Izvor: Politika, 28.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prednosti gipsa
Poslednjih godina se i kod nas u građevinarstvu sve više primenjuje sistem suve gradnje. On doprinosi poboljšanju udobnosti stanovanja i ostvarenju svih mogućih želja kod uređenja unutrašnjosti stambenog ili poslovnog prostora, od podruma do krova.
Ipak, bez obzira na finansijsku uštedu, brzinu gradnje, perfektnu zvučnu, toplotnu i protivpožarnu izolovanost, a iznad svega na suvu i čistu gradnju bez unošenja dodatne vlage u prostor, u našem narodu još postoje zablude o materijalima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji se koriste za ovakav vid gradnje.
Na Zapadu se ovakvi materijali koriste već 70 godina, smatraju se standardom u izradi pregradnih zidova, zidnih i tavanskih obloga, isto kao što se kod nas, primera radi, za zidanje koristi opeka.
No, možda, baš u tome i leži problem: koliko gips, kao osnovni građevinski materijal kod sistema suve gradnje, na prvom mestu predstavlja čvrst materijal otporan na probijanje (lom) prilikom jačeg udarca u zid napravljen od gips-karton ploča?
Prema rečima Gorana Stojiljkovića, komercijalnog rukovodioca u firmi Knauf Beograd, to može da se dogodi, ali samo u slučaju neodgovarajuće primene, počev od potkonstrukcije, razmaka pri postavljanju ploča. Za svaki zid, bilo da je sa jednom, dve ili tri ploče, protivpožarni ili vodootporni, u zavisnosti od potreba i efekta koji se želi postići, postoji rešenje, ali samo uz ispravnu primenu.
– Zabluda je i priča o radioaktivnosti ovih materijala, koja je toliko mala, ni blizu granice radioaktivnosti – objašnjava Stojiljković, dodajući da sve što potiče iz zemlje ima određenu radioaktivnost.
Inače, gips-kartonske ploče se izrađuju od gipsa, a on se dobija mlevenjem rude kalcijum-sulfata – sadre sa dva molekula vode koje otpušta prilikom dalje prerade zagrevanjem-pečenjem, kada se praktično dobija prah. Prah, pomešan sa vodom ponovo se suši i vraća u prvobitni oblik, što znači da nema nikakvih dodataka, nikakve hemijske reakcije, osim otpuštanja i primanja vode, čime se automatski eliminiše radioaktivnost.
Sad kad znamo da je gips potpuno prirodan, neškodljiv i visokokvalitetan građevinski materijal, vratimo se važnim stvarima i poštovanju sistema ugradnje.
U zavisnosti od područja primene, na prvom mestu mora da se vodi računa da profili moraju biti debljine 0,6 milimetara i da imaju određenu pravu geometriju, potom da se koriste ploče odgovarajuće debljine i svojstava i to na propisanom rastojanju, napominje Stojiljković.
Veliki problem kod nas je što ti propisi nisu harmonizovani sa evropskim standardima, a na tržištu se pojavljuju tzv. garažni profili, koji nemaju odgovarajući kvalitet, a prati ih nestručna ugradnja.
Zato je, prema Stojiljkovićevim rečima, Knauf Beograd pokrenuo postupak u Institutu za standardizaciju da se normativi harmonizuju, da se formira komisija za gips koja će uskladiti evropske standarde. Na taj način će se dobiti SRBS EN 50 (usvojen standard za gips kao građevinski materijal ili gips-kartonske ploče).
– To će biti baza za kontrolu kvaliteta izvođenih sistema, prilagođena svemu što se radi da bi se obavljala odgovarajuća i bolja kontrola na samom gradilištu, što će ujedno olakšati posao i arhitektama i inženjerima koji prate izvođenje – ističe Stojiljković.
Tek kada se svi budu pridržavali definisanih pravila ugradnje, postići će se pravi rezultati, maksimalna udobnost uz minimalno statičko opterećenje, proverena zaštita od buke, ispitana i sertifikovana zaštita od požara i odlična toplotna zaštita. Samim tim razbiće se i zablude o sistemima suve montažne gradnje.
[objavljeno: ]
