Izvor: Politika, 19.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predizborne magle
Predsednik Srbije Boris Tadić poseduje natprirodne moći. Mora biti, jer kako drugačije objasniti činjenicu da je prošlog petka uspeo da izvede dva čuda – da iz Brisela stvori maglu na surčinskom i prištinskom aerodromu, kako bi prinudno sleteo u Skoplje (prvo čudo), a sve to da bi se, kako je saopštila Srpska radikalna stranka, "tobože slučajno sreo s ratnim zločincem Agimom Čekuom", koji je takođe prinudno sleteo u glavni grad Makedonije. Tom prilikom uspeo je da šokira srpske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << radikale (drugo čudo), jer je "ćaskao" s Čekuom i tog "osvedočenog teroristu čak nazvao vojnikom".
Jasno je iz saopštenja SRS-a da Tadić nije trebalo da razgovara s Čekuom ("time je pregazio ne samo elementarne moralne norme srpskog društva, već je pokazao da ne poštuje zakone Srbije koja je raspisala poternicu za kriminalcem i zločincem Agimom Čekuom"). Nije, međutim, najjasnije šta je trebalo da uradi predsednik Srbije.
Da li je trebalo da, čim je video Čekua u VIP salonu, počne da viče: "Policija, terorista!" I da li je, ako bi očekivana reakcija (hapšenje Čekua) izostala, srpski predsednik svoj patriotizam trebalo da pokaže tako što bi sam skočio na Čekua i izvršio "građansko hapšenje"?
Ili je trebalo da demonstrativno napusti VIP salon, uz obrazloženje da ne želi da sedi u istoj prostoriji sa čovekom koga srpsko pravosuđe sumnjiči za najteže zločine nad Srbima. Mada, to bi možda bilo ocenjeno kao bežanje sa megdana, pa bi se, ako stvari posmatramo iz tog ugla, umesnijim činilo da je Tadić zahtevao od uprave skopskog aerodroma da Čekua smesti u neku drugu čekaonicu. Pa ako odbiju, da zatraži od srpske vlade da prekine diplomatske odnose s Makedonijom. Al' opet, time bi se možda otvorilo pitanje zašto već nismo prekinuli odnose sa svim državama koje su primile Čekua, a nisu ga uhapsile. Uključujući i Rusiju, u čiju se podršku Srbiji radikali kunu, pa valjda zato nisu prozvali zvaničnike u Moskvi što nam nisu izručili Čekua kad im je već bio pri ruci.
Ali zašto onda generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vučić traži od Tadića da objasni građanima zbog čega nije protestovao kod organa drugih država što nisu poštovale Interpolovu poternicu i uhapsile kosovskog premijera? Da li samo zato što je insinuiranje da predsednik Srbije, a uzgred i premijer Vojislav Koštunica, nisu patriote (jer im je, kako tvrdi Vučić, "izuzetno značajna podrška Čekua") zgodno za skupljanje poena u predizbornoj kampanji? Nemoguće, to bi bilo zlonamerno.
Možda je Vučić samo zaboravio da je Interpol ukinuo poternicu za Čekuom u martu ove godine, kada je odlukom tamošnje skupštine postao predsednik privremene kosovske vlade. I možda se ne seća da su srpski državni zvaničnici oštro protestovali zbog toga. Kao i da su pre toga od tadašnjeg šefa Unmika Serena Jesen-Petersena zahtevali da spreči izbor Čekua za premijera. I da je i taj zahtev ostao neuslišen.
I zbog te realnosti, sviđala se ona nekom ili ne, i Koštunica i Tadić, kao vođe srpskog pregovaračkog tima, sedeli su tokom letošnjih pregovora o Kosovu u Beču za istim stolom sa Čekuom, Hašimom Tačijem (za kojim je takođe raspisana poternica) i Fatmirom Sejdijuom, predsednikom Kosova. A posle tog bečkog sastanka, izveštaj pregovaračkog tima podržali su predstavnici svih stranaka u Skupštini Srbije, uključujući i srpske radikale.
Zato bi sad, u sred predizborne kampanje, bilo nezahvalno procenjivati da li je i u kojoj meri otvaranje polemike o "susretu u magli" samo iskrena briga radikala za sudbinu Kosmeta. Ali se čini prilično izvesnim da preostalim Srbima na Kosmetu neće biti bolje samo zbog toga što će srpski zvaničnici okretati glavu kad se sretnu sa predstavnicima kosovskih Albanaca, kao što im neće biti ni gore ako ovi prvi razmene pokoju rečenicu sa ovim drugima.
Milorad Vesić
[objavljeno: 19/12/2006]
