Izvor: RTS, 02.Okt.2013, 14:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preduzeća javna, a podaci tajni?
Potrebna je veća dostupnost informacija o radu javnih preduzeća, upozorava Rodoljub Šabić. Čak i posle naloga poverenika, u 186 slučajeva javna preduzeća nisu učinila dostupnim sve informacije, već su javnim novcem platila kaznu i oglušila se o zakonsku obavezu, upozorava poverenik za informacije od javnog značaja.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić saopštava da je potrebna veća dostupnost informacija o radu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << javnih preduzeća, koja u čak 186 slučajeva nisu učinila dostupnim informacije ni nakon naloga poverenika.
Šabić je, u saopštenju dostavljenom medijima, upozorio da se praktično potpuni izostanak odgovornosti za kršenje Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja neminovno negativno odražava i na sve napore u borbi protiv korupcije, kriminala i zloupotreba.
Prema njegovim rečima, postoje posebno indikativni problemi u vezi sa pristupom informacijama o radu državnih, odnosno javnih preduzeća.
"U 186 slučajeva državna i javna preduzeća na raznim nivoima nisu informacije učinile dostupnim ni nakon naloga poverenika, iako su po zakonu rešenja poverenika obavezujuća, konačna i izvršna. Iako, u odnosu na ukupan broj predmeta kod poverenika, ovaj broj izgleda zanemarljiv, nije tako", rekao je Šabić.
On je dodao da, osim što na uskraćene informacije javnost i građani imaju načelno pravo, iza njih bi se mogle "kriti" i stvari koje su u antikorupcijskom kontekstu veoma interesantne.
"Zato je posebno zabrinjavajuće da velika preduzeća poput Telekoma, Srbijagasa, Železnica Srbije, PTT Srbija, imaju veliki broj neizvršenih rešenja", rekao je SSabić.
Kako se navodi u saopštenju, poverenik je na traženje lica, odnosno subjekata po čijim žalbama je doneo rešenja, u skladu sa zakonom, izricao kazne, penale zbog neizvršenja rešenja, ali to daje skromne efekte.
Kao primer, on navodi "Galeniku" a.d. i ističe da je danas doneo drugo rešenje o kažnjavanju tog preduzeća, jer i nakon što je platilo prvu kaznu, nije tražiocu stavilo na raspolaganje informacije o donacijama i sponzorstvima.
"Neprihvatljivo je, čak i cinično, javnim novcem plaćati kazne zbog kršenja zakona i neizvršavanja obaveza i istrajavati u tome, računajući na to da se ništa lično ne rizikuje", poručio je Šabić.
Šabić je podsetio da odavno upozorava da drugi mehanizmi koji bi trebalo da obezbede sprovođenje zakona, a koji nisu u rukama poverenika, ne funkcionišu.
Prema zakonu, rekao je Šabić, Vlada je dužna da u slučaju potrebe prinudnim putem obezbedi izvršenje rešenja, ali ona to godinama, od početka primene zakona, ne čini.
Prema njegovim rečima, ne funkcioniše ni mehanizam odgovornosti za kršenje zakona, a nadležno Ministarstvo u toku 2011. i 2012. nije pokrenulo nijedan prekršajni postupak zbog kršenja zakona protiv odgovornih lica.
"Važno je da se ovakav odnos promeni, jer dosledna primena odredbi Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i kažnjavanje zbog njihovog kršenja sigurno mogu dati bitan doprinos antikorupcijskim naporima i uspostavljanju odgovornijeg, racionalnijeg i efikasnijeg sistema", podvukao je Šabić.
Kako je istakao poverenik, neophodno je obezbediti doslednu primenu normi o odgovornosti za kršenje prava javnosti i neizvršavanje obaveza koje prema javnosti i građanima, imaju subjekti koji u njihovo ime obavljaju vlast ili raspolažu javnim novcem i resursima.
