Izvor: Politika, 26.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predsednički kandidati – milioneri
Hilari Klinton je sa 12 miliona dolara na 21. mestu tabele najimućnijih senatora, dok Barak Obama sa 1,14 miliona „nije ni među prvih 50”
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 26. marta – Ako nisi čist, bićeš počišćen – pravilo je, reklo bi se, kome se podvrgavaju kandidati za ovdašnje izborne funkcije. Detalji iz biografija proveravaju im se do tančina, i javno i tajno, pri čemu svaka njihova mana ima „svoju cenu”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a najkobnija je ona koja im se otkrije kao – skrivena.
U takvim istraživanjima podobnosti za državničke položaje, često se primenjuje recept iz zamršenih kriminalnih slučajeva „sledi trag novca”. Sadašnja izborna kampanja, za predsednika i većinu članova parlamenta, jedna je od najskupljih u istoriji, kažu hroničari, pa su i ispitivanja finansija pretendenata na položaje pomnija nego obično.
Upravo je u toku žestok obračun u finalnom dvoboju unutar Demokratske partije. Ilinoiski senator Barak Obama i njujorška senatorka Hilari Klinton učestali su u uzajamnim prozivkama u vezi sa pretpostavljenim „tajnama” u njihovim džepovima, kasama, bankovnim računima, poreskim prijavama. Običaj je, inače, da podatke o svemu tome, pretendenti objave i kad se to ne zahteva od njih.
Obama je upravo, pre rivalke, na uvid javnosti stavio listu svojih i porodičnih poreskih namirenja. Iz te evidencije proizlazi da su mu se i prihodi, dažbine i donacije znatno povećali otkad je, pre četiri godine, izabran za senatora.
Izneti podaci će se tek proučavati. Zasad, ukratko: on i njegova supruga Mišel su u 2006. imali prihod od blizu milion dolara i platili su federalne dažbine u iznosu od 277.431 dolar. Četiri leta koja su prethodila njegovom izboru u Senat, zarađivali su znatno manje, između 207.000 i 275.000 dolara godišnje. Sadašnja godišnja plata senatora je, navodi se, 165.000 dolara. Povećanje prinadležnosti se pripisuje ponajviše prerastanju Obame u „političku zvezdu”, tako da su dve njegove knjige postale bestseleri, pa je od njihove prodaje zgrnuo gotovo polovinu naraslih prihoda u 2006"
Njegov štab je odmah juče pozvao Klintonovu da se i ona u tom pogledu „isprsi”. Odgovorila je sa „uskoro ću”, podstakavši dodatno interesovanje javnosti zbog već uočenog oklevanja.
Obamin tim je, naravno, izrazio „čuđenje” njenim „odugovlačenjem”. „Objavljivanje izvršavanja poreskih obaveza je rutinska stvar pa očekujemo da Klintonova odmah odgovori toj rutini”, poručio je Obamin portparol Robert Gibs.
Hilari je uzvratila da Obama još „nije sve dao na uvid”, dok on njoj prebacuje da je „izrazito tajanstvena”. Posebno se insistira na onome što Klintonovi, iako je Hilari stalno naglašavala „značaj otvorenosti”, od početka izborne kampanje nisu objavili. Radi se o imenima donatora za predsedničku biblioteku Bila Klintona i bivši predsednički fond. Podozrenje je izrazito i prema uplatama jednog lanca supermarketa za koji se sluti da ulaže u „poreska skrovišta” na Kajmanskim ostrvima"
Prema dostupnim podacima, imovina Klintonovih je 40 puta veća nego 1999. Onda je bila 1,2 miliona dolara, a danas se procenjuje na oko 50 miliona dolara, od kojih je Bil sam „namakao” 10 miliona svojim čestim govorima, koji se plaćaju od 75.000 do 450.000 po nastupu.
Uzajamno „satiranje” Obame i Klintonove kao da ispunjava zadovoljstvom njihovog takmaca iz Republikanske partije Džona Mekejna. Osigurane kandidature, on u finansijskom pogledu „ostaje u senci”, tako da se gotovo ne primećuje da on još nije obelodanio svoje poreske obaveze i da li ih je ispunio. Očekuje se, kažu poznavaoci, da će sve troje predsedničkih pretendenata kompletirati poreske podatke i predočiti ih javnosti sredinom sledećeg meseca.
Istraživač medijske grupacije Meklači je izneo i neke uporedne podatke. Kaže da je senator (iz Arizone) Mekejn, uglavnom zahvaljujući imovini svoje supruge Sindi, deveti na rang-listi najimućnijih senatora, sa imovinom od 44 miliona dolara. Hilari Klinton je sa 12 miliona na 21. mestu tabele, dok Obama sa 1,14 miliona „nije ni među prvih 50”.
Glasanje i novac su ovde, tradicionalno i na više načina, tesno povezani, tako da su izborni dueli ujedno i poreski i uopšte finansijski. Kako se približava vreme novembarske odluke ko će biti budući lider SAD, pretpostavlja se da će biti i sve više preispitivanja finansijske podobnosti takmaca. Pa „kom obojci, kom opanci”"
M. Pantelić
[objavljeno: 27/03/2008]
