zakonom, piše u odluci Vlade Srbije objavljenoj u najnovijem 'Službenom glasniku'. Odlukom je naloženo MUP da sačini raspored daljeg angažovanja pripadnika JSO. Na osnovu odluke Vlade Srbije, Žandarmerija je preuzela objekat ove jedinice u Kuli. Četiri presude za ubistva
Sudovi su do sada izrekli četiri presude aktivnim i bivšim pripadnicima JSO. Sve četiri se odnose na najteže krivično delo - ubistvo.
Nenad Bujošević i Nenad Ilić su zbog pokušaja ubistva lidera SPO Vuka Draškovića i pogibije četvorice članova SPO osuđeni na po 15 godina zatvora. Bivši načelnik DB Rade Marković je istom presudom osuđen na sedam godina, dok je šef beogradskog DB Milan Radonjić oslobođen optužbe. Milorad Luković Legija se u procesu pojavio kao svedok, iako je Drašković insistirao da on bude optužen kao organizator zločina.
Goran Veselinović iz Trnave kod Jagodine, nekadašnji pripadnik JSO, osuđen je na 40 godina zatvora zbog četvorostrukog ubistva u Kosovskoj Mitrovici. On je u maju 1999. godine ubio Muhameda i Sabrinezu Seidijaj i brata i sestru Milana i Mirjanu Perić.
Veselinović je pijan upao u stan Seidijaja i posle kraće svađe ubio supružnike. Zatim je zaustavio vozilo u kome su bili Milan i Mirjana i naterao ih da ga povezu. Posle nekog vremena je izbacio iz kola Mirjanu, a Milana primorao da vozi dalje. Kada je Milan odlučio da stane, Veselinović ga je ubio. Vratio se automobilom do mesta gde je izbacio Mirjanu, silovao ju je, a zbog njenog pitanja gde joj je brat, ubio i nju.
U Beranama su izrečene kazne od po 40 godina zatvora grupi u kojoj je bio i Davor Savičić, bivši pripadnik JSO, a koji je u bekstvu. Oni su minirali kuću Dušana Martinovića u Beranama, a od detonacije je poginulo šest osoba. Razlog podmetanja dinamita bio je koristoljublje.
