Izvor: BKTV News, 01.Mar.2012, 17:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predizborne aktivnosti: Kako do neopredeljenih?
Približava se datum raspisivanja parlamentarnih izbora u Srbiji, a kampanja stranaka je već u toku. Vladajuća koalicija svoju kampanju vodi preko isticanja obaveza u vezi sa hapšenjem mafijaških grupa i snižavanjem trgovniskih marži. Opozicija je krenula kao i vlast u „meku“ kampanju od „vrata do vrata“. Sandučići građana se već pune propagandnim materijalima, a po ulicama se vide stranački plakati i portreti partijskih lidera. Stranke u Srbiji imaju svoju stranačku „vojsku“ >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << aktivista koja šparta terenom.
Proveravaju se spiskovi stalnih glasača stranaka i formira se baza podataka mogućih „sigurnih glasača“. Na redu je sada pokušaj ubeđivanja i „obrade“ velike populacije neopredeljenih koji čine oko 30 odsto biračkog tela. Podaci govore da u Srbiji životari oko dva miliona neopredeljenih birača. Na taj „kapital” računa svaka politička stranka. Profil neopredeljenog građanina je gotovo identičan: Razočaranost u loše životne uslove! Radi se o dve velike grupacije građana. Prvu čine oni obespravljeni, bez posla, mladi nezaposleni stručni ljudi. Drugu grupaciju čini građanski srednji sloj koji je uništen u poslednjih 20 godina i razočaran u politiku posle petog oktobra 2000. godine. Neopredeljeni birač smatra da svi nude obećanja bez obaveze da ih posle izbora ispune. Neopredeljen građanin je u protestu protiv korupcije, nepotizma i nedostatka pravne države. Oni prosto lutaju u izboru partija na izborima. Teško je ubediti neopredeljene građane da glasaju za one koji su ih tokom proteklih decenija obmanjivali i žestoko razočarali.
Po oceni Marka Blagojevića, programskog direktora CeSID-a u periodu između izbora, samo 20 odsto građana zna da će izaći na izbore i za koga će glasati. Dakle, 20 odsto su sigurni glasači ili partijski aktivisti, članovi i simpatizeri određenih stranaka. Ostali su pod „sumnjom“. Po Blagojeviću moguće je samo preotimanje glasova unutar blokova. U jednom bloku su naprednjaci sa svojim koalicionim partnerima, radikali i DSS, a u drugom DS, LDP i URS. Glasovi se prelivaju unutar njih, ali ne i između njih. Jedino socijalisti uzimaju i od jednih i od drugih. Tu ulogu nekada je imao DSS. Opšta situacija u Srbiji pojačala je dve socijalne pojave. Prva je formiranje šire grupacije „belih listića”, odnosono, onih koji neće glasati ili će biti protiv svake liste, i druga grupacija koja će se „pecati” na partijske propagande u zadnjih 14 dana izobrne kampanje.
Predsojeći izbori će biti znatno teži i složeniji sa mnogo manje obećanja nego u poslednja dva izborna kruga. Slabosti vlasti će se ocenjivati na različite načine, a vlast će omalovažavati opoziciju da nema program. Vodiće se borba za svaki glas, ali i politička borba za svakog stranačkog kandidata. Kasa Srbije je veoma tanka. Globalne kriza je, a Srbija ulazi u veoma nepovoljni ekonomski period sa 23 odsto nezaposlenih i velikim brojem osiromašenih građna nego na izborima 2008. godine.
Lični stav: Tomislav Kresović
Tweet
