Izvor: RTS, 05.Dec.2017, 20:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predstavnici lokalnih vlasti i medija o novoj strategiji
Manje lokalne sredine nemaju teoretske šanse da imaju nezavisno i kvalitetno novinarstvo i informisanje ukoliko izostane pomoć lokalne samouprave, ocenjeno je na panelima organizovanim u sedam gradova i opština zapadne Srbije.
Ocenjeno je, naime, da su zbog loše privatizacije i naglog izlaska države iz medija građani ostali bez osnovnog informisanja, a čitave opštine – bez bilo kakvih glasila. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Sve su te lokalne samouprave podržale donošenje nove medijske strategije, očekujući da će ona ispraviti "nepravde" iz aktuelne strategije, popraviti stanje u lokalnim medijima i informisanju o lokalnim temama, ali i omogućiti da opstanu mediji koji su radom i trajanjem zaslužili poštovanje, poput Tanjuga, Politike i Novosti.
Tako gradonačelnik Čačka Milun Todorović smatra da Tanjug treba da bude javna ustanova i ocenjuje da povlačenje države iz medija tog formata, kakav je Tanjug, nije dobro.
"U svakom slučaju treba se konsultovati i pronaći modalitet sa sličnim agencijama koje postoje u zemljama u okruženju, ali nikako ne sme doći do njegovog gašenja", rekao je Todorović.
Ističe da je interes da takva agencija postoji višestruk, kako za one koji rade u Tanjugu, tako i za sve druge koji preuzimaju njihove vesti ili su im one inicijalna informacija za dalje bavljenje određenim temama.
Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina u tom smislu kaže da apsolutno podržava strategiju koja će zadržati nacionalne medije kao što su Tanjug, Novosti, Politika, ali i koja će dati šansu opštinama da organizuju svoje lokalno informisanje koje je neophodno, a ukinuto, kako kaže, na silu.
"Pod firmom neke strategije nama su prvima uzeli dozvolu, a onda nije imalo šta ni da se proda. Uspeli smo da spasemo radnike koje smo pripojili Kulturnom centru, ali sve to više nije ono što smo imali. Mi sada čekamo medije iz Užica i drugih krajeva da dođu, a onda i urednike da se smiluju i puste 30 sekundi nečega što je za naše građane od velike važnosti", ukazao je Stamatović.
I Branko Vukajlović, predsednik opštine Arilje, pita se koliko su uopšte u mogućnosti mediji iz drugih gradova da redovno ažuriraju i informišu Ariljce o temama koje su njima važne.
"Naši sugrađani nekad nisu ni obavešteni o lokalnim temama, jer događaje prate medijske kuće iz drugih gradova", primećuje i dodaje da projektno finansiranje kakvo je trenutno treba ukinuti.
Predsednik opštine Nova Varoš Radosav Vasiljević pominje da je opština ove godine izdvojila 3,5 miliona za informisanje, ali da su novac njegovih sugrađana "neke famozne komisije" dodelile projektima za "prebrojavanje sova i slične teme" koje, kako kaže, u ovom trenutku nisu prioriteti za građane.
Tezu s početka teksta o tome da male sredine nemaju šanse za kvalitetno i nezavisno novinarstvo bez pomoći lokalne samouprave, a koju su inače podržali učesnici panela u sedam gradova, možda najpreciznije je definisao predsednik opštine Priboj Lazar Rvović.
"Treba dozvoliti lokalnim samoupravma da formiraju svoj javni servis ili regionalni. Onda će imati svoj integritet, finansijsku nezavisnost, regularni način finansiranja, pristojne plate i naravno da se zna ko može da se bavi novinarstvom. Političari se tu mogu mešati samo da biraju direktora. Lokalni mediji su smatrali da će posle privatizacije biti nezavisniji, ali po meni oni su sad u mnogo zavisnijem položaju nego pre", naveo je Rvović.
U dijalogu na panelima u sedam opština učestvovali su, osim čelnika iz vlasti i predstavnici lokalne opozicije koji su takođe izneli svoje viđenje kada je nova medijska strategija u pitanju i osvrnuli se na rad lokalnih medija.
