Izvor: Blic, 27.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predizborne licitacije
Predizborne licitacije
Još se, takoreći, nije 'osušilo mastilo' na jedinstveno utvrđenom predlogu novog ustava, a preko medija su otpočele, i to usred referendumske kampanje, predizborne stranačke licitacije i uslovljavanja oko toga kada će i koji izbori biti održani. To je, nesumnjivo, nepotrebno unelo izvesnu konfuziju među birače.
Među najvećim parlamentarnim strankama nije sporno da neposredno posle usvajanja ustava, praktično u decembru 2006, treba >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << održati parlamentarne izbore koji bi početkom 2007. doveli do formiranja nove Vlade. Sporno je, međutim, da li istovremeno treba održati i predsedničke izbore, za šta se zalaže Demokratska stranka, posebno predsednik Republike.
Naravno, legitimno je pravo političkih stranaka da političke stavove u vezi sa održavanjem izbora utvrđuju u skladu sa svojim interesima i procenom svojih izbornih šansi. Isto tako, ne može biti sporno da u relativno kratkom roku posle usvajanja novog ustava treba održati izbore za centralne organe državne vlasti. Taj rok utvrđuje se ustavnim zakonom za sprovođenje ustava, s tim što on ne podrazumeva i određivanje konkretnih datuma njihovog održavanja. Jedina 'nevolja' s tim zakonom jeste to što se on usvaja dvotrećinskom većinom od ukupnog broja poslanika i što stupa na snagu istovremeno sa promenom ustava, to jest onoga dana kada ustav, nakon usvajanja na referendumu, bude proglašen od strane Narodne skupštine.
Da zbog različitih stavova parlamentarnih stranaka u vezi sa terminima i redosledom održavanja izbora ne bi došlo do blokade usvajanja ustavnog zakona, bez koga nema primene novog ustava, nužno je, svakako pre proglašenja ustava, postići saglasnost oko sadržine ovoga zakona. To je, izgleda, moguće samo ako se odredi nešto duži krajnji rok za održavanje parlamentarnih i predsedničkih izbora, na primer do kraja februara. To bi omogućilo usvajanje ustavnog zakona, nužne izmene izbornih zakona i miran nastavak pregovora među parlamentarnim strankama o konkretnom datumu održavanja pojedinih izbora, koji bi se mogli održati i pre kraja godine ako se postigne takav dogovor.
U prilog istovremenog održavanja parlamentarnih i predsedničkih izbora govore razlozi racionalnosti i ekonomije, to jest bitno smanjenje izbornih troškova, kao i to da se građani dva puta u kratkom razmaku ne podvrgavaju u osnovi istovetnoj predizbornoj 'torturi'. Istovremeno održavanje ovih izbora, bar kad je reč o strankama iz tzv. demokratskog bloka, podrazumevalo bi, kao veoma poželjan, njihov prethodni dogovor o zajedničkom predsedničkom kandidatu kao garanciji njegove sigurne pobede. A pošto je to teško spojivo sa istovremenom međusobnom borbom ovih stranaka za poslaničke mandate, i više bi išlo u prilog stranci koja ima predsedničkog kandidata, te okolnosti, ipak, upućuju na celishodnost održavanja predsedničkih izbora posle parlamentarnih, koji će dati odgovor na ključno pitanje - ko će formirati Vladu, odnosno dobiti mesto premijera. Ako parlamentarnu većinu dobije demokratski blok, što je vrlo verovatno, to je onda i prilika da se istovremeno postigne dogovor oko kandidata za predsednika Vlade i zajedničkog predsedničkog kandidata, koji bi tada imao sigurne šanse na pobedu. Podrazumeva se da dve najveće stranke ovoga bloka 'podele' predsedničku i premijersku funkciju.
Postoji, doduše, i jedan važan razlog da i predsednički izbori budu održani u što kraćem roku, svakako pre utvrđivanja konačnog statusa Kosova i Metohije. Naime, ako bi ti izbori bili održani posle utvrđivanja toga statusa, koji za Srbiju, verovatno, neće biti zadovoljavajući i prihvatljiv, najveći ceh 'platile' bi dve najveće partije demokratskog bloka čiji čelnici su glavni pregovarači o budućem statusu Kosmeta. A na znatnom dobitku mogli bi biti radikali.
Kad je reč o insistiranju predsednika Republike da se predsednički izbori održe istovremeno sa parlamentarnim, uz 'pretnju' da će, ako to ne bude prihvaćeno, podneti ostavku i tako iznuditi ove izbore, nema sumnje da bi to oslabilo njegove izborne šanse. Naime, tada bi i DSS sa svojim koalicionim partnerima istakla predsedničkog kandidata. Uz to, predsednička kandidatura sa pozicije predsednika Republike znato je jača nego iz ostavke.
Najzad, bez obzira na to da li će novi izbori biti održani istovremeno, u decembru ili početkom iduće godine, pre njihovog zakazivanja nužno je uskladiti važeće izborne zakone sa novim ustavom. Već sama činjenica da po novom ustavu predsednik Republike, a ne, kao do sada, predsednik Narodne skupštine, raspisuje izbore za narodne poslanike, da se uvodi žalba Ustavnom sudu na odluku o potvrđivanju poslaničkih mandata, zatim da se legalizuje 'blanko ostavka' poslanika, zahteva hitne izmene Zakona o izboru narodnih poslanika. Takođe, okolnost da se novim ustavom predviđa sasvim drugačiji sistem razrešenja predsednika Republike, to jest od strane Narodne skupštine (na osnovu prethodne odluke Ustavnog suda da je prekršio Ustav), a ne neposredno od strane građana (sadašnji Ustav), iziskuje izmene Zakona o izboru predsednika Republike. Kad je reč o samom raspisivanju parlamentarnih izbora, njih bi predsednik Republike, na osnovu ustava i ustavnog zakona za sprovođenje ustava, mogao raspisati i bez prethodne izmene izbornog zakona.
Najzad, novi ustav, kad je reč o lokalnoj samoupravi, predviđa da skupština opštine odlučuje o izboru izvršnih organa opštine, u skladu sa zakonom i statutom. Pošto važeći Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o lokalnim izborima predviđaju neposredni izbor i razrešenje od strane građana predsednika opštine, odnosno gradonačelnika, nužne su odgovarajuće izmene ovih zakona. Zbog veoma izraženih zahteva za korenitim izmenama izbornog sistema za lokalne organe vlasti, pre svega za uvođenjem većinskog ili kombinovanog sistema, skoro je sigurno da će rokovi za održavanje lokalnih izbora biti znatno duži nego za parlamentarne i predsedničke izbore.
Moguće su, naravno, i druge izmene izbornih zakona, kao što je, na primer, skraćenje roka između zakazivanja i održavanja izbora. Prema važećem zakonu o izboru narodnih poslanika, rok za predizbornu kampanju ne može biti kraći od 45 ni duži od 90 dana. Ako izbori treba da se održe u decembru, rok od 45 dana trebalo bi svesti na 30 dana, što inače važi za predsedničke izbore.
Novih, vanrednih izbora će, verovatno, biti i u slučaju da referendum ne uspe, jer bi Vlada, bez G17 plus, ostala bez parlamentarne većine. U svakom slučaju, uskoro kreće dobro poznata bespoštedna predizborna stranačka kampanja i politička borba 'svim sredstvima'. Drugim rečima, krenuće novi ciklus borbe za vlast. Pri tome, za Srbiju, za njenu političku i evropsku budućnost, bilo bi od izuzetnog, čak istorijskog značaja da to budu prvi izbori na osnovu novog ustava.
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
