Izvor: Blic, 14.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predsednički izbori ruše Vladu?
U ovo doba prošle godine uveliko se odvijala kampanja za prve izbore narodnih poslanika posle donošenja novog ustava. Raspisivanju tih izbora prethodilo je neuspešno zalaganje Demokratske stranke da istovremeno budu održani i predsednički izbori. Danas je očigledno da je, sa stanovišta opšteg interesa, velika šteta što nisu tada održani.
Kao i krajem prošle godine, i danas je, ali u još većoj meri, politička scena Srbije u znaku kosovske krize i iščekivanja njenog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << raspleta. Pre godinu dana, međunarodna zajednica je, zbog održavanja parlamentarnih izbora u Srbiji, odložila zvanično saopštavanje Ahtisarijevog plana za kraj januara 2007. Sada se u suštini događa isto. Naime, međunarodna zajednica je opet izrazila spremnost da odloži utvrđivanje konačnog stava o rešenju statusa Kosova dok se ne održe predsednički izbori u Srbiji. Verovatno uz uslov da budu zakazani u decembru 2007, a održani pre isteka januara 2008.
U tom smislu veoma ohrabrujuće je delovao dogovor u okviru vladajuće koalicije (3. novembra 2007) o uslovima i vremenu raspisivanja predsedničkih izbora. Tada je dogovoreno da se izbori raspišu posle 10. decembra, a pre isteka roka iz Ustavnog zakona (31. decembra 2007.), uz prethodno ispunjavanje dva uslova. Prvi je da se do 10. decembra usvoje svi zakoni predviđeni Ustavnim zakonom kao uslov za raspisivanje predsedničkih izbora. Da podsetimo, to su sledećih šest zakona: o položaju i o izboru predsednika republike, o odbrani, Vojsci Srbije, spoljnim poslovima i o službama bezbednosti. Drugi uslov bio je da posle saopštavanja izveštaja međunarodne pregovaračke trojke (10. decembar 2007) „ne bude ugrožena teritorijalna celovitost zemlje zbog problema Kosova".
U međuvremenu, u Skupštini su usvojeni napred pomenuti zakoni. Takođe, s obzirom na to da izveštaj međunarodne pregovaračke trojke, koji je 7. decembra 2007. upućen Savetu bezbednosti, ne sadrži predlog rešenja statusa Kosova, a da ni 19. decembra 2007. na sednici Saveta bezbednosti nesumnjivo neće biti doneta odluka o ovom pitanju, na prvi pogled izgleda da su ispunjeni svi dogovoreni uslovi za raspisivanje predsedničkih izbora. Verovatno polazeći od takve pretpostavke, predsednik Narodne skupštine (DS) 12. decembra je raspisao predsedničke izbore, koji će biti održani 20. januara 2008.
Međutim, legitimnost te odluke istog časa je osporila DSS, ističući da je doneta grubim kršenjem koalicionog sporazuma, prema kojem se sve važne odluke donose na osnovu konsenzusa unutar vladajuće koalicije. Sledeći prigovor iznet je u saopštenju stručnih službi Vlade Srbije, koje, verovatno, nije dato u javnost bez saglasnosti predsednika Vlade. On se sastoji u tvrdnji da je odluka o raspisivanju izbora neustavna, tačnije nezakonita jer je doneta pre stupanja na snagu svih zakona navedenih u članu 3 Ustavnog zakona. Naime, Ustavnim zakonom je predviđeno da je stupanje na snagu svih šest napred navedenih zakona preduslov raspisivanja predsedničkih izbora. I, zaista, prema Ustavnom zakonu, stupanje na snagu, a ne donošenje u Skupštini, „poslednjeg od zakona kojima se uređuju položaj i izbori za predsednika republike, odbrana i Vojska Srbije, spoljni poslovi i službe bezbednosti", preduslov je raspisivanja ovih izbora u roku do 31. decembra 2007.
U tom pogledu, konkretna pravna situacija je sledeća. Pre donošenja odluke predsednika Skupštine o raspisivanju izbora, stupili su na snagu samo dva od predviđenih šest zakona. To su Zakon o predsedniku republike i Zakon o izboru predsednika republike. Ostala četiri zakona su usvojena u Skupštini pre donošenja odluke o raspisivanju predsedničkih izbora i objavljeni su u „Službenom glasniku RS" 11. decembra i stupiće na snagu 19. decembra 2007, izuzev Zakona o Vojsci Srbije, za koji je predviđeno da stupa na snagu tek 1. januara 2008! Dakle, posle isteka krajnjeg roka za raspisivanje predsedničkih izbora, utvrđenog Ustavnim zakonom koji ima veću pravnu snagu od „običnog" zakona.
U formalno pravnom smislu, može se reći da još nisu ispunjeni svi uslovi iz Ustavnog zakona za raspisivanje izbora. Pri tom, malo je verovatna mogućnost da se koalicioni partneri dogovore da se opozove doneta odluka o raspisivanju izbora, pa da se raspišu neposredno posle stupanja na snagu svih zakona predviđenih Ustavnim zakonom, s tim da Zakon o Vojsci Srbije bude izmenjen, odnosno da se predvidi da i on stupa na snagu osmog dana po objavljivanju, to jest 19. decembra. S druge strane, osporavanje ustavnosti i zakonitosti ove odluke pred Ustavnim sudom nije moguće, jer nije reč o opštem pravnom aktu, o propisu, već o pojedinačnom pravnom aktu. Njegova zakonitost bi se, eventualno, mogla osporavati pred Vrhovnim sudom Srbije, ako on zauzme stav da je odluka o raspisivanju izbora upravni akt.
Ako ne dođe do novog dogovora koalicionih partnera, neizbežna je duboka i opasna politička kriza. Ona se prvenstveno može izraziti u tome da iz temelja bude ugrožena vladajuća koalicija. Pre svega, moguć je bojkot predsedničkih izbora od strane DSS i Nove Srbije. Takav razvoj događaja verovatno bi najviše išao na ruku radikalima jer bi mnoge pristalice DSS i Nove Srbije glasale za njihovog kandidata. Uz inače veliko i stabilno glasačko telo radikala, to bi, možda, moglo doneti odlučujuću prednost njihovom kandidatu. Takav ishod doveo bi do raspada sadašnje vladajuće koalicije. A zatim bi usledio jedan od tri moguća raspleta: raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, formiranje nove parlamentarne većine bez izbora, odnosno obrazovanje nove Vlade Srbije koju bi činili DSS i Nova Srbija sa radikalima, ili privremena radikalska podrška manjinskoj vladi DSS i Nove Srbije. Drugo i treće rešenje Srbiju bi, nesumnjivo, uvelo u dugotrajnu unutrašnju političku krizu i suštinski ugrozilo njenu evropsku perspektivu.
