Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Maj.2009, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predstavnici Srbije na komemoraciji u Mauthauzenu
BEČ - U koncentracionom logoru Mauthauzen danas je održana komemoracija povodom 64. godišnjice od oslobođenja tog zloglasnog nacističkog logora, na kojoj su, kao i svake godine, učestvovali i preživeli logoraši iz Srbije i njihovi potomci.
Ovogodišnje obeležavanje posvećeno je otporu fašizmu iz verske motivacije i uverenja, tako da su predstavnici svih verskih zajednica u Austriji uputili apel političarima da se bore protiv desničarskog ekstremizma, rasizma, diskriminacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i netolerancije.
Današnje obeležavanje 64. godišnjice oslobađanja koncentracionog logora Mauthauzen zasenjeno je neonacističkom provokacijom u bivšem logoru Ebenze.
Učesnike obeležavanja godišnjice u koncentracionom logoru Ebenze, među kojima su bili i preživeli iz ovog logora, dočekala je grupa ljudi odevenih u crno, sa crnim maskama na glavi koji su uzvikivali "Zig hajl", podižući desnu ruku.
Predsedavajući Komiteta za sećanje na žrtve Mauthauzena Vili Merni osudio je ovu provokaciju.
"Pre par nedelja natpisi na spomen obeležje u Mauthauzenu, juče provociranje bivših zatočenika i nacističkim parolama, šta će biti sledeće?" - upitao je on.
Povodom obeležavanja Dana oslobođenja koncentracionog logora Mauthauzen, na spomenik stradalim srpskim logorašima u memorijalnom centru Mauthauzen, kao i na centralni spomenik svim žrtvama u tom mestu, vence su položili ambasador Srbije u Austriji Dragan Velikić, šef Stalne misije Srbije pri međunarodnim organizacijama u Beču Miroslava Beham i delegacija preživelih logoraša iz Srbije.
Ambasadori Velikić i Beham sa saradnicima prisustvovali su opelu koje su držali svestenici Srpske pravoslavne crkve, a potom su položili venac na spomenik stradalim srpskim antifašistima i rodoljubima.
"I ove godine okupili smo se na mestu zločina, bolje rečeno na mestu poraza ljudskog roda da ne bi zaboravili šta sve može da uradi čovek čoveku. Ako je užas Mauthauzena i drugih stratišta mogao da se dogodi jednom, onda smo u zabludi ako verujemo da se ne može ponoviti", istakao je Velikić.
"Jer i Mauthauzen je ponavljanje zločina u dugoj istoriji zla koje je stvorio ljudski rod. Ubijalo se u ime vere, rase, politike, nacionalnosti. Menjao se samo alibi za zlo", dodao je Velikić.
"Svake godine, na ovom mestu, najviše što možemo jeste da ponovimo isto - tišinu. Ali, tišinu koja govori, tišinu koja nas za nekoliko trenutaka suočava sa bezumljem koje je konstanta svih civilizacija. Reči se ne troše samo onda kada dolaze iz tišine, kada ne pokušavaju da budu jače od emocija koje su ih izazvale", kazao je on.
"Na ovom mestu jedino primereno jeste tišina. Svaki govornik trebalo bi da oćuti svoj govor. I da to ćutanje, teško kao stena, prenese u duše onih koji su se na ovom mestu okupili...Verujem da u tišini vlastite savesti svako od nas može da razdvoji dobro od zla", poručio je Velikić.
U Mauthauzenu je od 8. avgusta 1938. godine do 5. maja 1945, kada su logor oslobodili vojnici 3. američke armije, bilo zatočeno više od 200.000 ljudi iz više od 30 evropskih i vanevropskih zemalja.
Oko 120.000 ljudi nije preživelo strahote ovog koncentracionog logora, koji je bio obeležen stepenom tri, najgorom kategorijom logora Trećeg rajha, a stepen tri je značio uništenje zatočenika.
Među zatočenicima je bilo oko 7.000 Srba, a više od polovine nije dočekalo oslobođenje logora.
Prvi zatočenici srpskog porekla stigli su u Mauthauzen oktobra 1940. To su bila četvorica španskih interbrigadista koji su došli sa grupom od 40 boraca republikanske armije iz španskog građanskog rata. Prva veća grupa zatočenika iz Srbije upućena je u Mauthauzen u oktobru 1942. godine, a poslednja je stigla početkom novembra 1944.
Pored ta dva, bilo je još 18 transporta iz glavnih nacističkih logora u okupiranoj Srbiji.
Predstavnici ambasade i Misije Srbije položili venac na centralni spomenik u Mauthauzenu, a cveće na spomenike žrtvama fašizma iz savezničkih zemalja u okviru memorijalnog centra Mauthauzen.
Oni su obišli i spomenike na grobljima stradalih Srba u Drugom svetskom ratu u Zitendorfu, Melku i drugim mestima i položili vence.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