Tako je odbornica SDP u Prijepolju Suanita Čelebić istakla je da je donošenje nove medijske strategije preko neophodno, jer je informisanje svedeno na tabloidne natpise i rijaliti programe, a njen stranački kolega Izudin Šantić je kazao da nije zadovoljan trenutnim stanjem u lokalnim medijima, tvrdeći da u opštini Prijepolje vlada "medijski mrak".
"Ako uzmemo za primer zvanični sajt opštine Prijepolje, koji nije ažuriran nekoliko godina, to je dovoljan primer koliko je lokalna vlast zainteresovana za objektivno informisanje", naveo je Šantić.
I Aleksandar Novaković, iz novovaroških Dveri, smatra da na televiziji kao najpopularnijem mediju danas sem rijalitija i političkih monologa ne može ništa drugo gledati, a slično razmišlja i njegova koleginica iz čačanskih Dveri Milica Prokić, koja smatra da je medijski mrak pogotovu na lokalnim nivoima izazvalo gašenje medija "nasilnom privatizacijom".
A šta o svemu kažu novinari lokalnih medija...
Dragoljub Gagričić iz Nove Varoši rešenje vidi u ukrupnjavanju i osnivanju regionalnih medija, jer lokalni, smatra, ne mogu da opstanu, dok Samir Aslani, vlasnik portala Zlatibor. rs kao cinjenicu navodi da lokalni mediji ne mogu da se finansiraju samo od marketinga i da su u startu u problemu.
"Ako imate medije kome država obezbeđuje sve finansije dovode se u neravnopravan položaj privatni mediji, nemam ništa protiv da država bude osnivač, ali ne i finansije", kazao je on.
Duško Đukić, vlasnik "Zlatiborskog radija 106", objašnjava svoj slučaj.
Navodi da je u opštini Kosjerić postojao lokalni radio koji je zatvoren i da nije bilo čak ni pokušaja da bude privatizovan.
Predsednica sindikata novinara Srbije (SINOS), Dragana Čabarkapa složila se da položaj novinara u Srbiji nikada nije bio teži, te ocenila da su preduslov profesionalnog novinarstva pristojni uslovi rada.
Predsednik Udruženja medija i medijskih radnika (UMMR) Gvozden Nikolić primetio je da se na tribinama poput ovih u sedam gradova zapadne Srbije upravo bori protiv "medijskog mraka", odnosno gušenja medija koji informišu građane:
"Ne treba da se briše Tanjug, da se pusti niz vodu Politika, koja je izlazila i za vreme okupacije ili da se rešimo Novosti, jer znamo svi ako se država povuče iz tih medija, istog dana je tamo stečajni upravnik i katanac na vratima", naglasio je Nikolić.
Za njega, kaže, zahtevi za gašenje tih medija nisu normalni, te poručuje da država treba da ostane u tim medijima, ali i da je neophodno da se nađe racionalno rešenje za medije na lokalnom nivou.
"Da građani Novog Pazara, Čačka, Priboja, Prijepolja, Užica, Niša, Kragujevca i cele Srbije moraju biti informisani kada su u pitanju lokalne teme, jer nema za sve mesta u nacionalnim medijima".
Osvrnuvši se na prethodnu medisjku strategiju koja je, kaže, ostavila hiljade novinara i medijskih radnika bez posla, Nikolić je naveo da su medijske kuće prodate "tapkarošima", koji su ih kupovali zbog zgrada ili imovine, te da se novom strategijom možda moze zaustaviti dalje propadanje i urušavanje medijske scene.
Nikolić smatra i da radna grupa dobro radi i kaže da ima bezrezevnu podršku za sva racionalna i dobra rešenja, izražava žaljenje što su pojedini cvclanmvi napustili tu grupu i osuđuje nastup novinara "u crnim majicama" u Tirani.
Dijalog su, inače, na ovim sesijama vodili profesor Stanko Crnobrnja, u ime radne grupe za izradu strategije i predstavnici lokalnih samouprava, pri čemu je Crnobrnja potvrdio da bi predlog strategije trebalo da bude poznat do 31. decembra, da bi nakon toga nastupila javna rasprava, a onda sve to stiglo i do vlade, negde krajem februara.
