Izvor: Politika, 23.Sep.2013, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predrasude koče „učenje na daljinu”
U Srbiji vlada uverenje da znanje i diploma stečeni onlajn studiranjem manje vrede
Dok svetski univerziteti širom otvaraju vrata „studiranju na daljinu” i nude za male pare svoje najprestižnije kurseve, u Srbiji se na prste jedne ruke mogu nabrojati fakulteti koji pružaju mogućnost onlajn sticanja diplome, i to samo za naše akademce, jer su studije na srpskom jeziku.
Prestižni Institut za tehnologiju u Džordžiji (Georgia Tech) otišao je korak dalje i od >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << januara planira da studentima širom sveta ponudi svoje masovne onlajn kurseve za sticanje master diplome iz kompjuterskih nauka. I cena će biti pristupačna, samo 6.600 evra, naspram 45.000, koliko plaćaju redovni studenti koji su smešteni u kampusu, a predavanja putem interneta moći će da slušaju i oni koji žele da pohađaju kurs, ali im nije cilj diploma, i to – besplatno.
U našoj zemlji u uvođenju novina iz akademskog sveta prednjače privatni univerziteti, iako smo još daleko u poređenju sa Stenfordom, Harvardom ili MIT. Na Beogradskom univerzitetu osnovne studije na daljinu ima samo Fakultet organizacionih nauka, a deo programa i Filološki, Elektrotehnički, Medicinski. Na Ekonomskom fakultetu su do 2008. godine imali studije na daljinu, a sada nameravaju da ponovo pokrenu ovaj program, koji je godišnje pohađalo između 150 i 200 akademaca.
Nedavno je na Univerzitetu u Beogradu osnovan i Centar za elektronsko učenje i obrazovanje na daljinu, čija je uloga da pomogne fakultetima u osnivanju sopstvenih studijskih programa koji bi se pohađali putem interneta.
Prof. dr Milan Martić, dekan Fakulteta organizacionih nauka, kaže da je problem u predrasudama i strahu da znanje i diploma stečeni na ovaj način neće imati istu težinu kao i ono koje se stiče tokom redovnog studiranja.
– Studije na daljinu, nažalost, nisu zaživele u Srbiji na pravi način. I dalje se roditelji plaše da upišu decu, smatraju da su to studije drugog reda i imaju pogrešno uverenje da deca neće biti dovoljno posvećena. Taj strah je bezrazložan. Odgovorno tvrdim da nema razlike u znanju, diploma je ista, ljudi se zapošljavaju kao i oni koji su studirali na klasičan način – ističe dr Martić i dodaje da je ovde ovaj oblik studiranja prvi put pokrenut 2004. kao i da je jedino FON od državnih fakulteta u Beogradu zasad akreditovao studije na daljinu i to za 80 akademaca.
Studije su malo skuplje od redovnih, dodaje dekan, zato što je neophodan moćan server.
U Srbiji po zakonu nije dozvoljeno da se ispiti polažu putem interneta, tako da virtuelne mogućnosti počinju i završavaju sa onlajn udžbenicima, predavanjima i konsultacijama, ali se na polaganje dolazi na fakultet.
Kada je reč o privatnim univerzitetima, pionir u ovom poslu bio je Megatrend, koji je još 2001. godine pokrenuo Virtuelni univerzitet (VUM) nakon što je njihov softver dobio međunarodno priznanje na konferenciji u San Francisku.
– Do sada je diplomiralo više od 800 studenata. Neki od njih su VUM upisali redovno, posle srednje škole, ali ima i starijih generacija. Imamo studente iz celog sveta, to su uglavnom Srbi iz Kanade, Australije... Za sada su studije na srpskom jeziku, a za godinu dana planiramo da krenemo i sa programom na engleskom jeziku. Studije su jeftinije nego redovne – kaže prof. dr Mića Jovanović, rektor Megatrend univerziteta.
Kako objašnjava, student može u svakom trenutku iz svoje fotelje da ukuca šifru i uđe na Virutelni univerzitet, gde se nalaze svi potrebni udžbenici, više od 100 predmeta i pasivni i aktivni konsultanti. Ukoliko ima neko pitanje, može da ga postavi, a odgovor će dobiti iz baze sa dva miliona odgovora. Ukoliko među njima ne postoji odgovarajući odgovor, student u svakom trenutku može da kontaktira sa profesorom, koji je dužan da odgovori u roku od 24 časa, a njegov odgovor se automatski pridružuje bazi podataka.
A o tome koliko ima predrasuda u Srbiji govore i iskustva Nacionalne službe za zapošljavanje. – Poslodavci traže proveru samog studijskog programa, to jest pitaju da li su studenti polagali ispite na tradicionalan način. Ukoliko jesu, onda prihvataju te diplome, ukoliko nisu – onda zaziru od njih – navode u NSZ.
Sandra Gucijan
-----------------------------------------------------------
Usavršavanje u Školi veb-novinarstva
Usavršavanje na daljinu moguće je i za one koji se bave novinarstvom: pet polaznika koji žive u Njujorku, Tel Avivu, Zrenjaninu i Beogradu nedavno je završilo Školu veb-novinarstva Udruženja novinara Srbije (UNS).
– Ovo je bila prva generacija polaznika koji su pratili nastavu na daljinu uz pomoć posebnog linka i softvera, a predavanja su održavana svakog vikenda od 9. marta do 26. maja u UNS-u – objašnjava Dragana Bjelica, koordinatorka škola koje organizuje UNS.
Ceo kurs koštao je 33.000 dinara, što je, po rečima naše sagovornice, jeftino kada se uzme u obzir se za taj novac u Velikoj Britaniji i drugim zemljama može dobiti samo jednodnevno usavršavanje.
– Imamo izuzetno dobre stručnjake i predavače, a polaznici su mogli direktno da im postavljaju pitanja tokom nastave – kaže Dragana Bjelica.
Polaznici su pratili nastavu direktno, tako što su uz pomoć softvera i posebnih šifri ulazili na sajt škole i uključivali se u predavanja.
– Svi naši đaci bili izuzetno motivisani i spremni da uče i bili su zadovoljni stečenim znanjem. Usavršavanje na ovakav način je velika prednost novih tehnologija, ali važno je da se ispune određeni uslovi: da postoje dobra prezentacija, kvalitetni predavači i da se polaznicima jasno objasni šta će da nauče i šta dobijaju za novac koji ulažu – ističe Dragana Bjelica.
U UNS-u uskoro planiraju novu Školu veb-novinarstva na daljinu, za koju, kako kažu, već ima zainteresovanih.
D. I.
objavljeno: 23.03.2013
