Izvor: Southeast European Times, 04.Jan.2011, 00:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Predsednik Turske Gul posetio Dijarbakir

Postoji pritisak da se sredi ekonomija i reše dugogodišnje pritužbe Kurda na jugoistoku zemlje

03/01/2011

Alakbar Raufoglu za Southeast European Times -- 3.1.2011.

Hajri Jagmur želi da vidi dolazak stvarnih promena u Dijarbakir.

Taj tridesetosmogodišnji biznismen vodi Specijalni centar za elitno obrazovanje i obuku, koji od 1997. godine nudi nastavu na engleskom jeziku, časove vožnje, kompjutera i iz drugih oblasti.

Većina njegovih >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << studenata, kaže Jagmur, ima problema da studira i pronađe posao u toj jugoistočnoj turskoj provinciji, koja ima skoro 1,5 miliona stanovnika.

„Kada ovde pokrećete biznis, krećete sa minusom, dok drugi kreću od nule“, rekao je on u telefonskoj izjavi SETimesu iz svoje kancelarije u Dijarbakiru. Pa opet, dodaje on, „izgledi za razvoj na ovom području nisu nedovoljni“.

Ono što zadržava razvoj, smatra on, jeste politika koja okružuje kurdsko pitanje. Smanjenje nezaposlenosti i pokretanje industrije ne samo da bi pomerili napred ekonomiju provincije, nego bi pomogli da se reše politički problemi, dodaje on.

Predsednik Turske Abdulah Gul boravio je u Dijarbakiru prošle nedelje i doneo poruku jedinstva i pomirenja. Iako je predsednik pogodio pravu žicu, lokalni žitelji kažu da je potrebno više. Novinarski veteran, 43-godišnji Mehmet Arslan, pratio je dvodnevnu posetu predsednika. Lokalnim stanovnicima bilo je drago da vide predsednika, kaže on, ali osetljiva pitanja -- poput statusa kurdskog jezika -- ostaju nerešena, a ekonomija i dalje zabrinjava.

„Svi su bili obradovani njegovom posetom“, rekao je Arslan. „Ali, nažalost, političke time dominiraju dnevnim redom. Ne postoji razvoj u regionu. Ljudi čekaju. Region prolazi kroz recesiju. Bilo je nekih obećanja (tokom posete) da će doći do ekonomskih ulaganja. Ali, nema bilo kakvog konkretnog izlaza.“

Kutbetin Arzu je član parlamenta iz Dijarbakira i predstavlja vladajuću Partiju pravde i razvoja (AKP). On kaže da je vlada ozbiljna u pogledu rešavanja kulturnih i ekonomskih problema Kurda i da je uvek zagovarala prava Kurda.

Političke prepreke, kaže on, vezane su za terorističku Kurdistansku radničku partiju (PKK) i njenu tekuću kampanju nasilja protiv turskih institucija i snaga bezbednosti.

„Kurdi su bili ovde kada je formirana turska vlada, ali činjenica da oni postoje uvek je negirana i to je stvorilo takve probleme“, kaže Arzu. „Međutim, postoje Kurdi koji teže demokratiji i ta činjenica će postati sasvim vidljiva kako se Turska bude razvijala.“

Mihael Gunter, profesor političkih nauka na Tehnološkom univerzitetu u Tenesiju i Međunarodnom univerzitetu u Beču, napisao je devet knjiga o kurdskom narodu. On smatra da je problem daleko od rešenja.

Neki trendovi ne slute na dobro u pogledu saradnje, kaže Gunter, ukazujući na kampanju političke baze za uspostavljanje „Kurdistanske autonomne zajednice demokratskih kongresa“.

Pokret teži promovisanju upravljanja na lokalnom nivou, preko seoskih komuna, gradskih, okružnih, te i okružnih i urbanih saveta, i usvojio je zastavu i ostale simbole. Takvi događaji neminovno će izazvati sumnje u Ankari.

„Nova 2011. godina biće vrlo važna zbog opštih izbora [u junu]“, rekao je on za SETimes.

„Ako AKP pobedi, kao što se očekuje, postoji nada da će voditi proces izrade i ratifikovanja novog, demokratskijeg ustava Turske, kojim će se garantovati i štititi politička i kulturna prava Kurda -- kao što su smanjenje cenzusa od 10 odsto za ulazak političke stranke u parlament i garantovanje prava na kurdski jezik u svim aspektima života u Turskoj, pored ostalih neophodnih reformi koje će zadovoljiti većinu nezadovoljnih Kurda“, rekao je Gunter.

Nastavak na Southeast European Times...