Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Maj.2011, 04:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Predsednik koji je dvaput "uništio" Belu kuću

VAŠINGTON -

Endru Džekson (1767-1845), prvi američki demokratski predsednik, boravio je u Beloj kući osam godina za koje se u najmanju ruku može reći da su ostale nezaboravne.

U Beloj kući od januara 2009, Barak Obama i njegova porodica trude se da čuvaju, pa čak i ulepšaju svoj novi dom. Četrdeset i četvrti po redu američki predsednik je najpre počeo da puši izvan rezidencije, da bi na kraju potpuno ostavio duvan, dok se njegova supruga Mišel posebno brine o >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << izgledu parka u kojem je zasadila baštu s organskim povrćem.

Znamenito zdanje u Vašingtonu, međutim, nije uvek imalo ovako brižne "podstanare".

Endru Džekson će u istoriji ostati zapamćen kao sedmi predsednik SAD, funkciju koju je obavljao tokom dva mandata od 1829. do 1837, i kao osnivač današnje Demokratske stranke.

Bela kuća se, uostalom, još uvek seća njegovog boravka koji je bio obeležen brojnim uništenjima.

Prvi incident dogodio se prilikom ceremonije polaganja zakletve, kojoj je na vašingtonskom Kapitolu prisustvovalo više od 20.000 ljudi. Po završetku ceremonije, Džekson je na konju prošao kroz masu okupljenu na aveniji Pensilvanija koja vodi od Kapitola do Bele kuće. Ponesen trenutkom, novi predsednik je proglasio "dan otvorenih vrata", omogućivši narodu da uđe u predsedničku palatu.

Ubrzo, na hiljade ljudi nagrnulo je u Belu kuću, tiskajući se po hodnicima i sobama, penjući se po stolovima i stolicama. U opštoj gužvi, pokraden je porcelanski servis i opljačkana rezidencija prve dame.

Da bi izbacilo sav taj narod iz rezidencije, obezbeđenje je u parku na brzinu organizovalo besplatno točenje viskija. Ispostavilo se da je ova ideja pun pogodak jer je za kratko vreme Bela kuća ispražnjena od neželjenih posetilaca.

U nedeljama koje su usledile, opozicija je upućivala najoštrije kritike novoizabranom predsedniku, zamerajući mu posebno to što je tokom "invazije naroda" pobegao kroz prozor rezidencije i sakrio se u obližnji hotel.

Šest godina nakon ovog događaja, Džekson, tada na polovini svog drugog mandata, dobio je na poklon od pukovnika Tomasa Mičama, poljoprivrednog preduzetnika iz Severne Karoline, kotur sira spravljen od mleka 150 krava. Sir, težak 635 kilograma, dopremljen je u Belu kuću zapregom koju su vukla 48 konja.

Oduševljen poklonom, predsednik je naredio da se unese u rezidenciju kako bi nastavio sa fermentacijom i bio pojeden 22. februara 1836, na godišnjicu smrti Džordža Vašingtona. Dva dana pre toga, Džekson je izdao saopštenje u kojem je pozvao narod na besplatnu degustaciju.

Više od 10.000 ljudi okupilo se tom prilikom na aveniji Pensilvanija da bi probalo sir. Pojedini lokalni listovi pisali su da se miris sira širio 800 kilometara unakolo. Ovog puta, narod je držan podalje od Bele kuće mada je Džeksonov naslednik, Martin Van Bjuren, verovatno zažalio što nije došlo do novog stampeda na predsedničku palatu.

Naime, osmi američki predsednik je kasnije morao da se navikne na prodorni miris sira koji se uvukao u sve tkanine i nameštaj Bele kuće mada je u nju ušao 4. marta 1837, tj. godinu dana nakon znamenite degustacije. Pojedine tapiserije su morale u celini da budu zamenjene kako bi se otklonio neprijatan miris sira.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...